Ideje za biznis u Srbiji

korisnik01:

Biznis mora biti zakonom odobren?

Kliknite za proširenje...

Postoji kriminal , a postoji i neka siva zona.
Ako misliš na kriminal , odma ću ti reći da se maneš ćorava posla.
Imao sam sreće u životu pa mi je to na vreme postalo jasno.

Sa druge strane raditi nešto za šta nema odgovarajućih zakonskih okvira nije kriminal iako nije ni po zakonu.
Navešću primer koji sam negde ovde na Krsti pročitao.
Kad jedan čovek uzme četke i merdevine i krene da moluje stanove i zarađuje koru hleba za sebe i svoju porodicu, neprijavljen i neregistrovan, on krši gomilu propisa i zakona.
Sa druge strane ne čini ništa nemoralno i trebalo bi da mu država pomogne da izađe iz te pozicije omogućivši mu da plaća neku razumnu sumu i posluje legalno.
Dobro nama, dobro državi.

buudala:

Postoji kriminal , a postoji i neka siva zona.
Ako misliš na kriminal , odma ću ti reći da se maneš ćorava posla.
Imao sam sreće u životu pa mi je to na vreme postalo jasno.

Sa druge strane raditi nešto za šta nema odgovarajućih zakonskih okvira nije kriminal iako nije ni po zakonu.
Navešću primer koji sam negde ovde na Krsti pročitao.
Kad jedan čovek uzme četke i merdevine i krene da moluje stanove i zarađuje koru hleba za sebe i svoju porodicu, neprijavljen i neregistrovan, on krši gomilu propisa i zakona.
Sa druge strane ne čini ništa nemoralno i trebalo bi da mu država pomogne da izađe iz te pozicije omogućivši mu da plaća neku razumnu sumu i posluje legalno.
Dobro nama, dobro državi.

Kliknite za proširenje...

Ovo sa kriminalom su stvarno kriminalna posla.Ovo sa molerskim poslom stvar je diskusije.Nemam nameru nikog da vređam i gledam iz zemlje gde živim.Ko radi privatno on mora da plati porez kao i socijalno,ali samo na zaradu tj.kada se godina završi ispuni poresku cedulju i plati svakom svoje.Prilikom završetka posla daje mušteriji račun na kome piše koliko je za državu i to zaračuna mušteriji mislim oko 8%.Sa druge strane u Srbiji nije dozvoljeno dati oglas da tražite nekog profesora fizike, hemije itd. obrnuto je dozvoljeno da neka objavi
nepristojan oglas "ona traži njega".Možda je prijavila radnju čim ima br. telefona.To već vlastodršci ne vide.Ima li neko da to objasni?

Sa druge strane ne čini ništa nemoralno i trebalo bi da mu država pomogne da izađe iz te pozicije omogućivši mu da plaća neku razumnu sumu i posluje legalno.
Dobro nama, dobro državi.

Kliknite za proširenje...

prijatelj zatvorio molersku firmu jer je na kraju godine pausalno odran sa 180 000 dinara

sad ima isto toliko posla, i isto toliko radi samo sto na crno.

da je porez bio normalan svi bi bili zadovoljni. ovako je drzava popusila sama sebi.
a takvih sto su na crno je surnajst u svakom mestu

aetherius obscuritas:

prijatelj zatvorio molersku firmu jer je na kraju godine pausalno odran sa 180 000 dinara

sad ima isto toliko posla, i isto toliko radi samo sto na crno.

da je porez bio normalan svi bi bili zadovoljni. ovako je drzava popusila sama sebi.
a takvih sto su na crno je surnajst u svakom mestu

Kliknite za proširenje...

Potpuno razumem ljude i upravo to sam i želeo da istaknem. Zašto ova država ne uzme u obzir da joj je bolje da se svi ti ljudi koji za život zarađuju poštenim radom izvade iz sive polukriminalne zone.
Zašto ne uzmu primer sa pecaroškim dozvolama i uvedu tri kategorije?

Jedna bi bila amaterska koja podrazumeva obavljanje posla posle radnog vremena i koštala bi dve prosečne republičke dnevnice mesečno.

Druga bi bila poluprofesionalna ko oni alasi što zakupe deo reke na godinu dana i to košta oko dve tri hiljade eura godišnje al bi podrazumevala mogućnost da zakupac takve dozvole uzima veće poslove i više angažovanih radnika.

Treća bi bila potpuno u sistemu poreza i doprinosa kao što su to ribarska gazdinstva.

Mislim da bi država bila na dobitku, a ljudi srećni što vide da se neko pomerio u korist rešavanja pitanja zapošljavanja ljudi koji već svakako rade i voljni su da rade legalno, al nisu ludi da pola svoje zarade daju na harače pa se zato radije odlučuju na rizike da ih neko ne isplati ili prijavi inspekcijama..

buudala:

Potpuno razumem ljude i upravo to sam i želeo da istaknem. Zašto ova država ne uzme u obzir da joj je bolje da se svi ti ljudi koji za život zarađuju poštenim radom izvade iz sive polukriminalne zone.
Zašto ne uzmu primer sa pecaroškim dozvolama i uvedu tri kategorije?

