Manastiri i pravoslavne crkve u Srbiji

српска Света гора
ПРИВИНА ГЛАВА

Војислав:

Aко се не варам, Ђурђеви ступови нису на Косову, већ у Рашкој области, тзв. Санџаку.

Kliknite za proširenje...

Da , nisu na Kosovu vec kod Novog Pazara

a imas i Djurdjeve Stupove u Crnoj Gori u Beranama

Тема замишљена као мјесто за постављање фотографија и података о православним манастирима и црквама које ви сматрате лијепим( молим без спама и вријеђања). Извол'те.

Овај манастир светог Романа је мени много лијеп, нарочито унутрашњост.

Чика.Пера:

Овај манастир светог Романа је мени много лијеп, нарочито унутрашњост.

Kliknite za proširenje...

Jeste.

To tek treba da se dozivi, sav je mracan, ali "topao", jer je dosta toga uradjeno u drvetu, a vekovi su ucinili svoje tek pomalo, da bi bio zivopisniji.

Zaista, taj manastir "prirasta srcu" na prvi odlazak.

picololeone:

Jeste.

To tek treba da se dozivi, sav je mracan, ali "topao", jer je dosta toga uradjeno u drvetu, a vekovi su ucinili svoje tek pomalo, da bi bio zivopisniji.

Zaista, taj manastir "prirasta srcu" na prvi odlazak.

Kliknite za proširenje...

Никад нисам био, нисам чак ни знао за њега, тј. чуо сам пар пута али ништа више.

Мени најљпша црква је Стара православна црква на Башчаршији, Сарајево. Црква је јако стара, вјероватно најстарији објекат у Сарајеву. Сама црква је јако мала, али лијепа. И има богат музеј. Такође, у цркви се налазе дијелови моштију разних светаца( Св. Текле, Св. Јакова Персијанца итд.). Фотографије:

Svaki Pravoslavni hram je lep, a koji biste izdvojili medju najlepse?
Meni je lepa Zica, Manasija... skoro sam bila u Rukumiji i u Crkvi je predivno nesto se oseca lepo i to nigde nema na svetu
samo u Pravoslavnoj Crkvi.

Veliki je Bog

Saborna crkva Vaskrsenja Gospodnjeg u Valjevu

Saborna crkva Vaskrsenja Gospodnjeg je glavni i najveći pravoslavni hram u Valjevu. To je središnja crkva Valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Pod krov hrama u isto vreme može da stane više od 2.000 vernika.
Hram je posvećen Gospodu Isusu Hristu, odnosno Njegovom Vaskrsenju. Ovaj hram se nalazi na ušću reke Gradac u Kolubaru i drugi je po veličini u Srbiji, odmah posle hrama Svetog Save.
Gradnja Crkve Vaskrsenja Gospodnjeg u Valjevu započeta je 1992. godine. Inače, Hram u srpsko-vizantijskom stilu, projektovala je arhitekta Ljubica Bošnjak iz Beograda. Njjegova dužina je 46, širina 24, a visina 47 metara. Prizemlje hrama ima površinu 978 kvadratnih metara, a galerija 229 kvadratnih metara.
Do 2010. godine crkva je dobila završni spoljni izgled. U dobroj meri je uređen prostor oko hrama sa klupama i fontanom, a toku su radovi na unutrašnjem uređenju.

Za vikend sam posetio manastir Rukumiju.Uzeo sam kod njih skandalozni raspored casova u kome je sedmi dan subota,u kome je krst sa bodljikavom zicom pri vrhu i gde je nacrtan sestar naopacke (asocira na masone).Blago reci skandal! Uskoro kacim sliku takvog rasporeda.Skandal

Evo spornog rasporeda casova:

Pola crkava podignuto na paganskim svetilistima. Zbog cega?

Манастир Рукумија





Манастир Рукумија

Испод Сопота "у шуми, на једном оцедном месту" на левој обали реке Млаве, налази се средњевековни манастир Рукумија, који народна традиција приписује кнезу Лазару и везује за култ сестре Јелице. Овој групи манастира везаних за овај култ припадају и цркве Сестрољин, Заова и Брадача. На основу народне песме неисторијског циклуса "Бог ником дужан не остаје", наивна народна етимологија доводи име манастира у везу са рукама сестре Јелице коју су браћа Павле и Радул растргли коњима на оптужбу снаје Павловице. Историјска наука, пак, доводи име манастира у везу са грчком речи Герокомија што значи старачки дом, место где се смештају остарела лица који су социјални случајеви. Већи средњевековни манастири имали су у свом комплексу и одељења за смештај и лечење старих и изнемоглих лица. Новија манастирска традиција која говори о краљу Милутину као ктитору Рукумије, нема историјског основа. Средњевековни извори манастир не помињу, а нема га ни у попису браничевске области из 1476. године, у коме се помиње само село Рукомије са 22 куће као саставни део заједничког тимара Хасан-бега, Абдуселима и Абдурахмана, који заједно иду у војну, а од села имају приход од 2.098 аспри. Вероватно Рукумија тада није била манастир већ само парохијска црква. Историјска наука идентификује Рукумију са манастиром Врлиште или Варлиште из каснијих турских пописа, лоцираног између села Рукомије и Маковца. Оба ова села, кнез Лазар је својевремено поклонио Раваници. У време султана Мурата III у манастиру живи игуман без монашког братства, а годишња обавеза према султановој благајни износи 300 акчи. Не располажемо никаквим подацима о даљој историји манастира све до времена аустријске окупације.

