Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Ono što je izazvalo revolt bila je činjenica da ljudi iz NVO koji su postali vlast nisu napustili NVO sektor vać se opravdano sumnjalo da stvoreni monopol pretvaraju u unosan posao. Tako je za kratko vreme finansiranje donatora postalo skoro ekskluzivno pravo uskog kruga ljudi bliskih samom vrhu vlasti. Budući da posle četiri godine Skupština još nije donela zakon o nevladinim organizacijama, jasno je da takve NVO niko ne kontroliše.
Javna je tajna da su mnogi koji su iz NVO prešli u vladu protežirali svoju NVO tako što je ona postala glavna – izvršna NVO za realizaciju određenih projekata pravljenja strategija i zaoknskih predloga, što je klasični konflikt interesa. Bilo bi normalno da onog trenutka kad udju u vlast, ljudi iz NVO u njoj prestanu da se pojavljuju. Nevladin sektor podrazumeva nezavisnost od vlade (iako mogu da zastupaju politiku koja je slična ili istovetna sa politikom vlade), ne mogu da rade pod njenim uticajem ili budu glasnogovornik vlade.
NVO bi trebalo da budu stvarna udruženja građana sličnih interesovanja okupljenih oko jedne ideje, projekta ili vizije, čiji domen nije primarno politički. Radi se o povezivanju povodom određenih najčešće lokalnih poslova, zajedničkih interesovanja, odbrane određenih prava, promovisanja vrednosti… Kod nas, zahvaljujući medijima ali i celokupnoj društvenoj situaciji (rat na prostoru eks YU), u posebnoj pažnji uživalo je samo nekoliko NVO, zbog kojih se stvorila predstava da se sve NVO bave isključivo ljudskim pravima i da su antisrpski nastrojene.
Već duže vreme se pod NVO podrazumevaju grupe samoovlašćenih građana zabrinutih nad javnim interesom, kako god da taj interes tumače. Tako se zalaganje za opšte dobro olako izopačava u pokušaj monopolisanja određenih društvenih prostora – posebno javnog obrazovanja i javnog mnjenja, dok se kontrola funkcionisanja reprezentativne demokratije pretvara u osvajanje državnih institucija mimo demokratskih izbornih procesa.
Ono što se u savremenom svetu zove “treći sektor” nužna je i neizbežna dopuna i sredstvo kontrole države i građanskog društva. Ne može da služi kao nadomestak nego je tek dopuna. Zbog toga je čudno što se kod nas neki aktivisti NVO često ponašaju kao da im je više stalo do očuvanja sopstvene različitosti u odnosu na ostatak društva nego da to društvo promene i poboljšaju. Trebalo bi da bude jasno da građanske inicijative nemaju monopol na istinu niti se mogu nadmetati za ultimativnu savest celokupnog stanovništva jedne države.
Još gore stvari stoje sa svim onim građanskim inicijativama koje, u svom zagovaranju za “istinsku demokratiju”, prelaze granice civilizovanog ponašanja i posežu za bezmalo mafijaškim srdstvima kako bi ukinule sva pravila demokratske procedure, nadomestile ili osvojile državu i svoje partikularne interese beskrupulozno nametnule svim svojim – daleko brojnijim neistomišljenicima. Prekorači li ta građanska inicijativa te granice, ona napušta tle civilnog društva i postaje jednako velika opasnost za državu i građansko društvo poput neobuzdane tiranske vlasti ili razularene mase eksploatatora.
Ima kod nas još specifičnosti. Postala je uobičajena praksa da se NVO koriste kao čekaonica za ulazak u politiku ili neka vrsta prividnog odmora od politike sa čekanjem na povratak. NVO Centar za modernu politiku, pored Čedomira Jovanovića, osnovali su nekadašnja predsednica parlamenta Nataša Mičić i bivši poslanik GSS Ivan Andrić. Svoje mesto tu je našao i bivši zamenik ministra polivije Nenad Milić i Marijana Todorović, donedavno sekretar DS. Rad Centra pomaže i Gordana Čomić, nekadašnji potpredsednik DS, bivši ministar policije Dušan Mihajlović i bivši potpredsednik vlade Žarko Korać. U planu, navodno, nije moguće prerastanje ove NVO u stranku.
Zbog nabrojanih specifičnosti mnogi već primećuju da je naša državna politika pod strašnim naletima neformalnih centara moći. Na njihovom čelu su najčešće oni koji su bili privilegovani pa deprivilegovani, što obično znači da im je najpreči lični interes. Zbog toga su izuzetno agilni i agresivni. Često se zaboravlja da smo mi poražena nacija. To je jedan od razloga što se promovišu ljudi samo zato što su bili protiv neke političke opcije. Potpuno bez zasluga postali su politički relevantni i uticajni.
Prema podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora u Srbiji je registrovano 30000 NVO dok je zaista aktivno njih manje od 2000.
U jednom periodu branila su se ljudska prava ljudi koji su bili progonjeni pod Miloševićevim režimom, da bi se to pretvorilo u neku vrstu biznisa. Međutim, nije naše da se bavimo pitanjem zbog čega se oni tako ponašaju. Jasno je da tako ponašanje smanjuje njihov ugled i oni će izgubiti utakmicu na tržištu. Sledeći put više neće imati priliku da založe svoj ugled. Ipak, takve NVO samo produbljuju ubeđenje da su sve NVO paazitske i štetne organizacije. Očigledno je da su najveći kritičari sadašnje vlade NVO koje su bile miljenici DOS-a. Jasno je da ta kritika ne proizilazi iz suštinskih neslaganja već iz njihovog žaljenja što nisu miljenici ove vlade.
MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ, NIN
Javna je tajna da su mnogi koji su iz NVO prešli u vladu protežirali svoju NVO tako što je ona postala glavna – izvršna NVO za realizaciju određenih projekata pravljenja strategija i zaoknskih predloga, što je klasični konflikt interesa. Bilo bi normalno da onog trenutka kad udju u vlast, ljudi iz NVO u njoj prestanu da se pojavljuju. Nevladin sektor podrazumeva nezavisnost od vlade (iako mogu da zastupaju politiku koja je slična ili istovetna sa politikom vlade), ne mogu da rade pod njenim uticajem ili budu glasnogovornik vlade.
NVO bi trebalo da budu stvarna udruženja građana sličnih interesovanja okupljenih oko jedne ideje, projekta ili vizije, čiji domen nije primarno politički. Radi se o povezivanju povodom određenih najčešće lokalnih poslova, zajedničkih interesovanja, odbrane određenih prava, promovisanja vrednosti… Kod nas, zahvaljujući medijima ali i celokupnoj društvenoj situaciji (rat na prostoru eks YU), u posebnoj pažnji uživalo je samo nekoliko NVO, zbog kojih se stvorila predstava da se sve NVO bave isključivo ljudskim pravima i da su antisrpski nastrojene.
Već duže vreme se pod NVO podrazumevaju grupe samoovlašćenih građana zabrinutih nad javnim interesom, kako god da taj interes tumače. Tako se zalaganje za opšte dobro olako izopačava u pokušaj monopolisanja određenih društvenih prostora – posebno javnog obrazovanja i javnog mnjenja, dok se kontrola funkcionisanja reprezentativne demokratije pretvara u osvajanje državnih institucija mimo demokratskih izbornih procesa.
Ono što se u savremenom svetu zove “treći sektor” nužna je i neizbežna dopuna i sredstvo kontrole države i građanskog društva. Ne može da služi kao nadomestak nego je tek dopuna. Zbog toga je čudno što se kod nas neki aktivisti NVO često ponašaju kao da im je više stalo do očuvanja sopstvene različitosti u odnosu na ostatak društva nego da to društvo promene i poboljšaju. Trebalo bi da bude jasno da građanske inicijative nemaju monopol na istinu niti se mogu nadmetati za ultimativnu savest celokupnog stanovništva jedne države.
Još gore stvari stoje sa svim onim građanskim inicijativama koje, u svom zagovaranju za “istinsku demokratiju”, prelaze granice civilizovanog ponašanja i posežu za bezmalo mafijaškim srdstvima kako bi ukinule sva pravila demokratske procedure, nadomestile ili osvojile državu i svoje partikularne interese beskrupulozno nametnule svim svojim – daleko brojnijim neistomišljenicima. Prekorači li ta građanska inicijativa te granice, ona napušta tle civilnog društva i postaje jednako velika opasnost za državu i građansko društvo poput neobuzdane tiranske vlasti ili razularene mase eksploatatora.
Ima kod nas još specifičnosti. Postala je uobičajena praksa da se NVO koriste kao čekaonica za ulazak u politiku ili neka vrsta prividnog odmora od politike sa čekanjem na povratak. NVO Centar za modernu politiku, pored Čedomira Jovanovića, osnovali su nekadašnja predsednica parlamenta Nataša Mičić i bivši poslanik GSS Ivan Andrić. Svoje mesto tu je našao i bivši zamenik ministra polivije Nenad Milić i Marijana Todorović, donedavno sekretar DS. Rad Centra pomaže i Gordana Čomić, nekadašnji potpredsednik DS, bivši ministar policije Dušan Mihajlović i bivši potpredsednik vlade Žarko Korać. U planu, navodno, nije moguće prerastanje ove NVO u stranku.
Zbog nabrojanih specifičnosti mnogi već primećuju da je naša državna politika pod strašnim naletima neformalnih centara moći. Na njihovom čelu su najčešće oni koji su bili privilegovani pa deprivilegovani, što obično znači da im je najpreči lični interes. Zbog toga su izuzetno agilni i agresivni. Često se zaboravlja da smo mi poražena nacija. To je jedan od razloga što se promovišu ljudi samo zato što su bili protiv neke političke opcije. Potpuno bez zasluga postali su politički relevantni i uticajni.
Prema podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora u Srbiji je registrovano 30000 NVO dok je zaista aktivno njih manje od 2000.
U jednom periodu branila su se ljudska prava ljudi koji su bili progonjeni pod Miloševićevim režimom, da bi se to pretvorilo u neku vrstu biznisa. Međutim, nije naše da se bavimo pitanjem zbog čega se oni tako ponašaju. Jasno je da tako ponašanje smanjuje njihov ugled i oni će izgubiti utakmicu na tržištu. Sledeći put više neće imati priliku da založe svoj ugled. Ipak, takve NVO samo produbljuju ubeđenje da su sve NVO paazitske i štetne organizacije. Očigledno je da su najveći kritičari sadašnje vlade NVO koje su bile miljenici DOS-a. Jasno je da ta kritika ne proizilazi iz suštinskih neslaganja već iz njihovog žaljenja što nisu miljenici ove vlade.
MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ, NIN
