Ajmo malo poezije bre...

Ljubavna pjesma” Rainer Maria Rilke

Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mjesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje
k’o gudalo nas neko spaja, koje
iz dviju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pjesmo slatka.
 

2594649c7295f5f4544a9597b07c4e62.jpg
 
Ako me nema
Ne čekaj me
Neću ti doći
Možda sam umrla
Možda te zaboravila
Możda slušam kišu
Brojim zrna peska u pustinji
Možda šetam po vodi
Hvatam vetar i krijem ga u njedrima
Možda sadim suncokrete u jesenjoj magli
Ne čekaj me večeras ,
Ni sutra, nikada
Čak i da vrištiš, moliš
Neću ti doći
Možda izazivam jesen
Možda se opraštam sa životom
Ubijam sećanja
Možda krotim oluju u očima
Možda se krijem između reči
Oplakujem te u još ne napisanim pesmama
Možda te ne volim više
Možda i lažem te
Ne čekaj me
Neću doći
Ni kada me umore čežnje
Zaboravim julske kiše
Nikad , nikad više
Udahni tišinu
Oslušni
Reci mi da čuješ
Zimu kako silazi na nas
Prekriće nas ovogodišnji snegovi
Oduvati prvi januarski vetrovi
Zaboraviće nas proleće
Ne čekaj me
Neću ti doći
Nikada više
Krijem se u mislima
Mestu gde se uvek tražimo kada se izgubimo...
(Mariana Kunbar Selma)
 
* Zabranjeno je *
Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog sopstvenog straha
da ostvariš svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli,
i zvati ih samo onda kad su ti potrebni.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan do poslednjeg daha.
*** Pablo Neruda
 

Željko Krznarić - JA ĆU ZNATI​


Pošalji mi poljubac na kapima kiše
Neka se nježno spusti na moje usne
I dozvoli da ih upijem
Ja cu znati da si to ti...

Pošalji mi dodir na krilima vjetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestašnim pramenovima
Ja ću znati da si to ti...

Pošalji mi osmijeh na odsjaju zvijezda
Neka zabljesne u mojim očima
I nikada se ne ugasi.
Ja ću znati da si to ti...

314507671_2490368407769611_3824435484956765481_n.jpg
 

A. B. Šimić - LJUBAV​


Zgasnuli smo žutu lampu

Plavi plašt je pao oko tvoga tijela
Vani šume oblaci i stabla
Vani lete teška bijela krila

Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu

Moje ruke svijaju se žudno mole

Draga, neka tvoje teške kose
kroz noć zavijore

Kroz noć
kose moje drage duboko šumore
kao more

347242895_755826489656310_3139121559688182384_n.jpg
 
BLAGO TEBI
Blago tebi, ako na svijetu
Nađeš srce, u kom vjera sjaji,
U kome se čista ljubav taji
Kao miris u rosnom cvijetu.
Ljepšeg dara od tog dara nema -
U toj sreći tek bi sreća bila;
Čisto srce nebeska su krila,
Što ih Gospod s blagoslovom sprema.
Blago tebi, ako vjerno bije
Na tvom srcu jedno srce drugo:
Skrsti ruke i moli se dugo
Onoj Misli, što nad tobom bdije!
(A. Šantić)
 
Дозволите да вам представим
сањара са сновима плавим.
Песник се никад сасвим не буди
Он увек нешто преде и плете
Песник је споља ко и сви људи
а изнутра право правцато дете.
И то дете које се чуди
много чему што раде људи.
Песник гледа у свет кроз перце
пауна и кроз фрулу од зове
Њему је кап росе — језерце
по коме најлепше лађице плове.
Рој свитаца и букет цвећа —
то је права земаљска срећа!
Песник је срећан и када пати
и опет — тужан у башти среће
Песнику свака песма поврати
по једно детињство, као пролеће.
Кад славуј кликне јутру у глави
прво се брату песнику јави.
Покаже му путић до дворца
где звецка безброј златних пехара
па наговори свог развигорца
да га завеје снегом бехара.
Песник се напије сунчевог вина
уз свирку ливадских виолина.
Па онда лута кроз поља ражи
као да се у булке заљубио
и све тако као да тражи
нешто што није изгубио…
Сваке вечери и сваке зоре
он тражи риме и метафоре.
Кад их не нађе, песник је тужан
и цео свет му постане ружан
А када нађе — сунце обасја
брежуљке пуне грожђа и класја.
После сиђе у неку бајну
дољу да песми открије тајну.
Јер, песник воли, то нисам реко
једну принцезу, кћер дивне баште
која борави негде далеко —
у пределима његове м а ш т е …
🌿