Опис из 1733. године који је оставио Максим Ратковић, егзарх београдског митрополита, каже да је црква посвећена Вазнесењу Господњем "мала, каменем создана на ћемер, покровеној турецкоју циглоју по шиндри старој". Припрата је била од дасака, па је и свод од дасака био урађен, а на левој страни је од камена гроб преподобног Мартирија Синајита. Унутрашњост цркве била је окречена а намештај примитиван. Царске двери на иконостасу биле су неисправне. Међу богослужбеним књигама било је неколико рукописних: еванђеље, триод посни, триод цветни, саборник, псалтир и минеј са службама Господњих празника. Конак и економске зграде: трпезарија, кухиња, ракичиница и штала, били су од чатме олепљене блатом. Манастирска порта била је ограђена плотом, са великом капијом од дасака и једном малом. Бунар је био неупотребљив. Од имовине је поседовао воћњак са 40 стабала, две баште, два винограда и 4 ливаде. Братство су чинили: игуман јеромонах Димитрије родом из Баната, који се иако седамдесетогодишњак, бавио пчеларством и имао је своје 73 кошнице; монах Гаврило, десет година млађи и такође из Баната, који је био неписмен и имао само 8 кошница; и јеромонах Висарион, бивши парох смедеревски, који се замонашио после смрти попадије.

За Рукумију су, као посетиоци и стараоци, везани браћа Шљивић - Живко и Јован, родом из Брежана а касније настањени у Брадарцу. Били су познати у борбама Првог српског устанка као изузетно храбри па су и у песмама опевани. Живко је постао војвода у кнежини рамској, а млађи Јован је бранио Пореч (Д. Милановац) после погибије Хајдук Вељка и пада Неготина, и у тим борбама био смртно рањен. Војвода Живко сахранио је брата у манастирској цркви "код средњег стуба с десне стране". После слома Првог српског устанка, Турци су спалили и до темеља разорили Рукумију.

Данашњу цркву, на истом месту али пространију, сазидао је кнез Милош 1825. године. Зато Јоаким Вујић који је наредне године посетио Рукумију пише "Основатељ овог манастира јест Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, који га је сопственим трошком дао созидати". Како се заборавило коме је претходна црква била посвећена, то је нова посвећена светом оцу Николају. Под у цркви урађен је од римске цигле донете са оближњих рушевина римског Виминацијума. Сачувана су докумета о исплатама које је кнез Милош чинио за изградњу Рукумије: набавкама гвожђа у Крагујевцу, чамових дасака у Београду, које су сплавом послане Дунавом до Дубравице, затим признанице о исплатама мајсторима: "Јањи малом и Николи за манастир Рукомију код Пожаревца ... За конту Јање молера за иконе манастира Рукомије" и сл. Непосредан надзор и руковођење радовима Милош је поверио кнезу пожаревачке нахије Димитију - Митру Јосифовићу (или Јосимовићу) из Петке, а за набавку материјала задужен је Алекса Симић, београдски базрђанбаша. Околна села су одређена да довлаче потребан грађевински материјал: камен, циглу, креч и друго. Црква је 1852. године, за суму од 17.000 гроша, изнова живописана и постављен нов богато изрезбарен иконостас. Посебно су двери китњасто урађене.

У последња два века Рукумија је парохијска црква, јер је била сиромашна да издржава монашко братство. Извештај из 1885. године каже да манастир има само 18 хектара горе које доносе мали приход. Тек 1953. основан је при њој женски манастир.

Архитектура - Манастирска црква је сасвим једноставна грађевина правоугаоне основе, са олтарским простором на источној страни, без певачких апсида и куполе. Зидана је од обрађеног и ломљеног камена и покривена црепом. Нема звоника. У укусно урађеној публикацији поводом стоседамдесетпетогодишњице обнове садашње цркве (1825-1995), констатује се да је црква "сасвим обична грађевина. Сва лепота њена, физичка и духовна, иза зидова је њених".

Живопис у манастирској цркви урадио је 1971. године монах Наум Андрић, као свој прилог манастиру. Рађен је у техници al secco, тј. на сувом малтеру и подражава српски средњевековни живопис. Сликар је насликао много ликова светих Срба, па и сцену Смрти сестре Јелице, овде означене као свете.

