gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Kako se u medijima u Nemačkoj, Francuskoj ili Velikoj Britaniji predstavljaju muslimani? I kako to doživljavaju oni sami? Ta i brojna druga pitanja o odnosu medija prema muslimanima istražuje nova međunarodna studija.
Većina muslimana u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji ne veruje da mediji u tim zemljama objektivno govore o njima. To je zaključak studije koju su zajedno naručili londonski Institut za strateški dijalog i nemačka fondacija „Vodafone“. U okviru projekta je anketirano oko 150 ljudi, kako onih koji su sami angažovani u različitim medijima, tako i onih koji ih samo pažljivo prate kao korisnici. Većina je bila uverenja da u izveštajima o muslimanima pretežu teme poput terorizma, fundamentalizma ili pak rasprava o nošenju marame.
U medijima samo radikali
Pritom se ne radi isključivo o zloj nameri novinara, smatra danski poslanik u parlamentu Naser Kader, čiji su roditelji poreklom iz Sirije:
Mesta ima samo za najradikalnije
„Ponekad se dešava da novinari u stisci s vremenom moraju da pronađu nekog sagovornika koji će im nešto reći o integraciji ili o islamu. U takvim se situacijama dešava da se oni obrate ljudima koji su se već ranije medijski profilisali. U Danskoj je to šačica muslimana i to baš onih koji preteruju sa svojom religioznošću. Kada je došlo do spora oko karikatura proroka Muhameda upravo su ti muslimani dobili najviše mesta u medijima. A oni uopšte ne predstavljaju većinu muslimana u Danskoj.“
Jedan od nalaza studije pokazuje da negativna slika muslimana u evropskim mejnstrim-medijima dovodi do odvraćanja muslimana od tih medija i njihovog usmeravanja na druge, pre svega one iz inostranstva. Presudno pritom nije pitanje religije, već pre svega jezik kojim se govori.
Potrebno je više muslimana u medijima
Usprkos tome, većina ljudi nema iluzija - samo 40 odsto njih smatra da se u tim, takozvanim „medijima za manjine“ zaista objektivno izveštava o muslimanima. Zaključak je porazan: većina muslimana uverena je da o njima pogrešne slike u svet šalju kako mejnstrim-mediji tako i ovi drugi, manjinski.
Iz te loše situacije postoji međutim i jedan izlaz. Većina ispitanika smatra da bi se slika bitno promenila kada bi u vodećim medijima radilo više muslimana. To, međutim, ne bi smelo da dovede do toga da muslimanski novinari izveštavaju samo o muslimanskim ili migrantskim temama, smatra ugledna britanska novinarka Jasmin Alibhaj-Braun:
Religija se ne može razumeti bez poznavanja kulture
„Jer ako do toga dođe, ljudi će me pitati: Pa kako Vi možete da izveštavate o Božiću? O tome može da piše samo jedan hrišćanin. A to je naravno glupost. Ali više muslimana u medijima bi značilo realnije, objektivnije izveštavanje, jer bi bolje odslikavalo društvenu stvarnost.“
Neznanje kao plodno tlo za predrasude
Švajcarski stručnjak za pitanja islama Tarik Ramadan, poreklom iz Egipta, smatra da je samo pitanje vremena kada će se muslimani i u zapadnim društvima uspeti na te poželjne društvene pozicije. Važnije od toga je, međutim, kako složiti i filtrirati čitavo mnoštvo informacija koje su već tu, koje stoje na raspolaganju.
Putem interneta je puno toga dostupno - pitanje je kako s time izaći na kraj. U tom bi procesu mogli da pomognu i novinari, smatra taj pobornik evropskog islama koji predaje u Oksfordu:
„Kada se radi o razlikama među ljudima i kulturama, to uvek znači da smo suočeni sa komplikovanim situacijama. A kada se radi o komplikovanosti, potrebno je ljude školovati, objasniti im veze i kontekst. Kada se govori o islamu, ne može se govoriti samo o kulturi, s obzirom na to da se radi o religiji. A religija se ne može razumeti bez kulture, jer je s njom povezana. Različitost nas prisiljava na takav pristup. Različitost znači da s jedne strane moramo znati o čemu se radi, a s druge da moramo znati kako to posredovati, kako to približiti drugima.“
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4708634,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss
Muslimanske priče su uvek zanimljive.Niko od njih nikad ne govori o stvarima koje njihova religija traži od njih,počev od oblačenja koje se kosi sa pojedinim zakonima pa do ponašanja prema hrišćanima,na temu čega obično zaobilaze razgovor.Bitno je da dobiju što više verskih objekata i da druge potčine svojim prohtevima a nemuslimani i njihove potrebe nisu važni.
