Милан Недић - збирна тема

Koga je briga kako je taj izdajnik umro?

blockhead:

Koga je briga kako je taj izdajnik umro?

Kliknite za proširenje...

када си пре прочитао?

Милан Недић – српска мајка или издајник

Милан Недић, предсједник Владе народног спаса за вријеме Другог свјетског рата, до данас није нашао право мјесто у српској историји. И даље траје спор око тога да ли је Недић био родољуб или квислинг, херој или злочинац, самоубица или жртва комунистичких исљедника.

Родољуб или квислинг, херој или злочинац, самоубица или жртва комунистичких исљедника, дилеме су које се већ више од 60 година везују за име ђенерала Милана Недића. Предсједник Владе народног спаса која је за вријеме Другог свјетског рата сарађивала са њемачким окупатором до данас није нашао право мјесто у српској историји. Ђенерала Недића једни памте као издајника, други као хероја. Чињенице, писане руком побједника у другом свјетском рату, указују да су и комунисти и поштоваоци Милана Недића имали основа за своја увјерења.

Јуначка фамилија

Милан Недић је рођен 2. септембра 1878. године у Гроцкој и потомак је чувене јуначке лозе. Деда по оцу био је јунак из Првог српског устанка, док му је прадеда по мајчиној линији био кнез Никола Михајловић, Карађорђев саборац. Миланов отац Ђорђе био је срески начелник, а мајка Пелагија учитељица. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а 1904. године, након завршене Војне академије ступио је на дужност у војсци.

У Други балкански рат, који је почео 8. октобра 1912. године, кренуо је са чином мајора. Током ратовања због исказане храбрости добио је бројна признања и одликовање, а 1913. године бива унапријеђен у чин потпуковника. Годину дана након почетка Првог свјетског рата, 1915. године, Милан Недић постаје најмлађи пуковник који је икада служио у српској војсци. Управо Недићу повјерено је чување одступнице, када је 26. новембра 1915. године, српска војска започела повлачење познато као Албанска голгота. Међу војницима који су преживјели марш, о коме је француски маршал Жозеф Жофр рекао да „по страхотама превазилази све што је у историји као најтрагичније забиљежено“, био је и Милан Недић. Десеткована српска војска се од 15. фебруара 1916. године опорављала на Крфу. Заједно са савезницима и осталим српским генералима Недић је учествовао у одсудним борбама на Солунском фронту. Приликом борби за пробој фронта у септембру 1918. године, Милан Недић је командовао Пешадијском бригадом Тимочке дивизије.

Послије рата остао је на челу Пешадијске бригаде, да би 1930. године био унапријеђен у чин армијског ђенерала, а између 1934. и 1935. године био је на функцији начелника Главног ђенералштаба југословенске војске. Новембра 1940. године по наређењу регента кнеза Павла Карађорђевића, бива смијењен са дужности министра војске и морнарице Краљевине Југославије, на коју је постављен годину дана раније. Образложење је било отворено сврставање на страну Њемачке. Тада за великог српског ђенерала почињу године великих искушења. Због своје политичке дјелатности за вријеме Другог свјетског рата, Милан Недић од „српске мајке“ бива преображен у „највећег издајника“ и „државног непријатеља“. Само шест година било је довољно да се његово 30-годишње херојство заборави.

Други свјетски рат

Непосредно након напада Њемачке на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, Милан Недић предводио је војску у одбрани од окупатора који покушавају да из Бугарске продру у Македонију. Српска војска је доживјела пораз и Милан Недић се повлачи у унутрашњост. Иако је био један од ријетких ђенерала које Њемци нису заробили, југословенска влада га је прогласила кривим за пораз у Македонији.

Краљевска породица и представници владе, који су 17. априла 1941. године након капитулације отишли у Велику Британију, нису имали увид у дешавања у земљи. Велики дио народа био је огорчен бјекством, поред војске појавили су се и народни полрети отпора, а држава је остала без владе.