КОНАК са 25 одељења и трпезаријом, подигнут 1962. као и звонара. У оквиру припрема за прославу јубилеја, последњих је година извршена обнова конака, звонаре, конзервација живописа у цркви и рестаурација икона и иконостаса.

Манастир има две чесме са лековитом водом по имену Редуша и Јеринац. Обе су у прошлом веку биле веома цењене и посећиване а налазе се на местима где су по предању пале Јеличине очи...

https://www.facebook.com/srcemuveru...41828.717763018245569/855384244483445/?type=1

Tačna lokacija manastira Sveti Roman je selo Maletina, opština Ražanj, nekih 13km do Kruševca, Aleksinac je daleko ...



Još podataka.

U pisanim dokumentima manastir Sveti Roman prvi put se pominje u jednoj vizantijskoj hrisovulji iz 1020. godine, iz čega proizilazi da je znatno stariji od Hilandara, Studenice, Gračanice i drugih značajnijih manastira srednjovekovne Srbije. Posvećen je svetom Romanu, učeniku Ćirila i Metodija, koji je upravo u njemu proveo zemaljski život, ispunio ga mnogobrojnim čudesima i podvizima, da bi se na kraju i sam posvetio. Njegove mošti položene su u desnom krilu crkve i ovdašnji žitelji ih smatraju velikom svetinjom. Mnogo je primera, pričaju u manastiru, da je ljudima uslišena molitva pred svetim moštima, pa su se posle boravka u Svetom Romanu vraćali svojim kućama zdravi i "na nogama", iako su bili doneti u skoro besvesnom stanju.
Manastirski letopisi beleže da je prizemlje današnje zgrade zvonika vekovima korišćeno za smeštaj umobolnih i nervno rastrojenih ljudi, koji su dovođeni iz svih krajeva zemlje i ostavljani da skončaju u ovom hramu. Međutim, blizina svetog groba i delotvornost monaških molitava činili su čuda i doprineli da se mnogi od ovih nesrećnika vrate svojim kućama živi i zdravi. Nervoza, stres i mnogobrojni nervni problemi i danas se u Svetom Romanu najuspešnije leče

Kliknite za proširenje...

E, a ovaj mi je na 10 min pešaka na Rudniku, kod vikendice, retko idem, al uvek obiđem kad sam tamo i ići ću češće!

У близини села се налази чувени истоимени манастир Враћевшница, са црквом Светог Ђорђа, који је подигао велики челник Радич односно Радич Поступовић 1428/29. године, а исте године му је и деспот Ђурађ Бранковић потврдио баштину својом повељом. Враћевшница је рушена и обнављана више пута. Године 1812. на Велику Госпојину Карађорђе је сазвао народну скупштину и објавио закључке Букурешког уговора о миру. Године 1819. кнез Милош Обреновић сахранио је ту своју мајку баба Вишњу, 1825. подигао је и конак за спомен на њу, а 1860. је обновио цркву.

По предању, село је добило име након Косовског боја, заједно са суседним селом које се зове Црнућа. Сви ратници из овог села који су са Радичем пошли у бој, вратили су се живи и здрави, те је Радич у знак захвалности Богу због повратка подигао манастир, а село тако добило име. У Црнућу се нико није вратио, те је село због туге променило име.


- - - - - - - - - -

Manastir se nalazi 20 km.od Gornjeg Milanovca na putu za Kragujevac u mestu Vračevšnica, podno planine Rudnik u gustoj šumi. Manastirska crkva podignuta je 1428. godine. Ktiror je bio Radič Postupović, visoki čelnik i sin gružanskog vojvode Milutina u znak zahvalnosti sto se živ vratio iz Kosovskog boja.
Odrasstao je i vaspitavan je na dvoru cara Lazara Hrebeljanovića i do kraja života ostao je u prijateljstvu
sa njegovim sinom, knezom Stefanom Lazarevićem.
Melentije Pavlović, inače prvi mitropolit u obnovljenoj Srbiji, posle liturgije na Cveti 1815. pričestio je kneza i ustanike, koji su posle pričešća, u zoru, otišli kroz planinu u Takovo i podigli Drugi srpski ustanak. Melentije ih je, pod barjakom "krstešem", zakleo na odanost narodu i Srbiji. Iguman Melentije odigrao je važnu ulogu i u čuvenom boju na Ljubiću, kada je posle pogibije vođe Tanaska Rajića, organizovao napad na Turke koji su se dali u bekstvo. Vraćevšnica je dugo bila, ne samo važan politički, već i kulturni centar čitavog kraja.Tu je osnovana jedna od prvih škola tada.
Manastir je imao burnu istoriju.Vožd Karađorđe često je dolazio u Vraćevšnicu. Godine 1812. sazvao je skupštinu u manastiru u vezi Bukureštanskog mira. Skupu je prisustvovao i izaslanik ruskog cara Aleksandra Prvog, koji je voždu i drugim narodnim starešinama podelio ruske ordene. U proleće 1818. knez Miloš je u Vraćevšnici sazvao narodnu skupštinu i na njoj odredio Kragujevac za srpsku prestonicu. Kraj crkve Svetog Đorđa nalazi se grob Miloševe majke, u narodu poznate kao baba Višnja. Nedaleko odatle, Miloš je podigao konak za dušu svoje majke. Stare freske preslikane su 1737 god. Ikonostas je zidani iz 1622 god i ima 30 ikona velike vrednosti. U manastirskoj riznici čuvaju se značajni predmeti, među kojima se ističu ikone, delovi nameštaja porodice Obrenović, portet kneza Miloša, rad čuvenog slikara Djure Jakšića, bakropisna ploča sa predstavom manastira iz XVIII veka. Manastir je u svojoj vekovnoj istoriji više puta haran i paljen. Punih 140 godina u njemu nije bilo života, dok ga 1579. godine nije obnovio rudnički mitropolit Diomidije.Knez Miloš je 1860. manastiru vratio izgled iz doba ktitora Radiča Postupovića.
Danas je manastir ženski i o njemu brinu monahinje.

