Istocni Vetar
Domaćin
- Poruka
- 4.571
Ко год на оптуженичку клупу доведу неког Кинеза зато што је Кинез, или Француза зато што је Француз, или Руса зато што је Рус, дићи ћу свој глас до неба. Уловљени су сви они који су властиту ''срећу'' градили на туђој несрећи, на страдању сопственог народа, што је неопростиво!
Трајна актуелност мојих коментара пласираних на сајту српске дијаспоре „Истини”, који су засецали у срж наших дугогодишњих проблема, не штедећи никога ни с лева, ни с десна, ни по средини, што је у отаџбини прећутано из много разлога, главни је мотив који ме је подстакао да све те текстове књишки уобличим. Поменути коментари у књизи и данас су актуелни, а потврђује нам је сама стварност у којој, црно на бело, препознајемо давна упозорења - који су у многоме допринели, између осталог, да тај некадашњи интернет медиј „Истина” буде најчитанији у свету. Преко осам милиона читалачких посета за свега три године довољно говори - каже Петар Милатовић, објашњавајући због чега је решио да објави књигу „Уловљени ловци”.
Зашто сте као покретач и одговорни уредник угасили ту искру, „Истину”?
– Част изузецима, било је и врло квалитетних и истинољубивих сарадника, самопрегорних, али стекао сам утисак да овој генерацији Срба није потребна ИСТИНА него ЛАЖ, што се види, нажалост, данас на сваком кораку у Србији! Поред тога, запоставио сам властити књижевни рад.
Зашто баш наслов „Уловљени ловци” и ко је то уловљен?
– За последњих двадесет година много њих је ловило у мутном на политичком, националном, верском, културном и сваком другом плану. Били смо сведоци таквих осцилација код многих до те мере да ни они сами себе нису препознавали... Уловљени су сви они који су властиту ''срећу'' градили на туђој несрећи, и на муци и сстрадању сопственог народа, што је неопростиво! Њих има много у свим сферама живљења и мишљења.
Ко су ловци?
– Уловљени ловци су они „људи” који су ловили у мутном, а то су: комунистички националисти, марксистички четници, криминални хуманитарци, бољшевички демократи, неверујући верници, кукавице и нељуди, који о јунаштву лицемерно говоре, укратко речено, сви из доњег миљеа памети у оквиру антинародног континуитета титоизма, комунизма, социјализма, досизма, и сада актуелног општег „ грабизма”.
А ко је те ловце уловио?
– Све њих, а имена им не помињем, у нади да ће то подстаћи друге на читање књиге, који су, ловећи у мутном, хтели да живе од Српства уловио је онај који живи за Српство. А то може свако да буде ко своме народу искрено и истински служи онако како Бог служи грешницима , који као такав у свако доба дана и ноћи ужива истовремено гостопримство и Бога и сиромаха.
На корицама Ваше књиге пише: „ Човек који је три пута поразио страно правосуђе бранећи Србе у свету”. Објасните!
– Против мене у Аустрији, због доследних одбрана српских виталних интереса, у току безброј масовних српских демонстрација против Титовог и потоњег Милошевићевог режима, против срамне инструментализације верских и патриотских осећања, против еклатантног кршења свих принципа међународног права, не одсутпајући ни за јоту од принципа који се темеље на истини, правди и достојанству, ја сам у Аустрији три пута за последњих 25 година био на мети и у сва три процеса и хвала Богу, сам победио. И то - бранећи се потуно сам.
Кажете да сте највише неугодности доживљавали од неких сународника из матице, а не како се то мислили - директно из аустријског тужилаштва. Зашто?
– Лева српска сметала на десној страни, због којих се данас у нашој несрећној Србији успешно храмље на обе стране. Они који ништа у животу нису радили него су само мењали мишљења уместо кошуља, кравата, одела, после непромишљеног фалсификата две изјаве у мом интервјуу у аустријској дневној штампи 28. фебруара 2008. године, кад је на основу тог фалсификата по службеној дужности против мене покренут судски процес. Срећом, све поменуте озбиљне непријатности сам победио, превазишао, дочекавши извињење од највиших аустријских државних личности и институција.Тужна је и поразна чињеница да су неки жалосни остаци Титовог и Милошевићевог режима у Аустрији, тада видели шансу да се отарасе незгодног сведока њихових злодела у Аустрији. Брже боље извршили су притисак на државне институције да се неизоставно казним, јер, побогу, како су говорили :''Милатовић ремети добре односе Срба и Аустријанаца''. Сами Аустријанци су били запрепашћени количином патолошке мржње према мени! Против човека који је преко 25 година предводио безброј демонстрација са јасних српских позиција. У тој ситуацији, кад ми је претила казна ( по два члана), аустријског Кривичног закона од укупно тринаест година робије, једноставно преостало да се сам достојанствено изборим за себе. Јавно сам у аустријским медијима давао изјаве да спремно чекам почетак судског процеса који ће бити најгори бумеранг свима који замењују тезе, фалсификују. После два саслушања ослобођен сам сваке одговорности . Добио сам јавна извињења највиших аустријских институција и личности.