Заповиједник нацистичке војске у Србији генерал Хајнрих Данклман наон преговора са члановима владе који су остали у Краљевини Југославији, одлучује да управљање окупираном земљом повјери Милану Недићу. Њемцима је била потребна личност која међу народом ужива велико повјерење. Неко кога Срби поштују и коме вјерују. Једини који је испуњавао те критеријуме био је ђенерал Недић.

Понуда да постане предсједник нове владе поклопила се са великом породичном трагедијом Милана Недића. Међу жртвама експлозије великог складишта муниције у Смедеревској тврђави били су генералов син и његова трудна супруга. Скрхан тугом, Недић првобитно одбија да се бави јавним пословима. Међутим, на наговоре Милана Аћимовића, који га убјеђује да је он једини спас за народ, Недић попушта. Остало је забиљежено да је ђенерал Милан Недић пред полагање заклетве одржао састанак са њемачким генералима у свом стану. Влада народног спаса формирана је 28. августа 1941. године, а Недић је генералу Данклману предао сљедеће захтјеве:

• Да се образује српска влада, која управља свим пословима државе и народа на територији Србије, под надзором војног заповједника у Србији;
• Да се српској влади одобри оружана сила, без које се не може обезбједити ред и мир у земљи;
• Да се помогне ратним заробљеницима у Њемачкој на овај начин:

1.да се заробљеници, утврђени љекарским прегледима као болесни и инвалиди, пусте кућама у Србију;
2.да се пусте из ропства сви ратни заробљеници старији од 55 година;
3.да се отпусте заробљеници потребни за обнову земље, а за чије лојално држање ће влада сносити пуну одговорност.
4.да се побољша исхрана наших заробљеника у Њемачкој слањем потребних намирница из Србије бригом српске владе;
5.ефикасно обустављање убијања и прогона Срба под хрватском, бугарском и мађарском влашћу;
• Да се дозволи образовање једног политичког савјета који би утврдио, објавио и борио се за нове политичке смјернице српског народа;
• Борба против комунизма у првом реду је ствар српског народа и његове владе, оружана њемачка потпомаже ово, уколико средства српске владе не буду довољна.
• У случају саботаже против њемачке војске, репресивне мјере морају погађати само праве кривце, а никако недужна лица, па зато ове мјере предузимати тек по хитном прибављању података код српских власти.

Бјекство и смрт

Након увјеравања генерала Хајнриха Данклмана да ће сви услови бити испоштовани, ђенерал Милан Недић положио је заклетву. Овде је важно напоменути да постоји много сведочанстава, па и још живих људи из тог времена, који тврде да су само захваљујући напорима Милана Недића спасени животи стотина хиљада Срба током рата.

Недићева влада је истовремено помагала восјку Драже Мијахловића и борила се против комунизма, и то не може да се оспори као чињеница. Међутим, Хитлер није желио да поштује захјтеве Владе народног спаса, нарочито услов да се не стријеља по 100 Срба, Рома и Јевреја за једног убијеног њемачког војника. Незадовољство у народу је расло, а комунистички покрет добијао све више присталица. Крај рата се наслућивао, као и побједа комуниста. Милан Недић је сазвао ванредно засједање 4. октобра 1944. године у поноћ и одлучио да се она распусти и ребаци у Кицбил у Аустрији. Он је у Аустрију стигао 5. октобра. Седам мјесеци касније Њемачка је капитулирала и Други свјетски рат је завршен.

Првог дана 1946. године ђенерал Милан Недић испоручен је властима ФНРЈ и пребачен у затвор „Озне“. Након мјесец дана испитивања, ђенерал Недић је 5 фебруара 1946. године извршио самоубиство, које ни до данас није расвјетљено. Према званичним извјештајима отргао се стражарима у згради у данашњој улици Змај Јовиној у Београду и скочио кроз прозор.

У послијератној историји остао је упамћен као издајник народа који је водио марионетску владу и сарађивао са окупатором за вријеме Другог свјетског рата. Значај и улога предсједника српске владе Милана Недића, међутим, много је сложенија и заслужује озбиљан свеобухватан приступ околностима у којима је живио и радио.

