Da se druga strana priče i događaji koji su prethodili bombardovanju ne bi zaboravili u masovnoj patriJotskoj historiji na današnji dan.
Račak,Batajnica,hladnjače u Dunavu,Klečka su samo neke od lokacija na kojima su srpske paravojne i specijalne policijske snage zakopavale tragove svojih zlodela.
http://www.pravdautranziciji.com/pa...aa&PHPSESSID=41e7aaee6b3a95e061756e0f9d24e3aa
Ја бих поставио питање, а како то да, ако је проблем у "српским снагама", те "српске снаге" нису сличне методе геноцида и етничког чишћења примењивале над Мађарима, Словацима или Румунима у војводини? Или, ако су несрби у војводини превише "културни", како то да сличне методе нису спроводили над оним мало "дивљијима", на пример над Циганима или над Муслиманима/Бошњацима у НП-Санџаку? Или над Бугарима по источној Србији? Или над другим несрбима по КиМ, на пример над већ поменутим Циганима, Горанцима или Турцима?
Како то да Мађари нису имали свој Рачак? Или Цигани своје хладњаче?
Одговор је једноставан: ствар је много компликованија од приче о "две стране", у којој једна зла српска мучи добре "Албанце", а друга зла америчка бомбардује добре Србе. Шиптари на КиМ су колективно врло насилнички расположени према српском становништву, од свог досељавања у 18. веку, па до данашњих дана, користили су буквално сваки локални рат који је било ко водио против Срба или Србије како би направили мањи геноцид и етничко чишћење одређеног дела територије; најватренији савезници Турака кроз све ратове, од Аустријско-Турског 1690. до Балканских ратова 1912, савезници Аустроугара, савезници фашиста, савезници САД. Народ са
историјом насиља према српском становништву дугом 300 година и једини народ од свих суседних пријатељских и непријатељских народа са којим је суживот заиста био немогућ.
Насиље над Србима на КиМ је постојало и током СФРЈ и оно није прекидано. Ко другачије прича, лаже. Гледао сам неки документарни филм из 1970-их, дакле "златног доба" СФРЈ, чија је тема била љубавна веза Србина и Шиптарке у једном граду на Косову, где ју је њена породица затворила у кућни притвор, а њему претила да ће га убити, и где власти нису ништа могле. И није то само ствар са Србима, сличан је и поступак према Македонцима у шиптарским срединама у Македонији.
Не подржавам насиље и злочине полиције. Али чињеница је да је тај, слободно се може тако рећи, дивљи народ покренуо оружану побуну ради сецесије дела територије матичне државе, и да су му након гушења те побуне у помоћ пристигле војске ЕУ и САД, које су поразиле војску Југославије, не ратујући само по КиМ, него бомбардујући целу територију земље и гађајући индустријске и цивилне циљеве, притом користећи забрањене касетне бомбе и радиоактивна пуњења која су изазвала загађеност средине која се неће очистити вековима. То се не може поредити ни са каквим рачковима и хладњачама, који се и нису догодили као гром из ведра неба, него су и сами били одговор на нешто друго, и тако у круг.
Осим тога, Срби су ту губитници. А губитницима приличи да лижу своје ране и оплакују своје мртве. На победницима је да се понашају витешки и одају пораженом дужну почаст. Да се ЕУ и САД нису војно мешале 1999, и да је Србија остала победник у том сукобу, не бих имао ништа против ни да се наредних 50 година отплаћује штета свим ошетећенима и њиховим потомцима, а са ТВ екрана свако вече упућују извињења и изрази кајања и за рачкове и за хладњаче. Овако - мало је безвезе...