Jedna bi bila amaterska koja podrazumeva obavljanje posla posle radnog vremena i koštala bi dve prosečne republičke dnevnice mesečno.

Druga bi bila poluprofesionalna ko oni alasi što zakupe deo reke na godinu dana i to košta oko dve tri hiljade eura godišnje al bi podrazumevala mogućnost da zakupac takve dozvole uzima veće poslove i više angažovanih radnika.

Treća bi bila potpuno u sistemu poreza i doprinosa kao što su to ribarska gazdinstva.

Mislim da bi država bila na dobitku, a ljudi srećni što vide da se neko pomerio u korist rešavanja pitanja zapošljavanja ljudi koji već svakako rade i voljni su da rade legalno, al nisu ludi da pola svoje zarade daju na harače pa se zato radije odlučuju na rizike da ih neko ne isplati ili prijavi inspekcijama..

Kliknite za proširenje...

Misliš da ti problemi muče Vujovića i Sertića?
Aparatčiki koji gledaju Vladu RS kao svoju firmu i njene interese!
Pri tome su dvorske bitke i intrige i u stranci i po strankama,kao i mediji u žiži interesovanja-sve
ostalo može da čeka!
I svi cepte kad zove Vučić! Šta li je zglajzao i ko mu je šta namestio-prvo pitanje koje mu pada na pamet!
Nema od njih sreće...

Ne mislim, al mi eto došlo da kažem

Došla mi ideja za otvaranje fabrike čipsa.

Krompir 15 20 dinara, a čips 1200.

Zašto nema više ljudi koji ga proizvode i snabdevaju lokalne prodavnice?

Miroslav Milovanovic:

Удружени појединци могу саградити централу са погоном на сунчеву енергију.Продаја произведене струје неби никада била спорна.

Kliknite za proširenje...

Za sunčanu energiju ne treba puno para ali neće se nešto ni zaraditi.Slabo nekog to interesuje.

gost 274070:

Svi traze gde da maznu ideju, a niko ne bi investirao u inovacije. Moguce je maznuti ideju samo jednom i postici odredjen uspeh na odredjeno vreme, ali bez kretivnosti, inovativnosti i znanja nema uspeha na duze staze.
Ko nema ideju, energiju, tehnolosko znanje, viziju, motivaciju i zelju, nek ne masta o biznisiranju.

Kliknite za proširenje...

Ja sto sam do sada povezao svi oni koji zaista imaju nisu uopste bili originalni vec su umnozili vec postojece i usavrsili da budu najbolji ili barem najpopularniji na svom delu trzista.

buudala:

Došla mi ideja za otvaranje fabrike čipsa.

Krompir 15 20 dinara, a čips 1200.

Zašto nema više ljudi koji ga proizvode i snabdevaju lokalne prodavnice?

Kliknite za proširenje...

Problem je u tome da kod takve vrste prerade, prerađene količine diktiraju cenu. A da bi preradio velike količine, potrebna je i velika gomila opreme za preradu, fritiranje, pakovanje, logistiku, itd.

Sad dolazimo do ključnog problema - možda bi neko i uložio 500k - 700k evra u opremu (za toliko se dobije taman minimum polovnih mašina za omanju kompletnu liniju za preradu, bez pakovanja, bez održavanja i servisiranja te opreme, bez troškova vode i struje i slično). Ali, time bi bio i dalje samo majušna ribica u jezeru punom ajkula, tj. (pre svega inostranih) firmi koje imaju prozvodne linije vredne 40, 50 ili 500 miliona evra, optimizovanu proizvodnju, otkup krompira na mega-veliko za budzašto, ogromne proizvedene količine čipsa, a i dobar kvalitet.

I, što je za srpsko tržište možda i najbitnije, mnogo nižu cenu nego neko sa malom linijom za proizvodnju, čak i kad se uračuna transport i razni porezi, dažbine i carine. O budžetu za reklamu da i ne pričam. To je problem.

Takvi mali proizvođači, i u Srbiji i preko, mogu da uspeju uglavnom samo ako imaju proizvod koji popunjava neki specijalni segment tržišta, koji se megaprozvođačima ili ne isplati da pokriju, ili nije do sada otkriven. Recimo, čips od specijalne vrste krompira koja raste samo u, recimo, Mladenovcu, sa zaštićenim poreklom (kao što ime "Šampanjac" sme zakonski da se koristi samo za penušava vina iz regiona Šampanj u Francuskoj). Ili čips sa ukusom srpske rakije, ili sa ukusom praseta na ražnju, i tako to

O kakvoj mnogo nižoj ceni govoriš?