Intrigantna ličnost..............mnogo toga (i lepog i ružnog) se o njemu još uvek ne zna.

О Недићу има више на пдф. Историја.

Недовољно је истражена околност да је пристао да постане председник владе по претњом да ће, у супротном, Србија бити додатно раскомадана и неки њени делови стављени у састав НДХ.

Такође, видим да се вше не говори о томе да је Недићева влада органзовала прихват словеначких избеглица које су немачке власти протерале, сместила их по српским сеоским домаћинствима, и донела закон који забрањује да се избеглице користе као радна снага.

Иначе, не верујем да је убијен. Зашто би га убили, одговарало им је да му суде и да га прикажу као издајника. Био је квислинг у очима света и тога је и сам био свестан.

Nedić je bio kvisling.

Unuk mu nije sahranjen vec zavrsava studije u Svajcarskoj.

Недић и Дража су ми свакако ближи и од Тита и од Љотића, јер су били патриоте који нису прихватили фашистичку или комунистичку идеологију.

Шомми:

Недић и Дража су ми свакако ближи и од Тита и од Љотића, јер су били патриоте који нису прихватили фашистичку или комунистичку идеологију.

Kliknite za proširenje...

Nedić je prihvatio Hitlera kao gospodara što je jako loše.
niej bio nikakav patriota, nego je pucao na Srbe koji su se borili protiv Nemca, i na četnike i na partizane.

Nešto kao sadašnja Dosovska vlast.

'Ajde, bre, po stoti put isto...bež'te na istoriju pa raspravljajte o Nediću...ovo je politika, pdf za zaebanciju

Alekasandar3:

Nedić je prihvatio Hitlera kao gospodara što je jako loše.
niej bio nikakav patriota, nego je pucao na Srbe koji su se borili protiv Nemca, i na četnike i na partizane.

Nešto kao sadašnja Dosovska vlast.

Kliknite za proširenje...

Чуо сам и за то.
Срби у тзв. Централној Србији су се малтене више сукобили међусобно него са нацистичким окупатором. Право да ти кажем не знам коју бих страну подржао да сам живео 1941. Четничка идеологија ми је веома прихватљива али су и они имали недисциплинованих одреда, који су на терену чинили и недела.
Мада је несумњиво да је Дража био антифашиста.

Недић, нажалост није био политичар, већ војник, па се као човек из сасвим друге струке није баш увек сналазио како треба.
Што се мене тиче, увек бих подржао антифашистичку, некомунистичку опцију, нешто попут Де Гола у Француској.

Alekasandar3:

Nedić je prihvatio Hitlera kao gospodara što je jako loše.
niej bio nikakav patriota, nego je pucao na Srbe koji su se borili protiv Nemca, i na četnike i na partizane.

Nešto kao sadašnja Dosovska vlast.

Kliknite za proširenje...

Ово јесте истина, мада је заниљиво да ДСовци највише пљују по Недићу.
Двоструки стандарди жутих.

Шомми:

Чуо сам и за то.
Срби у тзв. Централној Србији су се малтене више сукобили међусобно него са нацистичким окупатором. Право да ти кажем не знам коју бих страну подржао да сам живео 1941. Четничка идеологија ми је веома прихватљива али су и они имали недисциплинованих одреда, који су на терену чинили и недела.
Мада је несумњиво да је Дража био антифашиста.

Недић, нажалост није био политичар, већ војник, па се као човек из сасвим друге струке није баш увек сналазио како треба.
Што се мене тиче, увек бих подржао антифашистичку, некомунистичку опцију, нешто попут Де Гола у Француској.

Kliknite za proširenje...

De gol je imao svoje ljude, ali je ipak bio u manjini, naime komunistički pokret otpora je bio većinski, ali su se dogovorili da zajedno rade i da se ne napadaju- što je moglo i kdo nas da je pameti bilo.
Posle rata su svi podobijali odlikovanaj i medalje i gotova stvar.