Коме сметате?
– Изгледа да највише сметам онима који су криминално злоупотребљавали хуманитарну помоћ за напаћени српски народ за последњих 20 година. То је страшно и неопростиво! О томе сам аргументовано писао за последње две деценије. О онима који су се веру у Тита заменили „вером” у Бога. Поред мене им сада не полази за руком да идеолошку маглу продају као теолошку. Наиме, неки су смрт „њиховог бога” - Тита доживели веома трагично, скоро као планетарну катастрофу, неодољиво подсећајући на оно дете, које кад зажмури, мисли да је цео свет у мраку! И добили смо, потом, одједном неверујуће ''вернике'' који сада нападно метанишу, опасно угрожавајући менталну хигијену нормалног човека. Мислим да им због тога много сметам. Наиме, постојање човека који је пре 40 година лио властиту крв бранећи српске цркве и манастире од атеистичких сатрапа који су их неморално скрнавили, доживљавају сада као прекор. Уместо да се помире и у молитви смире, они, како често кажем - главињају главом без обзира и памећу без циља.
Колико је данас опасно бранити свој народ у свету - истином, а колико је опасно - исто то чинити у Србији?
– Треба само хтети, смети и умети. Увереност, чињеничност, истинитост није прогнана из домена важности ни из једног правног система у свету, али зато треба, понављам, хтети, смети и умети. Лако је инструментализованом правосуђу да се игра и да уцењује оне чији је домет ограничен, али тешко је и немогуће утамничити оне који имају визију, храброст и историјску одговорност пред сопстеним потомством. Ја сам и у Титовим казаматима пре тридест и више година био далеко слободнији од свих мојих кључара заједно.
Зар није апсурдно бити на оптуженичкој клупи зато што је неко Србин? На шта вас подсећа ово време?
– Ко год на оптуженичку клупу доведе, оптужи неког Кинеза зато што је Кинез, или Француза зато што је Француз, или Руса зато што је Рус, дићи ћу свој глас до неба. Слање на оптуженичку клубу некога само зато што је припадник једне нације није ништа друго до најобичнија ''Лабудова песма'' свих прогонитеља. У то смо се у историји уверили безброј пута.
Биљана Живковић
Трајна актуелност мојих коментара пласираних на сајту српске дијаспоре „Истини”, који су засецали у срж наших дугогодишњих проблема, не штедећи никога ни с лева, ни с десна, ни по средини, што је у отаџбини прећутано из много разлога, главни је мотив који ме је подстакао да све те текстове књишки уобличим. Поменути коментари у књизи и данас су актуелни, а потврђује нам је сама стварност у којој, црно на бело, препознајемо давна упозорења - који су у многоме допринели, између осталог, да тај некадашњи интернет медиј „Истина” буде најчитанији у свету. Преко осам милиона читалачких посета за свега три године довољно говори - каже Петар Милатовић, објашњавајући због чега је решио да објави књигу „Уловљени ловци”.
Зашто сте као покретач и одговорни уредник угасили ту искру, „Истину”?
– Част изузецима, било је и врло квалитетних и истинољубивих сарадника, самопрегорних, али стекао сам утисак да овој генерацији Срба није потребна ИСТИНА него ЛАЖ, што се види, нажалост, данас на сваком кораку у Србији! Поред тога, запоставио сам властити књижевни рад.
Зашто баш наслов „Уловљени ловци” и ко је то уловљен?
– За последњих двадесет година много њих је ловило у мутном на политичком, националном, верском, културном и сваком другом плану. Били смо сведоци таквих осцилација код многих до те мере да ни они сами себе нису препознавали... Уловљени су сви они који су властиту ''срећу'' градили на туђој несрећи, и на муци и сстрадању сопственог народа, што је неопростиво! Њих има много у свим сферама живљења и мишљења.
Ко су ловци?
– Уловљени ловци су они „људи” који су ловили у мутном, а то су: комунистички националисти, марксистички четници, криминални хуманитарци, бољшевички демократи, неверујући верници, кукавице и нељуди, који о јунаштву лицемерно говоре, укратко речено, сви из доњег миљеа памети у оквиру антинародног континуитета титоизма, комунизма, социјализма, досизма, и сада актуелног општег „ грабизма”.
А ко је те ловце уловио?
