После тачно два месеца највеће друштвене кампање у историји српског патриотског НВО сектора, апела, обиља писаног и видео материјала, непознатих чињеница и текстова домаћих и страних аутора, који су у оквиру ове акције Српског сабора Двери против доношења резолуције о Сребреници у Скупштини Србије презентовани широј јавности, велике медијске куће, упркос свему, и даље остају неприступачне. Питамо се: због чега и зашто? Коме одговара да се по овом питању у јавности још увек чује само глас оних који тренутно држе исфабриковану и наметнуту истину о Сребреници? Због чега ова акција за највеће медије у Србији не постоји? Због чега је прича о Сребреници монолитна и недодирљива? Због чега је истина забрањена?
Крај сребреничког мита: Питања која чекају одговоре
Ако сте некада имали утисак да вас не чују, ако сте имали проблема са игнорисањем и прећуткивањем, не брините. Исто се то дешава и десетинама српских патриотских невладиних организација, стотинама јавних личности и интелектуалаца, више хиљада грађана који су електронским путем подржали акцију Српског сабора Двери и Српске мреже против идеје Председника Србије Бориса Тадића да Скупштина Србије донесе тзв. Резолуцију о Сребреници – којом би српски народ прихватио пропагандну неистину о дешавањима на територији Сребренице у јулу 1995. године.
У време безграничних савремених комуникација и интернета, када је информације које се пласирају у јавност врло лако проверити и до њих доћи, највећи медији у Србији jедноставно остају глуви и неми за апел по овом питању потпуно уједињеног српског патриотског невладиног сектора на целом свету.
После тачно два месеца највеће друштвене кампање у историји српског патриотског НВО сектора, апела, обиља писаног и видео материјала, непознатих чињеница и текстова домаћих и страних аутора, који су у оквиру ове акције Српског сабора Двери против доношења резолуције о Сребреници у Скупштини Србије презентовани широј јавности, велике медијске куће, упркос свему, и даље остају неприступачне. Питамо се: због чега и зашто? Коме одговара да се по овом питању у јавности још увек чује само глас оних који се тренутно држе исфабриковане и наметнуте тзв. истине о Сребреници? Због чега ова акција за највеће медије у Србији не постоји? Због чега је прича о Сребреници монолитна и недодирљива? Због чега је истина забрањена?
