Dal da se umijem il da se ubijem

Па, мислим, ако ''данашње маме'' имају потребу да се некоме искукају - по твојој логици што не назову прве, него чекају да неко други има проблем, па да му придодају и свој?!

Helen,prvo cu da kazem svoje misljenje zasto majke ne zovu prvo. Da ne bi dosadjivale, da nebi ometale svoje cerke u njihovim obavezama. Jer obaveze koje njihove cerke imaju one su prezivele. I nije im lako bilo. Ja mislim da zato ne zovu.
Drugo helen,htela bih nesto da ti porucim iz svog ugla gledanja. Ne kazem da sam u pravu. Ja ove forume koristim da bih nesto normalno procitala, a ne kako se neko stalno prepucava. Mislim da nije u redu na svakoj temi kaciti se za neciji komentar i svadjati se. Zar smo mi stvarno tako lud narod. Procitaj, kazi svoje misljenje o temi ,ne o onome sto je neko napisao,svako ima pravo na svoje misljenje.
Nadam se da se posle ovog neces zapaliti ko hepo kocka.
U svakom slucaju necu ti ni na kakav komentar odgovoriti, jer mislim da internet ne treba da sluzi za prepucavanje::think:
 
Poslednja izmena:
Ничија, пошто си нов корисник, разумем да још ниси упућена у начин комуникације на форуму.
Значи, ми сви РАЗГОВАРАМО једни са другима. Ово нису и не треба да буду МОНОЛОЗИ, него ДИЈАЛОЗИ.:) Ништа лоше и ништа ружно није ако испољиш мишљење различито или чак супротно од туђег, ако умеш да сукобиш мишљења а да то остане ван личног нивоа, ако полемишеш са нечијим ставовима и аргументима износећи своје аргументе... Ако постављаш питања, потпитања, тражиш и дајеш образложења или објашњења својих речи, ако гласно размишљаш поводом нечијих постова...То је оно што форум чини занимљивим!
:D

Не знам одакле ти тај негативни став према мени да ћу се ''запалити ко хепо коцкица'', нити игде видим било какво ''препуцавање''.
Искрено, баш су ме мало повредиле твоје речи.:(
 
Helen,prvo cu da kazem svoje misljenje zasto majke ne zovu prvo. Da ne bi dosadjivale, da nebi ometale svoje cerke u njihovim obavezama. Jer obaveze koje njihove cerke imaju one su prezivele. I nije im lako bilo

А сад ипак морам да прокоментаришем ово мишљење (а то чиним и као мамина ћерка и као мама две ћерке) ;):
Ако желиш да кажеш овим како су маме које се тако понашају дивне, скромне и не желе да сметају...за зато ћуте и не жале се ћеркама - ок.
Али како онда објашњаваш да те маме не желе да се пожале када осећају потребу за тиме, него чекају да прво ћерка има неки озбиљан проблем, да пожели да се пожали својој мами, да евентуално затражи помоћ или емотивну подршку, а мама, место да, У ТОМ ТРЕНУТКУ кад је ћерци тешко, одеагује са разумевањм, емпатијом и подршком - она БАШ ТАДА креће да пребацује ћерци СВОЈЕ ПРОБЛЕМЕ, своје страхове, кризе, јадања....и тиме место да помогне направи ћерци дупли проблем???!!! ''Не желе да ометју ћерку'' у свакодневним обавезама, а не смета им да је ометају онда када ћерци искрсне баш неки велики проблем за који јој је потребна мамина подршка???
Шта се тиме постиже? Само дуплирање незадовољства и проблема, обострано неразумевање и сукоби.

Зар није корисније, логичније, људскије и коректније пожалити се и поделити са другим проблем ОНДА када заиста осећаш потребу за тиме...а не чекати да нам се драга особа јави са својим проблемом, па да онда у њу саспемо и наш проблем?:think:
 
Mirka, isti slučaj.
Nego, ja kad sam ćoškasta, lepo se ne javljam na fiksni, a na mobilni selektivno ;) Nemam strpljenja da cvrkućem, niti da vodim pomenuti razgovor, kad ionako nije neki problem u pitanju, već prolazno neraspoloženje.
Crnjak nastaje kad si u ozbiljnom, zaista ozbiljnom problemu i dobiješ ovakvu reakciju. Razumem ja i emocije i brigu i sve, ali kad sam u gomnima do guše i jedva držim sebe na okupu, nisam baš najsposobnija da tešim majku koju je moja frka potresla. Logično, kao i mnogi na ovoj temi, o problemima ćutim bar dok ih rešim. Paradoks: kad si u frci, često ne možeš ni najbližima da se poveriš, jer mogu više da odmognu nego da pomognu :lol:
 

Back
Top