– Све њих, а имена им не помињем, у нади да ће то подстаћи друге на читање књиге, који су, ловећи у мутном, хтели да живе од Српства уловио је онај који живи за Српство. А то може свако да буде ко своме народу искрено и истински служи онако како Бог служи грешницима , који као такав у свако доба дана и ноћи ужива истовремено гостопримство и Бога и сиромаха.
На корицама Ваше књиге пише: „ Човек који је три пута поразио страно правосуђе бранећи Србе у свету”. Објасните!
– Против мене у Аустрији, због доследних одбрана српских виталних интереса, у току безброј масовних српских демонстрација против Титовог и потоњег Милошевићевог режима, против срамне инструментализације верских и патриотских осећања, против еклатантног кршења свих принципа међународног права, не одсутпајући ни за јоту од принципа који се темеље на истини, правди и достојанству, ја сам у Аустрији три пута за последњих 25 година био на мети и у сва три процеса и хвала Богу, сам победио. И то - бранећи се потуно сам.
Кажете да сте највише неугодности доживљавали од неких сународника из матице, а не како се то мислили - директно из аустријског тужилаштва. Зашто?
– Лева српска сметала на десној страни, због којих се данас у нашој несрећној Србији успешно храмље на обе стране. Они који ништа у животу нису радили него су само мењали мишљења уместо кошуља, кравата, одела, после непромишљеног фалсификата две изјаве у мом интервјуу у аустријској дневној штампи 28. фебруара 2008. године, кад је на основу тог фалсификата по службеној дужности против мене покренут судски процес. Срећом, све поменуте озбиљне непријатности сам победио, превазишао, дочекавши извињење од највиших аустријских државних личности и институција.Тужна је и поразна чињеница да су неки жалосни остаци Титовог и Милошевићевог режима у Аустрији, тада видели шансу да се отарасе незгодног сведока њихових злодела у Аустрији. Брже боље извршили су притисак на државне институције да се неизоставно казним, јер, побогу, како су говорили :''Милатовић ремети добре односе Срба и Аустријанаца''. Сами Аустријанци су били запрепашћени количином патолошке мржње према мени! Против човека који је преко 25 година предводио безброј демонстрација са јасних српских позиција. У тој ситуацији, кад ми је претила казна ( по два члана), аустријског Кривичног закона од укупно тринаест година робије, једноставно преостало да се сам достојанствено изборим за себе. Јавно сам у аустријским медијима давао изјаве да спремно чекам почетак судског процеса који ће бити најгори бумеранг свима који замењују тезе, фалсификују. После два саслушања ослобођен сам сваке одговорности . Добио сам јавна извињења највиших аустријских институција и личности.
Коме сметате?
– Изгледа да највише сметам онима који су криминално злоупотребљавали хуманитарну помоћ за напаћени српски народ за последњих 20 година. То је страшно и неопростиво! О томе сам аргументовано писао за последње две деценије. О онима који су се веру у Тита заменили „вером” у Бога. Поред мене им сада не полази за руком да идеолошку маглу продају као теолошку. Наиме, неки су смрт „њиховог бога” - Тита доживели веома трагично, скоро као планетарну катастрофу, неодољиво подсећајући на оно дете, које кад зажмури, мисли да је цео свет у мраку! И добили смо, потом, одједном неверујуће ''вернике'' који сада нападно метанишу, опасно угрожавајући менталну хигијену нормалног човека. Мислим да им због тога много сметам. Наиме, постојање човека који је пре 40 година лио властиту крв бранећи српске цркве и манастире од атеистичких сатрапа који су их неморално скрнавили, доживљавају сада као прекор. Уместо да се помире и у молитви смире, они, како често кажем - главињају главом без обзира и памећу без циља.
Колико је данас опасно бранити свој народ у свету - истином, а колико је опасно - исто то чинити у Србији?
– Треба само хтети, смети и умети. Увереност, чињеничност, истинитост није прогнана из домена важности ни из једног правног система у свету, али зато треба, понављам, хтети, смети и умети. Лако је инструментализованом правосуђу да се игра и да уцењује оне чији је домет ограничен, али тешко је и немогуће утамничити оне који имају визију, храброст и историјску одговорност пред сопстеним потомством. Ја сам и у Титовим казаматима пре тридест и више година био далеко слободнији од свих мојих кључара заједно.
Зар није апсурдно бити на оптуженичкој клупи зато што је неко Србин? На шта вас подсећа ово време?
– Ко год на оптуженичку клупу доведе, оптужи неког Кинеза зато што је Кинез, или Француза зато што је Француз, или Руса зато што је Рус, дићи ћу свој глас до неба. Слање на оптуженичку клубу некога само зато што је припадник једне нације није ништа друго до најобичнија ''Лабудова песма'' свих прогонитеља. У то смо се у историји уверили безброј пута.
Биљана Живковић
