Помаже Бог, брате,
Просто ми је невероватно да из Твојих устију чујем помирљиве речи, али до годе не желим нити да наглашав да их не бих превише разводнио. Заиста, поштовани и уважени господине, ту промену у Твом понашању једноставно морам поздравити. Да, мислим да си и сам то приметио, и сам сам постао попустљивији јер се држим оне хришћанске максиме која нас учи да се величина човекова мери обимношћу његовог опраштања. Жао ми је што се активније не укључујеш у теме где имам своје коментаре, те се надам да то неће трајати предуго и да ћемо се "ћерати још", али не на начин како то некада беше и којега би било најбоље заборавити.
С дужним поштовањем и уважавањем,
Крстан Ђ. Ковјенић