Ulaz 20 din/ kg a izlaz 1200 din/ kg

Sasvim sam siguran da bi sa opremom koja košta par desetina hiljkada eura prodavao čips po 5 eura kilo upakovan u istu ambalažu u kakvu se pakuje bilo koji današnji čips.

buudala:

O kakvoj mnogo nižoj ceni govoriš?

Ulaz 20 din/ kg a izlaz 1200 din/ kg

Sasvim sam siguran da bi sa opremom koja košta par desetina hiljkada eura prodavao čips po 5 eura kilo upakovan u istu ambalažu u kakvu se pakuje bilo koji današnji čips.

Kliknite za proširenje...

Onda bi sigurno svi investitori skočili na takvu priliku, i uložili daleko više. A vidiš, ne ulažu. Ili još bolje, postoje uglavnom samo veliki proizvođači, malih proizvođača praktično i nema, ni kod nas ni na Zapadu (a bogami ni na Istoku). Zašto je to tako? Jednostavno, što veći proizvodni kapaciteti, što moderniji i automatizovaniji procesi i mašine, to niža cena krajnjeg produkta.



Ono što ti ne vidiš je da automatske linije za proizvodnju čipsa ne koštaju "nekoliko desetina hiljada", već pre nekoliko stotina hiljada evra (za male, poluautomatske polovne linije) pa naviše. Ako linija nije automatska, onda ti treba puno radne snage da zameni procese koji nisu automatski, i linije troše mnogo više vremena, struje i svega ostalog za isti posao. Naravno, u sve to nije uračunato ništa više sem te osnovne proizvodne linije - a gde je zakup prostora, grejanje, klimatizacija, voda (ogromne količine), struja (isto ogromna stavka), ulje za fritiranje (takođe ogromna stavka), higijenska sredstva, odnos industrijskih otpadaka, odnos i uništavanje upotrebljenog ulja (ne može to da se prospe jednostavno iza fabrike, ma koliko to u Srbiji bilo "normalno"), pa gorivo, pakovanje, kancelarije, kompjuteri, čist i klimatizovan lager, servis za mašine i linije, rezervni delovi, potrošni delovi, još trista drugih troškova. Sve to košta, i ulazi u krajnju cenu.

Inače, male i/ili stare mašine/linije troše i po nekoliko puta više struje, vode, rezervnih delova po prerađenom kilogramu od novih, velikih, modernih postrojenja. A u nekakvoj maloj prčvarnici naravno nema zaposlenih servisera i inženjera, pa onda budu i tri nedelje dok Mika Električar i Pera Šloser ne dođu da vide "šta je sad opet crklo", pa dok poruče delove iz Nemačke, Amerike (ili Kine ), pa carina, pa opet mito... A za to vreme proizvodnja jednaka nuli, a troškovi idu, rokovi za isporuku pucaju, trgovinski lanci otkazuju ugovore...

A onda još dođe ambalaža, pakovanje i transport (ne skače čips sam u ambalažu i/ili trči sam do kupca), pa poslovni automobili, kombiji, transporteri, kamioni, traktori, viljuškari i dizalice, pa onda dođe još prezentacija i marketing, pa putovanja i poslovni ručkovi, pa prodajna mreža, pa ugovori sa velikim prodajnim lancima koji ti postave sopstvene uslove (umesto 1200/kg, ponude ti 120/kg, a tebe kg košta 500), plus nezaobilazni balkanski specijaliteti: jagnjeće brigade koje treba nahraniti, pet inspektora i 40 raznih budža i službenika koje treba podmititi...

To je ono što ljudi pri osnivanju firmi ne žele da vide, pravu cenu poslovanja sa svim pripadajućim troškovima - pa zato onda i padaju ovakve lakonske izjave tipa "kilo krompira košta X, kilo čipsa 24572346253 puta X, uuuuu mLogo dobar posao"

Ja ne tvrdim da tu nema prilike da se zaradi, daleko od toga. Ali odnos ulaz ---> izlaz nije ni slučajno 20 ---> 1200 (dakle, zarada od 60 puta ulaganje, iliti 6000% na svaki kilogram), kao što ti tvrdiš, ali ni u snu. O takvim odnosima uloženo/zarada sanjaju čak i proizvođači crystal meth-a i kokaina u Kolumbiji

Naravno, ti me možeš uvek demantovati na najjednostavniji i najefikasniji način - napravi takvu jednu "čipsaru" po sopstvenom predlogu, i od ulaganja od "par desetina hiljada evra" napravi par miliona evra (35,000e x 60 = 2,100,000e) za godinu ili dve dana. Ja ću se onda javno pokriti ušima

Ima nekoliko proizvođača flipsa u mojoj okolilini koji prave pare od ekstrudiranog kukuruza upakovanog u najobičnije najlon kese.
Baš ću se raspitati kako ide to sa pakovanjem krompira .


Znači ne pričam o nekakvim automatskim linijama koje rade u tri smene nego o kućnim radionicama sa jednim zaposlenim i proizvodnjom od par stotina kilograma na dan koje bi snabdevale lokalne bakalnice.