A SAD JE KASNO....

[candle]

Ja sam izgubila muza pre 3 meseca, u 33 godini zivota, dok sam bila u 6.mesecu trudnoce...u jednom trenutku sve je nestalo...tu nema sta da se doda, ovaj bol i zal za svim sto je bilo i sto ce tek biti ali bez njega, ne moze da se opise, prosto prelazi u fizicki bol, i ne prestaje...Znao je u svakom trenutku koliko ga volim, koliko mi znaci i koliko je sve sa njim ono sto sam sanjala ceo zivot ali mi zbog toga nimalo nije lakse...
Hocu da kazem da iako niste to nesto izgovorili ili pokazali neko osecanje, nema veze,bitno je da ste bili u njihovim zivotima a i da ste rekli i da su oni znali kao sto je i moja ljubav znala sve sto osecam i mislim, to ne moze da ih vrati nazad i ne moze da utesi.
Sa nadom u bolje dane, one koji ce barem za truncicu manje boleti, i nadom da ce nesto sto ostaje iza njih doneti barem neku vrstu srece u nase zivote, puno vas pozdravljam sve koji ste na ovoj temi jer osecate neki gubitak.

 

[BlueHelmet]

Pre svega 20 dana, umro mi je tata i od tada ne mogu da se sastavim... Znam da svi vole svoje roditelje i tesko se ti gubici prezivljavaju, ma kad se oni desili... JA sam za svog tatu bila jako vezana i mogu slobodno reci da me je mnogo razmazio. Naucio me je da budem covek, mnogo mi je pricao kad sam jos bila mladja, uvek me je podrzavao i tesio, drzao me za ruku kad sam bolesna i sedeo citavu noc pored mog kreveta samo zbog toga sto imam temperaturu i ne mogu da spavam,a lakse mi je kad je on tu, i davao mi svakih 5 minuta po kasiku caja da ne bih dehidrirala...
Svako jutro me je pratio na posao otvarajuci mi kapiju da izvezem auto i mahao mi je... I to jutro kad mi je mahnuo dok sam odlazila nikada necu zaboraviti... To je bio poslednji put da ga vidim... zivog...
Muci me gomila stvari... Jedna od njih je zasto ga nisam poljubila tog jutra? Da li sam mu dovoljno pokazivala koliko ga volim i da li je on to znao? Da li sam ja za njega cinila i upola onoliko koliko je on cinio za mene i mog brata i mamu? Zasto sam viknula na njega tri dana ranije? Zasto nisam vise vremena provodila s njim u poslednje vreme? Da li sam mogla da sprecim da se to desi uzevsi ga za ruku i odvodeci ga kod lekara kod kog je uporno odbijao da ide?
Kajem se zbog hiljadu stvari koje nisam s njim uradila i stalno placem. Gde god se okrenem sve me podseca na tatu. Prazno mi je sve u kuci i ja se osecam prazno. Nista ne moze da me obraduje niti da me usreci. Ranije sam znala jednostavno da se probudim srecna bez ikakvog posebnog razloga, a sada se plasim da se to nece desiti, bar ne u neko dogledno vreme.
Uhvatim sebe kako se pravim da je jos tu i ponasam se normalno kao i ranije kad sam se vracala kuci...Onda shvatim sta radim i ne znam sta cu sa sobom. Ne pomazu mi ni prijatelji ni decko, a svi su stalno uz mene... mene i dalje neizdrzivo boli i najvise od svega me muce pitanja na koja nikada necu dobiti odgovor... i ne znam sta ne bih dala za samo jos jedan dan s njim...
Verujem da svako od nas misli da ima najbolje i najpozrtvovanije roditelje na svetu. Ja to isto tvrdim za svoje i utoliko mi je teze... Onda se secam nekih stvari koje mi je rekao, gomile trenutaka, nacina na koji me je zezao... i jos hiljadu lepih stvari... i opet placem...
Kako se smejati ponovo???

Увек замишљам да ће, једног дана, и моја деца овако нешто написати, и кад бих могао да прочитам, био бих веома, веома поносан што сам их тако васпитао и извео на прави пут.

Мислим, да би и твој отац исто тако рекао.... :razz:

 

[gost 36952]

Juce je bila jos jedna godisnjica... Vreme tu ne menja nista. Navikne se covek i prodje onaj bol, osoba je fizicki odsutna, ali emocionalno i te kako prisutna. U mom slucaju to je osecaj da je tu, da me cuva i da zna sve sto zelim da zna, a sto nije docekao da mu kazem

 

[Earring]

Odgovor na tvoje uvodno pitanje - da, ali me tera na plac, ne mogu da pisem....

