''Veliki korak napred bio je pronalazak
pamuka, materijala na bazi
nitroceluloze, od strane nemačkog hemičara
Kristijana Fridriha Šenbajna 1846.
..........
Godine 1884,
Paul Vieille je izumeo
bezdimni barut pod nazivom
Poudre B (skraćeno od poudre blanche, beli barut, za razliku od
crnog baruta)
[6] :289–292 napravljen od 68,2% nerastvorljive
nitroceluloze, 29,8% rastvorljive želatinske
nitroceluloze i 2%
parafina. Ovo je usvojeno za pušku Lebel od 8×50mmR Lebel.
[8] :139 Propušteno je kroz valjke da bi se formirali papirni tanki listovi, koji su se sekli na ljuspice željene veličine.
[6] :289–292 Dobijeni pogonski gas, poznat kao
piroceluloza, sadrži nešto manje
azota od
pamuka i manje je isparljiva. Posebno dobra karakteristika
pogonskog goriva je da neće detonirati ako nije komprimovano, što ga čini veoma bezbednim za rukovanje u normalnim uslovima. Vieilleov barut je napravio revoluciju u efikasnosti malih
pušaka jer nije ispuštao gotovo nikakav dim i bio je tri puta snažniji od
crnog baruta. Veća nužna brzina značila je ravniju putanju i manje zanošenja vetra i pada
metaka, što je činilo pogotke od 1.000 m (1.094 yd) izvodljivim. Pošto je bilo potrebno manje praha za pokretanje metka, patrona bi mogla biti manja i lakša. Ovo je omogućilo trupama da nose više
municije za istu težinu. Takođe, izgoreo bi čak i kada je mokar. Municija
crnog baruta morala je da se drži suvom i skoro uvek je čuvana i transportovana u vodonepropusnim patronama. Druge evropske zemlje su brzo sledile i počele da koriste sopstvene verzije
Poudre B, prve su
Nemačka i
Austrija, koje su uvele novo oružje 1888. Nakon toga,
Poudre B je modifikovan nekoliko puta uz dodavanje i uklanjanje različitih jedinjenja. Krupp je počeo da dodaje
difenilamin kao stabilizator 1888.
[4] :141–144
U međuvremenu, 1887. godine,
Alfred Nobel je dobio engleski
patent za bezdimni barut koji je nazvao
Balistit. U ovom pogonskom sredstvu, vlaknasta struktura
pamuka (
nitro-celuloza) je uništena rastvorom
nitroglicerina umesto rastvarača.
[8] :140 U Engleskoj 1889. sličan prah patentirao je
Hajram Maksim, a u
Sjedinjenim Državama 1890.
Hadson Maksim.
[9] Balistit je patentiran u
Sjedinjenim Državama 1891. Nemci su usvojili
balistit za pomorsku upotrebu 1898. godine, nazvavši ga
VPC/98. Italijani su ga usvojili kao
filit, u obliku vrpce umesto u obliku pahuljica, ali shvativši njegove nedostatke prešao je na formulaciju sa nitroglicerinom koju su nazvali
solenit. Godine 1891. Rusi su zadužili hemičara Mendeljejeva da pronađe odgovarajuće gorivo. On je stvorio
nitrocelulozu želatinizovanu etar-alkoholom, koja je proizvela više
azota i uniformniju koloidnu strukturu od francuske upotrebe nitro-pamuka
[10] u
Poudre B. Nazvao ju je
pirokolodion.''
