Licno retko postavljam teme o Srbiji jer su mi interesantnija dogadjanja i procesi u jednom sirem prostoru da ne kazem u kontinentalnim i svetskim okvirima. Ali naravno, treba se usmeravati i na ono vise lokalno, jer obicno to najvise tisti i tangira.
Zelja moja u 2010 godini po pitanju Srbije je da joj se desi:
[size=+1]dvopartijski sistem.[/size]
Idealan broj partija u stabilnoj demokratiji je dve.
Vec jedna vise od dve nije dobro, a svaka vise znaci sve losije.
Nastojacu da kazem u svega nekoliko recenica, praznicno je raspolozenje, pa nema vremena sire da obrazlazem.
Kada postoje dve partije unutar demokratskog sistema, na izborima je moguc samo jedan ishod:
Jedna partija je na vlasti, druga ide u opoziciju.
Partije su dovoljno velike da mogu da okupe kadrove, strucnost, znanje, da po svakom pitanju i temi imaju stavove, da mogu da imaju dugorocnu politiku, osmisle strategije, ponasaju se drzavnicki, imaju viziju razvoja Srbije i kako to sprovesti u delo i td.
Cim ima makar jedna partija vise odmah se stvaraju mogucnosti da dodje do neprincipijelnih koalicija, nestabilnih vlada, strancarenja, rada svakog protiv svaog, preletaca iz partija za novac i interese, a da ne govorim da se u situaciji vise partija razmislja samo o partijskim i licnim interesima, da nema vizije razvoja Srbije, niti drzavnickih politika i strategija, sve se svodi od danas za danas, nastupa opste luduilo i podmetacine i pljuvanja po medijima, a u drustvu isplivavaju korupcija i mnoge druge negativnosti.
Americka demokratija je jaka upravo sto je proceduralnim pravilima eliminisala mogucnost pojavljivanja bilo kojeg ozbiljnijeg treceg igraca na izborima. U SAD je skoro nemoguce da neka treca partija ispuni uslove da moze da konkurise republikancima ili demokratama. Iako postoji mnogo malih partija one ne mogu ni da izadju na izbore jer su uslovi veoma ostri.
Slicno u Evropi, iako su uslovi labaviji, u mnogim zemljama prirodno su se iskristalisale dva partije, sto je obelezje skoro svih zrelih demokratija. Primera radi i u Rusiji sada u parlamentu ima mali broj partija za razliku iz vremena u doba Jeljcina, sto svedoci o sazrevanju politicke scene.
Najlakse bi bilo uvesti cenzus 10% ili barem 7% i mnogi mali igraci koji sutra u skupstini gledajuci svoje parcijalne interese ucenjuju ozbiljnije i vece igrace i prave neprincipijelne koalicije i dr. bice eliminisani, sto doprinosi dobrobiti politicke scene, demokratije i Srbije kao zemlje.
Jos jednom:
bilo bi odlicno da se Srbiji dogodi dvopartijski sistem
i zemlja bi imala jedan unpredjen mehanizam koji bi mnogo delotvornije doprinosio resavanju problema, rastu i prosperitetu.
Zelja moja u 2010 godini po pitanju Srbije je da joj se desi:
[size=+1]dvopartijski sistem.[/size]
Idealan broj partija u stabilnoj demokratiji je dve.
Vec jedna vise od dve nije dobro, a svaka vise znaci sve losije.
Nastojacu da kazem u svega nekoliko recenica, praznicno je raspolozenje, pa nema vremena sire da obrazlazem.
Kada postoje dve partije unutar demokratskog sistema, na izborima je moguc samo jedan ishod:
Jedna partija je na vlasti, druga ide u opoziciju.
Partije su dovoljno velike da mogu da okupe kadrove, strucnost, znanje, da po svakom pitanju i temi imaju stavove, da mogu da imaju dugorocnu politiku, osmisle strategije, ponasaju se drzavnicki, imaju viziju razvoja Srbije i kako to sprovesti u delo i td.
Cim ima makar jedna partija vise odmah se stvaraju mogucnosti da dodje do neprincipijelnih koalicija, nestabilnih vlada, strancarenja, rada svakog protiv svaog, preletaca iz partija za novac i interese, a da ne govorim da se u situaciji vise partija razmislja samo o partijskim i licnim interesima, da nema vizije razvoja Srbije, niti drzavnickih politika i strategija, sve se svodi od danas za danas, nastupa opste luduilo i podmetacine i pljuvanja po medijima, a u drustvu isplivavaju korupcija i mnoge druge negativnosti.
Americka demokratija je jaka upravo sto je proceduralnim pravilima eliminisala mogucnost pojavljivanja bilo kojeg ozbiljnijeg treceg igraca na izborima. U SAD je skoro nemoguce da neka treca partija ispuni uslove da moze da konkurise republikancima ili demokratama. Iako postoji mnogo malih partija one ne mogu ni da izadju na izbore jer su uslovi veoma ostri.
Slicno u Evropi, iako su uslovi labaviji, u mnogim zemljama prirodno su se iskristalisale dva partije, sto je obelezje skoro svih zrelih demokratija. Primera radi i u Rusiji sada u parlamentu ima mali broj partija za razliku iz vremena u doba Jeljcina, sto svedoci o sazrevanju politicke scene.
Najlakse bi bilo uvesti cenzus 10% ili barem 7% i mnogi mali igraci koji sutra u skupstini gledajuci svoje parcijalne interese ucenjuju ozbiljnije i vece igrace i prave neprincipijelne koalicije i dr. bice eliminisani, sto doprinosi dobrobiti politicke scene, demokratije i Srbije kao zemlje.
Jos jednom:
bilo bi odlicno da se Srbiji dogodi dvopartijski sistem
i zemlja bi imala jedan unpredjen mehanizam koji bi mnogo delotvornije doprinosio resavanju problema, rastu i prosperitetu.