 

[gost 149754]

Da li vam se nekada desilo da vam umre clan porodice ili prijatelj a da niste stigli da ga pitate neke stvari ili pokazete koliko vam je do te osobe stalo?

iskreno rečeno - nije
nije ostalo ništa nedorečeno, bar ja tako osećam
ali, s obzirom na naslov teme- sad je kasno, ne treba se opterećivati time
nemojte mi zameriti, molim vas, samo pokušavam da unesem malo optimizma....jednostavno život ide dalje.... posle smrti drage osobe sve što nam ostaje jeste da odemo na groblje ili da u crkvi zapalimo sveću. ja verujem da mrtvi to nekako osećaju, osećaju plamen sveće i njenu svetlost. Ja tako osećam i verujem

 

[Ponavljacica]

uh meni se desilo ali nemoze nekad ni da se zna kada ce ta osoba da umre.
Sve je to splet nekih okolnosti koje se brzo dese i tek kasnije mislis da si mogao da reagujes, da nesto kazes a kad!!!???

 

[gost 114587]

ne. svaki dan osobama koje volim to i govorim. nista ne ostavljam nedoreceno. svaka osoba do koje mi je stalo to zna. mami i tati svaki dan saljem poruku "volim te". svojoj deci to svako vece kazem pred spavanje. sa rodbinom sam uvek u kontaktu i ne dam da se taj kontakt prekine iako su daleko.
uvek svim svojim dragim osobama govorim ono sto mislim bilo to dobro ili lose. takvu me znaju i cene ono sto im kazem. ne zelim da dodjem u situaciju da se kajem sto nesto nisam rekla i pokazala.

 

[picololeone]

Juce je bila jos jedna godisnjica... Vreme tu ne menja nista. Navikne se covek i prodje onaj bol, osoba je fizicki odsutna, ali emocionalno i te kako prisutna. U mom slucaju to je osecaj da je tu, da me cuva i da zna sve sto zelim da zna, a sto nije docekao da mu kazem

I da i ne. Uvek ima reci koje nismo izgovorili, a sada bismo hteli, ali bitna je ljubav koju smo osecali prema njima (ponekad i pruzili), oni to nekako znaju...Uvek je "kasno", ali ne treba se time opterecivati.
I kada to znas, sve u svemu, shvatis da smo sve rekli - ljubavlju.

 

[djurinica]

I da i ne. Uvek ima reci koje nismo izgovorili, a sada bismo hteli, ali bitna je ljubav koju smo osecali prema njima (ponekad i pruzili), oni to nekako znaju...Uvek je "kasno", ali ne treba se time opterecivati.
I kada to znas, sve u svemu, shvatis da smo sve rekli - ljubavlju.

ljubavlju kazujemo sve zapravo
i na svaki zamisliv i nezamisliv nacin. i kad mrzimo, ona samo odsustvuje privremeno i vraca nam se onda kad joj se i ne nadamo. treba svakom pruziti ruku ili podrsku kada mu je potrebna, i na koji god nacin a da nikog drugog ne ugrozavamo.

 

[picololeone]

ljubavlju kazujemo sve zapravo
i na svaki zamisliv i nezamisliv nacin. i kad mrzimo, ona samo odsustvuje privremeno i vraca nam se onda kad joj se i ne nadamo. treba svakom pruziti ruku ili podrsku kada mu je potrebna, i na koji god nacin a da nikog drugog ne ugrozavamo.

Da, ali kad znamo sve to, treba (moramo) ponekad "pruziti ruku" cak i kad nekog drugog (tj. treceg) ugrozavamo, da se sutra ne bismo kajali. Nije bas tako lako objasniti, ali ne znam kako bih to drugacije rekla.

 

[djurinica]

misliš da sprečimo veća zla ulazeći u koalicije sa manjim zloćama? pa to je nekako prirodni sled zakona
opstanka na zemlji. moras da zivis u zajednici –
ako mislis da mijenjaš ljude, ne odmeći se... (reko bi pjesnik jedan)

 

[picololeone]

misliš da sprečimo veća zla ulazeći u koalicije sa manjim zloćama? pa to je nekako prirodni sled zakona
opstanka na zemlji. moras da zivis u zajednici –
ako mislis da mijenjaš ljude, ne odmeći se... (reko bi pjesnik jedan)

Pa ne bas, Djurinice, vec da pokusas da uradis za nekog coveka sve dok je ziv, da se sutra ne bi kajao, pa cak i ako to podrazumeva da "povredis" nekog treceg, do koga ti je manje stalo, nije stalo, ili ga ne poznajes.
Jer sta je zivot nego samo opsena, trenutak sitnog zadovoljstva, smeh, (pa i kic!)? Smeh je ono sto najvise mozemo pruziti, i to je sve, tacka.

 

[djurinica]

pa ja se trudim da ne povredjujem ovdasnje saputnike, bar, i cinim sve u mojoj moci da uradim sta mogu za one koje zavolim ako ih ne volim vec od pre? ionako mi se cini da zivim u oblacima i magli, pa me nesto ne pomeraju zackoljice ljubomornih. ja sad nesto skroz pogresno dozivljavam ovu nasu konverzaciju, ali mi se cini da bih volela da se druzim s tobom Picololeone, rado bih da budemo prijatelji i poslacu zahtev moderatorima. eto. nadam se da si saznao da mi je stalo sta mislis.