Добрица Ерић
 
TI ,MOJE ZLATNO SVIJETLO

Došla si nenadano,toplo,
Ko' što sunce grane iza teških,olovnih oblaka,
Virnula iza zastora zlatna svijetla,
Ko' ruža što se nudi novom danu,
Da mi otvoriš vrata života,
O kojem sam maštao,
U svojim pjesmama.
Pa ipak,nisam mogao progovoriti,
Ni dodirnuti Te,
Jer…jer sam se bojao,
Da si samo moja mašta;
Žena tek iz najdivnije ljubavne pjesme,
I da ću,
Da ću ako Te dodirnem,
Ostat' sam sa svojim pjesmama,
I posve zatvoren u se,da ću se i dalje šuljati oko Tebe,
Kao prosjak oko zidova nade;
Da ćeš potonuti u moj potmuli san,
Kao najdivnija mjesečevu sjena,
I da ću Ti biti više nalik na skitnicu,
Nego na gospodara vlastite sudbine.
I konačno…konačno osjetih,da u mojim očima,
U sjetnim očima pjesnika,
Što su dosad slijepo lutale alejom samoće,
Odjednom plane iskra,
U zjenicu se uspelo zlatno svjetlo
Iz kojeg si došla,
Polako…posve polako postala si stvarnost;
Stvarnost začeta iz desetina…stotina…
Tisuća bisernih suza…neiscrpno vrelo života;
Vrelo koje vječno teče,
Koje hrani moju dušu,
Koje potiče moje srce!

Walter William Safar
 
Joaquin Pasos
BESKRAJNA PJESMA


U ovoj večeri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice gdje bi počeo tvoj osmijeh;
al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako teče
i kad odlazi, nikad se ne može reći da li je još ovdje,
isto kao i tvoja riječ, od koje nikad ne čujem prvi slog
i nikad da prestanemo slušati ono što govoriš,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kada je došao tvoj dolazak,
jer nam se čini da si bila ovdje cijelog života,
s tim vječnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica
 
Pablo Neruda -
Neću da vide moju bol


Putovat ću s vjetrovima,
plakati s kišama,
nestajati s maglom,
odlaziti s oblacima,
spavati na pustim poljima
unaručju jesenjih oluja.
I opet ću zatim odlaziti,
bježati, bježati daleko
na kraj svijeta,
bježati od ljudi.
Neću da vide moju bol
i moje suze,
neka misle da to
padaju kiše i bjesne oluje!
 
Tin Ujević
ZVIJEZDE U VISINI


Ne ljubi manje koji mnogo cuti,
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parce kruvaza gladne zube)
on brižljivo cuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.

Cutanje kaže: u tudem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet nocisnim:
ja cu doci, ja cu doci.


Tin Ujević
 
Vesna Parun
Za sve su kriva djetinjstva naša


Izrasli smo sami kao biljke.
I sada smo postali istraživači
zapuštenih predjela maštene
navikli na poslušnost zlu.


Iznikli smo pokraj drumova
i s nama rastao je strah naš
od divljih kopita koja će nas pregaziti
i od kamena međašnih koji će razdvojiti našu mladost.


Nitko od nas nema dvije cijele ruke.
Dva netaknuta oka. I srce
u kojem se nije zaustavio jauk.

Svijet je u nas ulazio neskladno
i ranjavao naša čela
zveketom svojih ubojitih istina
i bukom zvijezda zakašnjelih.


Starimo. A bajke idu uz nas
kao stado za ognjem u daljini.
I pjesme su nam takve kao i mi.
Oteščale i tužne.
 
Charles Baudelaire
ALBATROS


Često za zabavu mornari na brodu
Love albatrose, bijele morske ptice
Što prate brodove uz duboku vodu
Kao ravnodušne, tihe suputnice.


Tek što ih uhvate i na daske stave,
Vladarice neba nespretno i bijedno
Spuste svoja krila i, pognute glave,
drže ih ko vesla postiđeno, čedno.


O, kako je mlohav taj putnik krilati!
Nedavno prekrasan, kako li je ružan!
Netko mu kljun draži onim što dohvati,
Drugi oponaša hod mu tako tužan.


Pjesnik je nalik tom gospodaru neba
Što živi u buri i carskog je roda,
U zemaljskoj hajci nema što mu treba
I silna mu krila ne daju da hoda.
 
Fjodor Tjutčev
POSLJEDNJA LJUBAV


O, na zalazu naših dana
ljubav je tiša i praznovjerna...
Sijaj, svjetlosti oproštajna,
ljubavi zadnja, luči večernja!


Pola je neba palo u sjenu,
još na zapadu sjaj se žari,
-pričekaj malo, sutonski trenu,
potraj, potraj, predivna čari!


