- Poruka
- 33.624
mozda ne zasluzuje temu, ali interesatna vest. hteo sam da skratim vest i da ostavim link, ali jednostavno nisam mogao odluciti koji deo da izbacim. kazu da nijedan zakon nije savrsen, a ovde se toda bas primetiti. sta ce doneti sutrasnjica???
a poenta teme?? mislim da zvanicnici cesto potpisuju nesto sto im ne odgovara, jedna vlada, a sutra,neka druga tomora ispostovati. moglo bi se sve ovo povezati sa onom emisijom "insajder" koja se bavila gradjevinskim "dozvolama".
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kinezi-presudjuju-o-gradnji-u-Ulici-treshnjin-cvet.sr.html
a poenta teme?? mislim da zvanicnici cesto potpisuju nesto sto im ne odgovara, jedna vlada, a sutra,neka druga tomora ispostovati. moglo bi se sve ovo povezati sa onom emisijom "insajder" koja se bavila gradjevinskim "dozvolama".
Кинези пресуђују о градњи у Улици трешњин цвет
По међудржавном уговору, нова намена простора где се налази бомбардована амбасада мора да уважи „част и углед кинеске државе”, што значи да не може доћи у руке, рецимо, инвеститора из Јапана, Америке
Бомбардована кинеска амбасада данас (Фото Богдан Педовић)
Шта ће заменити зграду кинеске амбасаде у Новом Београду, порушену у бомбардовању НАТО-а, могло би да буде познато до краја године уколико одлука о новој намени простора од 60 ари уважи „част и углед кинеске државе”. Тако налаже уговор Србије и Кине, која је задржала право да одлучује шта ће да никне на том земљишту иако је у замену за њега узела плац на Дедињу где се налази нова зграда амбасаде.
Како смо незванично сазнали, Кинези неће дозволити да локација у Новом Београду пређе у руке инвеститора из Јапана, Америке или других земаља са којима немају добре односе. Заинтересовани су да на том месту њихови пословни људи зидају трговински центар.
Члан међудржавног уговора потписан после бомбардовања везао је руке Републичкој дирекцији за имовину, каже Србољуб Панић, помоћника директора те институције, да самостално одлучи шта ће да уради са порушеним објектом и земљиштем.
– То значи да наша држава не може продати објекат, земљиште дати у закуп пре него што се консултује са Кином. До сада је било неформалних разговора са кинеским аташеом за привреду, контакти су у последње време интензивирани и надамо се да ћемо до краја године пронаћи решење премда није лако испоштовати домаће законе и задовољити уговорне обавезе – истиче Панић.
Наиме, порушена зграда од око 6.300 квадратних метара у Улици трешњин цвет у Новом Београду била је у власништву НР Кине. После бомбардовања Влада Србије је преузела и испунила обавезу да обезбеди нови простор за амбасаду Кине. Корисник оштећеног објеката постала је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда с обзиром на то да је накнада за уређивање грађевинског земљишта плаћена приликом изградње амбасаде у Новом Београду и то право је пренето на нове објекте у Ужичкој улици.
Дирекција за грађевинско земљиште неколико пута је тражила сагласност од власника, Републичке дирекције за имовину, да прода стару зграду. Одговор нису добили.
Проблем је, међутим, у томе што се државна имовина према закону може продати расписивањем тендера на коме би победио онај ко понуди највише, без обзира на то одакле долази. Тако се, на пример, може догодити да на конкурсу учествују фирме иза којих стоји капитал из земаља које нису прихватљиве за Кинезе. А међудржавни уговор је срочен тако да оставља могућност Кинезима да дају последњу реч.
– Ми можемо да прижељкујемо да кинески инвеститор победи, али шта ако се деси супротно, а држава мора да испоштује уговор. Поставља се питање да ли хоћемо да зарадимо који милион више или да кваримо дипломатске односе са великом силом – објашњава Панић.
Он додаје да двема дирекцијама није проблем да се договоре како да локацију приведу намени, али ће у овом случају две владе ипак морати да пресеку чвор.
– Најлогичније би било да се зграда прода. Обнова је прескупа, а држава нема средства за то – наглашава Панић.
Док се на државном нивоу не одлучи шта ће бити урађено с привлачном локацијом која би под другачијим условима добила новог власника, у згради се скупљају бескућници, а она зараста у коров. Ненад Бајић из Дирекције за грађевинско земљиште каже да „његова кућа” годинама издваја новац за одржавање објекта. Уместо да на том плацу заради, град на њега троши паре.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kinezi-presudjuju-o-gradnji-u-Ulici-treshnjin-cvet.sr.html