- - - - - - - - - -

I u manastiru Vracevsnica se nalazi i jedna prostorija, autenticni salon, koju je kraljica Draga darivala.

Lista manastira u Srbiji. Naravno da ih ima josh, ovo su neki od najpoznatijih i najlepsih

ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ - КУЛПИН

Манастир "Св.Николај Српски" смештен је у подножју Соколске планине, испод највишег врха Рожња , удаљен је од Љубовије 15 километара. Представља природну границу између Азбуковице и Рађевине. У традицији српског народа има посебно значење, пре свега остао је симбол непобедивости и један од последњих упоришта Турске власти у Србији.

Све време битисања тврђаве, уз овај објекат ширило се његово предграђе заштићено палисадом, а касније и зидом, утврђењем. Манастир је задужбина епископа шабачког господина Лаврентија. Посвећен је Св. владици Николају Велимировићу који се слави 03.маја. Црква, у чијем олтару се чува део моштију Св. Владике Николаја, саграђена је 1994. године и припада моравском стилу. Дрворезбарени иконостас је рађен у барокном стилу и позлаћен је 24-каратним златом, док је иконе у византијском стилу живописала и манастиру поклонила сестра Крстана Тасић, познати иконописац. У кругу манастирског комплекса налази се музеј, конак и већи смештајни објекат "Дом Николаја Велимировића", који располаже смештајним капацитетом који може да прими 200 гостију.

Од 2001. године у манастиру је заживела акција под називом "Моба", која окупља српску омладину из дијаспоре. Временом, наша деца у туђини губе свој национални и верски идентитет, па је главни циљ ове акције учење језика својих очева и обнова веза са завичајем својих предака.

"
Kaluđer Varnava oživeo crkveno zdanje
ČUDO U SELU PRIKOVAC: Zbog ove lekovite vode u manastir dolaze i oni koji nisu vernici!
Manastir Svetog arhangela Gavrila iz doba Nemanjića koga je, kaže legenda, podigao Sveti Sava, čuva uspomenu na nestalo selo Rašinac. U njemu su leta provodili kraljevi, lek pronalazili bolesni, a do pre samo neku godinu bio je dom vukovima i lisicama.
Ovaj manastir koji je u selu Pirkovac, udaljen oko 20 kilometara od Svrljiga, zapušten je posle Drugog svetskog rata, da bi za kratko vreme oživeo kaluđer Varnava koji je u njega došao 2002. godine.

Kada je iguman Varnava Nikolić, rodom iz Iriga, došao u Pirkovac, nije bilo ni puta, ni asfalta, a kamoli parkinga. Uz pomoć priloga, manastir se godinu po godinu razvijao, iako sva svrljiška sela u okolini, naročito u zapadnom delu opštine, izumiru.

U manastiru se ponovo služi liturgija, venčava se i krštava. Obnavlja se deo po deo - kaže starešina manastira iguman Varnava.

Na manastiru je skinut dotrajali lim postavljen još 1925. godine i stavljen je novi, bakarni krov, a uređena je i fasada.

Kaluđer Varnava kaže da je došao u manastir sa samo 50 evra u džepu i jednim magaretom. Sada manastirsko domaćinstvo gaji stoku, obrađuje zemlju i samo se izdržava svojim radom i prilozima.

Bunar u oltaru, lekoviti izvor i isceliteljske relikvije..."

Ako nema tema slike crkvi
Sv.Petka

Manastir Ljubostinja