Većina muslimana u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji ne veruje da mediji u tim zemljama objektivno govore o njima. To je zaključak studije koju su zajedno naručili londonski Institut za strateški dijalog i nemačka fondacija „Vodafone“. U okviru projekta je anketirano oko 150 ljudi, kako onih koji su sami angažovani u različitim medijima, tako i onih koji ih samo pažljivo prate kao korisnici. Većina je bila uverenja da u izveštajima o muslimanima pretežu teme poput terorizma, fundamentalizma ili pak rasprava o nošenju marame.
U medijima samo radikali
Pritom se ne radi isključivo o zloj nameri novinara, smatra danski poslanik u parlamentu Naser Kader, čiji su roditelji poreklom iz Sirije:
Mesta ima samo za najradikalnije
„Ponekad se dešava da novinari u stisci s vremenom moraju da pronađu nekog sagovornika koji će im nešto reći o integraciji ili o islamu. U takvim se situacijama dešava da se oni obrate ljudima koji su se već ranije medijski profilisali. U Danskoj je to šačica muslimana i to baš onih koji preteruju sa svojom religioznošću. Kada je došlo do spora oko karikatura proroka Muhameda upravo su ti muslimani dobili najviše mesta u medijima. A oni uopšte ne predstavljaju većinu muslimana u Danskoj.“
Jedan od nalaza studije pokazuje da negativna slika muslimana u evropskim mejnstrim-medijima dovodi do odvraćanja muslimana od tih medija i njihovog usmeravanja na druge, pre svega one iz inostranstva. Presudno pritom nije pitanje religije, već pre svega jezik kojim se govori.
Potrebno je više muslimana u medijima
Usprkos tome, većina ljudi nema iluzija - samo 40 odsto njih smatra da se u tim, takozvanim „medijima za manjine“ zaista objektivno izveštava o muslimanima. Zaključak je porazan: većina muslimana uverena je da o njima pogrešne slike u svet šalju kako mejnstrim-mediji tako i ovi drugi, manjinski.
Iz te loše situacije postoji međutim i jedan izlaz. Većina ispitanika smatra da bi se slika bitno promenila kada bi u vodećim medijima radilo više muslimana. To, međutim, ne bi smelo da dovede do toga da muslimanski novinari izveštavaju samo o muslimanskim ili migrantskim temama, smatra ugledna britanska novinarka Jasmin Alibhaj-Braun:
Religija se ne može razumeti bez poznavanja kulture
„Jer ako do toga dođe, ljudi će me pitati: Pa kako Vi možete da izveštavate o Božiću? O tome može da piše samo jedan hrišćanin. A to je naravno glupost. Ali više muslimana u medijima bi značilo realnije, objektivnije izveštavanje, jer bi bolje odslikavalo društvenu stvarnost.“
Neznanje kao plodno tlo za predrasude
Švajcarski stručnjak za pitanja islama Tarik Ramadan, poreklom iz Egipta, smatra da je samo pitanje vremena kada će se muslimani i u zapadnim društvima uspeti na te poželjne društvene pozicije. Važnije od toga je, međutim, kako složiti i filtrirati čitavo mnoštvo informacija koje su već tu, koje stoje na raspolaganju.
Putem interneta je puno toga dostupno - pitanje je kako s time izaći na kraj. U tom bi procesu mogli da pomognu i novinari, smatra taj pobornik evropskog islama koji predaje u Oksfordu:
„Kada se radi o razlikama među ljudima i kulturama, to uvek znači da smo suočeni sa komplikovanim situacijama. A kada se radi o komplikovanosti, potrebno je ljude školovati, objasniti im veze i kontekst. Kada se govori o islamu, ne može se govoriti samo o kulturi, s obzirom na to da se radi o religiji. A religija se ne može razumeti bez kulture, jer je s njom povezana. Različitost nas prisiljava na takav pristup. Različitost znači da s jedne strane moramo znati o čemu se radi, a s druge da moramo znati kako to posredovati, kako to približiti drugima.“
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4708634,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss
Muslimanske priče su uvek zanimljive.Niko od njih nikad ne govori o stvarima koje njihova religija traži od njih,počev od oblačenja koje se kosi sa pojedinim zakonima pa do ponašanja prema hrišćanima,na temu čega obično zaobilaze razgovor.Bitno je da dobiju što više verskih objekata i da druge potčine svojim prohtevima a nemuslimani i njihove potrebe nisu važni.