Partizani su imali prednost kod nas zbog jedinstvene strukture i kod njih je bar bilo daleko veće discipline i lanca komandovanja.
Kod četniak toga nije bilo, retko ko je slušao Dražu, u Bosni sokoro niko, a mnogi su sebe nazivali "četnicima" iako blage veze sa njima nisu imali.
Sve to je dovelo do podrške partizanima.

No niej o tome reč.
Nedić je kao ličnost bio slab. Bio je slabe volje, nije imao liderskih kvaliteta- u ostalom nemci su ga zato i odabrali, nisu bili blesavi. U više navrata Nedić je pokazivao neodlučnost, manjkavost volje, a u politiku se nije kako si sam rekao, ništa razumeo.

opet podseća na ovdašnju i sadašnju vlast u Srbiji.

Шомми:

Ово јесте истина, мада је заниљиво да ДСовци највише пљују по Недићу.
Двоструки стандарди жутих.

Kliknite za proširenje...

Stide se svog odraza

Шомми:

Чуо сам и за то.
Срби у тзв. Централној Србији су се малтене више сукобили међусобно него са нацистичким окупатором. Право да ти кажем не знам коју бих страну подржао да сам живео 1941. Четничка идеологија ми је веома прихватљива али су и они имали недисциплинованих одреда, који су на терену чинили и недела.
Мада је несумњиво да је Дража био антифашиста.

Недић, нажалост није био политичар, већ војник, па се као човек из сасвим друге струке није баш увек сналазио како треба.
Што се мене тиче, увек бих подржао антифашистичку, некомунистичку опцију, нешто попут Де Гола у Француској.

Kliknite za proširenje...

Што би бирао било коју страну ако већ и сам кажеш да не знаш коју би одабрао.

Nedić je u kvislinškoj štampi predstavljen kao antički heroj u vreme kada su kvislinške vlasti otimale od Srpskog naroda i isporučivale godišnje preko 300.000 tona pšenice, 600.000 tona kukuruza i oko 100.000 tona ječma i raži.Svakako najzanimljivija figura iz okruženja kvislinškog aparata Milana Nedića, bio je Dimitrije Ljotić, od pre rata poznati fašista, intelektualac sa krajnje srpske desnice i provereni nemački prijatelj. Harizmatski "drug-vođa" Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor, prve fašističke političke organizacije u Srbiji.

Историчар, пре него што почнеш да пишеш, требало би нешто и да прочиташ.

О Љотићу је на овом форуму толико напсиано да твој допринос у 5 редова се издаваја својом безначајношћу.

Погледајте овај снимак и све ће вам војвода Ђујић рећи. Кратак је 1:28 минута.


Прочитајте Недићеве говоре па ми кажите да ли је био у праву?

Гробари Југославије, Симовић и компанија, побегли су срамно, остављајући
вас, јадне Србе, да плаћате њихове издајничке подвиге, ви, већином, ни криви ни
дужни. Ви сносите најтрагичније последице, а они, они благују у Лондону и по
Америци.
И још им ни то није доста. И још би те Јуде хтеле да тече српска крв, јер им
сигурно треба још пара, а то је једино што сем своје савести, могу да продају. Као
шакали урличу и хушкају вас:
- Срби, на оружје, у шуму, Срби, у борбу, док вас не истребе сасвим.
Многи од оних, који су се увукли у те плаћенике, сањају само како ће
оживети дан када би Срба нестало са европске карте.
Ах, са каквим би само задовољством онај сатански глас, на „кратком валу" са
радио Лондона објавио широм света: „Срба више нема, само постоје српска
гробља". Ето, то су вам данас тужне годишњице:
25 март 1941 године, нјегов Пакт и »пропуштене прилике« и 27 март 1941
године - гроб Југославије.
Шта ћемо сада ми Срби?
Шта би ми урадили нашим непријатељима који би се усудили да поступе са
нама овако како смо се ми благодарећи шачици издајника и плаћеника, били
понели према великом, силном Немачком Рајху? Одговорите ми по души ви сами.
И зато вас опет позивам да ми сада отворено, честито и поштено кажете:
Је ли бољи Пакт или је био бољи рат? Ја сам вам већ једном рекао, драга браћо и
сестре:
Немци нису били наши непријатељи. Они ни данас то нису, а од нас само
зависи да ли ће нам у будуће бити пријатељи. И данас нам они понављају оно што
су нам и пре годину дана говорили:
- Седите само мирно, не мешајте се у туђе рачуне. Очувајте мир, по сваку
цену мир.
А Енглези, Енглези су нам говорили и пре годину дана и данас и непрекидно:
- У рат, у крв, у смрт, шта се нас тиче да ли ћете ви при томе пропасти, да ли вас више неће бити.
Српски народе, разумеш ли најзад да је само од тебе зависило да ли си имао
да останеш спокојан у миру или си имао да овако страшно пропаднеш у рату.
И данас само од тебе зависи да ли ћеш опет постати фактор на Балкану и у
Новој Европи, да ли ћеш имати своје државе, да ли ће будућност твоја и твоје деце
бити у спокојству или ћеш гурнути бесловесно, за туђ рачун, у пропаст, у
уништење.
Из свег гласа ти довикујем, српски народе: - и данас ти, и једино ти, решаваш
своју судбину.