 

[picololeone]

pa ja se trudim da ne povredjujem ovdasnje saputnike, bar, i cinim sve u mojoj moci da uradim sta mogu za one koje zavolim ako ih ne volim vec od pre? ionako mi se cini da zivim u oblacima i magli, pa me nesto ne pomeraju zackoljice ljubomornih. ja sad nesto skroz pogresno dozivljavam ovu nasu konverzaciju, ali mi se cini da bih volela da se druzim s tobom Picololeone, rado bih da budemo prijatelji i poslacu zahtev moderatorima. eto. nadam se da si saznao da mi je stalo sta mislis.

Dobro, i drago mi je...

 

[nikikaoja]

svi mi znamo ili treba da znamo da smo samo gosti na ovoj zemlji i da tek kada nekoga izgubimo shvatimo koliko smo ga voleli i uvek se kajemo zbog nečega:zašto nisam ovo ili zašto nisam ono, ali često puta to ne zavisi od nas i zato treba da im pružimo sve što možemo dok su živi a kajanje ne gine bilo kako.

 

[lanavi]

Postoji neko kome bih postavila neka pitanja...ziv je jos uvek...ali ja nemam hrabrosti za takav cin. Nisam sigurna da li je u pitanju strah od odgovora, od toga kako ce pitanja biti shvacena, od toga da li ima smisla ceprkati i traziti neku istinu (a istina boli koliko i laz) koja je ionako zakasnila i koja sada nema onu vrednost koju je mogla da ima kada je bio pravi trenutak...I da znam, da li bi mi bilo lakse? I da ne znam, hoce li biti jos teze?
Razmisljala sam o tome da to i napisem, da to nesto bude procitano...A kad bude kasno, da li cu imati prava da se zalim za sopstveni kukavicluk?

 

[nikikaoja]

Postoji neko kome bih postavila neka pitanja...ziv je jos uvek...ali ja nemam hrabrosti za takav cin. Nisam sigurna da li je u pitanju strah od odgovora, od toga kako ce pitanja biti shvacena, od toga da li ima smisla ceprkati i traziti neku istinu (a istina boli koliko i laz) koja je ionako zakasnila i koja sada nema onu vrednost koju je mogla da ima kada je bio pravi trenutak...I da znam, da li bi mi bilo lakse? I da ne znam, hoce li biti jos teze?
Razmisljala sam o tome da to i napisem, da to nesto bude procitano...A kad bude kasno, da li cu imati prava da se zalim za sopstveni kukavicluk?

Skupi hrabrost i postavi pitanja dok još nije kasno i razreši dilemu a isto tako budi hrabra i na odgovore koji će da ti budu uzvraćeni. Savest će ti biti mirnija a jedno kajanje ti ne gine ili zašto JESAM ili zašto NISAM.Želim ti sreće

 

[Jennifer Jennin]

Da li vam se nekada desilo da vam umre clan porodice ili prijatelj a da niste stigli da ga pitate neke stvari ili pokazete koliko vam je do te osobe stalo?

Mislim da se to redovno svima događa...Uvijek mislimo da imamo vremena...a onda paf!Nema više.

 

[smeđooka vodolija]

Rastužilo me je sve što sam ovde pročitala. Ne mogu sad ništa pisati. Preteško je. Danas je 8. mart. Godišnjica braka mojih roditelja. A mog oca nema već šest mjeseci.Mogu se smo nadati da je znao koliko ga volim i šta mi je značio.

 

[gost 36952]

Junior raste, a dedini geni sve vise dolaze do izrazaja
Moze se biti prisutan na mnogo nacina

 

[AlanViBritannia]

Da li vam se nekada desilo da vam umre clan porodice ili prijatelj a da niste stigli da ga pitate neke stvari ili pokazete koliko vam je do te osobe stalo?

Naravno. Pre oko mesec dana, drug mi se ubio. Sto je najgore ja nisam ni primetio da ga nesto muci, samo sam dobio informaciju da je sebi oduzeo zivot.

 

[mmicica]

Da li vam se nekada desilo da vam umre clan porodice ili prijatelj a da niste stigli da ga pitate neke stvari ili pokazete koliko vam je do te osobe stalo?

Meni je pre sest godina umro svekar.I jos uvek neprodje dan a da ga se ne setim ili ga ne pomenem u vezi bilo cega.Ma samo kad pogledam srednju cerku vidim njega.Kad sam se porodila sa njom onako dok je babica jos drzala u rukama pocela sam da se smejem.Kad me je pitala sto se smejem rekla sam joj kako je neverovatno da tako moze dete da lici na nekog svog.
Par meseci pre nego sto je umro posvadjali smo se.U stvari posvadjali su se on i njegov sin (mm).I vise ga nisam videla.
Nisam imala priliku reci mu koliko sam ga volela pogotovo sto sam ja odrasla bez oca...puno mi je znacio.

 

[Konacno_svoj]

Uzas, meni je za tri godine u razmaku od 6. meseci sto umrlo-sto poginulo 6-oro ljudi koje sam voleo...
Pakao je to...

 

[mmicica]

Uzas, meni je za tri godine u razmaku od 6. meseci sto umrlo-sto poginulo 6-oro ljudi koje sam voleo...
Pakao je to...

To je bas strasno