Pusti da krv u žilama sni,
u srcu žara sve je manje...
O posljednja ljubavi,
ti jesi blaženstvo i očajanje
 
Fjodor Tjutčev
JA ZNADOH OČI


Ja znadoh oči- o te oči!
Kako ih ljubljah, sam bog zna!
Od njenih čarnih, strasnih noći
Ne mogoh otkinut dušu ja.


U ponorima tog pogleda,
što život do dna razotkriva,
Takav se u njem bol ogleda,
Takva dubina strasti skriva!


U trepavici sjeni tada
Disaše tužan i čudesan,
On sav umoran, k'o naslada,
I, kao patnja, sav udesan.


I nijednom se to ne zbude
U trenucima divnim onim
Da me susretom ne uzbude
I da bez suza u njih ronim
 
Kril Hristov
NEVOLJA


Tek dvije tri riječi izrekli smo bili
Slučajno u vrevi sebičnoga svijeta,
I gle, kakav žar već ćutim u svakoj mi žili!
Zašto mi se um toliko tebi preda?


Vani već sviće, dan stiže već šumno,
A ja još bdim, sve više mir svoj gubim,
Bacam se u vatri i šapćem bezumno:
"O kako si draga, koliko te ljubim!"
 
Paul Valery
ŠIPCI


Šipcima pukla kora kruta,
navala zrnja je raznijela,
kao da vidim umna čela
od svog otkrića rasprsnuta.


Kada sunčeva sva silina,
o šipci poluotvoreni,
nagna vam ponos izmoreni
da kida spone od rubina,


i kad vam suho zlato kore,
jer ga pritisci snage more,
puca, te curi sok najslađi,


tad sili sjajem tog kidanja
da moja bivša duša sanja
o tajanstvenoj svojoj građi.
 
Janka Kupala
TI DOĐI


Ti dođi k meni u proljeće,
Sa cvijetom budi,
Ljepotom cvati kao cvijeće,
Misao mi probudi. . .


Ti zatim dođi k meni ljeti,
sa klasjem putuj,
Žetvenom pjesmom,
što poljem leti,
Misao mi obraduj. . .


Ti dođi jesenas zlatnom šumom,
Zvijezdu slijedi,
U dalek kraj sa borovim šumom
Misao mi povedi. . .


Ti dođi k meni zimus zrakom,
Sa suncem budi,
I punom sjaja divnom bajkom
Misao mi probudi. . .


Prođi na koncu mojom humkom,
Sa cvijetom hodi,
Tu vitki javor milom rukom
Darežljivo posadi
. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ti dođi!
 
Abu Nuvas
SJENE


Nedavno sam u snu doživio
da su se naše sjene ponovo srele
i naša je ljubav bila kao i nekada.
Zašto su, draga, naša tijela rastavljena
a naše sjene sretne?
Zar ne bi bilo bolje da i u životu
dolaziš tako blaga u susret meni
kao i u životu mog sna.
Od boli! Mi smo dva ljubavnika
koji se vole kad sanjaju,
a stvarnost je puna mržnje.
Treba se čuvati kula u zraku i snova,
ali oni su ponekad mudriji od nas ljudi
 
Johhan Wolfgang Goethe
NOĆNE MISLI


Žao mi je vas, o jadne zvijezde,
Koje divno tako jasno sjate,
Nevoljenome svijetleći brodaru,
Bez nagrade od boga i ljudi,
Jer ne znate jadne, što je ljubav,
Niti ste za ljubav ikad znale!
Bez prekida vode vječni sati
Nebesima povorke vam sjajne.
Kakve li ste prevalile pute,
Dok ja bijah u naručju drage,
Ne misleći na vas ni na ponoć!
 
Gil Vincente
KAŽU DA SE UDAM JA


Kažu da se udam ja:
neću muža, nek se zna.

Radije se ovdje borim
za tih život u toj gori,
nego da me briga mori
hoću l' naći muža zla.

Kažu da se udam ja:
neću muža, nek se zna.

Udat meni se ne dade,
da ne umrem od dosade
i da zalud ne propadne
dražest koju bog mi da.

Kažu da se udam ja:
neću muža, nek se zna.

Med živima toga nema
kome ja bih bila žena,
jer sam posve uvjerena
ko cvijet da sam divna sva.

Kažu da se udam ja:
neću muža, nek se zna
 
Paul Verlaine
JESENJA POPIJEVKA


Plač umilan
s violina jeseni
srce kradom
rani jadom ledenim.


Sat odbija,
mene svija
težak dah.
Tad se sjetih
dana sretnih
i plakah.


Tako bludim
s vjetrom ludim
što me svud
tamo-amo
nosi samo
ko list suh.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top