Kliknite za proširenje...

НЕДИЋ ЈЕ БИО СРПСКИ ХЕРОЈ И СПАСИТЕЉ!!! И доста више о томе. Коме смета немој да пише ,, Недић је издајник " него нек објасни зашто је издајник, а да му после то нико не обори.

Ево вам књига Недићевих говора па прочитајте. Видећете и сами по његовом говору да ли је био против срба и Србије.

http://www.scribd.com/doc/28112154/Milan-Nedic-Ratni-Govori-Srpskom-Narodu

Od prvog obraćanja javnosti kvisling Nedić ne krije svoj osnovni zadatak: obezbediti mirnu pozadinu okupatoru kako bi on svim snagama mogao da ratuje na drugim frontovima.Neosporno, kvislinška propaganda je stvarala i razvijala kult Nedića kao "oca nacije" sa ciljem bezgranične i sveukupne integracije Srbije u naci-fašistički "novi evropski poredak", uprkos činjenici što su upravo nosioci tog poretka - sila osovine - kršeći međunarodno ratno pravo, sprovodile surovu politiku totalnog uništavanja srpskog naroda.Milan Nedić je bio i organizator i egzekutor te politike genocida.

Milan Nedić je i sam u svom pismu od 22. lebruara 1944. godine nemačkom generalu Felberilu, priznao svoje delo izdaje:"Više od dve godine časno i bez rezerve služim Trećem rajhu i njegovom besmrtnom vođi Adoffu Hitleru".

Istoricar1389:

Od prvog obraćanja javnosti kvisling Nedić ne krije svoj osnovni zadatak: obezbediti mirnu pozadinu okupatoru kako bi on svim snagama mogao da ratuje na drugim frontovima.Neosporno, kvislinška propaganda je stvarala i razvijala kult Nedića kao "oca nacije" sa ciljem bezgranične i sveukupne integracije Srbije u naci-fašistički "novi evropski poredak", uprkos činjenici što su upravo nosioci tog poretka - sila osovine - kršeći međunarodno ratno pravo, sprovodile surovu politiku totalnog uništavanja srpskog naroda.Milan Nedić je bio i organizator i egzekutor te politike genocida.

Kliknite za proširenje...

Како је настала ова слика у боји, и када?

Milan Nedić je počinio samoubistvo skočivši kroz prozor dok čuvari nisu pazili.Ne vrede ove teorije zavere.

Pogledajte prestravljenu devojcicu>

Позитивно код Недића.

Обезбедио да комесаријат за избеглице настави да ради и тиме спасао велики број Срба.
Слао белотракаше у НДХ за заштиту Срба.
Покушао да спасе Милана Калабића који је био четнички агент.
Спасао Србе од Источног фронта.

Негативно код Недића.
Побегао са Космета а да претходно није поделио оружје народу да се брани од Шиптара.
Укинуо жандармерију .
Слао официре који су били сумњиви да сарађују са Дражом у логоре.
Слао породице четника у логоре.