Povratak na posao

esperanca137:
Cico,ne mora da znaci da je svuda tako,nemoj molim te da te ova prica odvrati od posla.Vrlo je vazno zadrzati posao,jer te niko nece primiti kad cuje da imas bebu:cry:
Mene stalno to proganja i dodje mi da vristim jer ne znam sta da radim.Napustiti posao zbog deteta, ili ostati na poslu i razmisljati po ceo dan sta ono radi u jaslama,kako se brinu o njemu,jer gladno,zedno,upisano:cry: Ono rade malo vecoj deci. Bilo bi zlocin da to rade i bebama.Ali nisu sve iste,ima stvarno dobrih vaspitacica i revnosnih;)
Kliknite za proširenje...

e draga moja, moje radno vreme i moj posao je takav da je bio dovoljno stresan i bez bebe, a kamoli sad, kada ću stalno misliti na njega, kako je, šta radi...nemam pojma kako ću sve to doživeti...a negde sam već napomenula, verovatno ću morati da počnem raditi pre isteka porodiljskog, tako da stvarno se pitam i pitam šta ću i kako ću...sva sreća moja mama će u penziju u avgustu, pa mi je ona spas, koja će paziti na bebana...za sada...ali kad tad će morati u obdanište ako u jaslice i ne...
 
zia75:
e draga moja, moje radno vreme i moj posao je takav da je bio dovoljno stresan i bez bebe, a kamoli sad, kada ću stalno misliti na njega, kako je, šta radi...nemam pojma kako ću sve to doživeti...a negde sam već napomenula, verovatno ću morati da počnem raditi pre isteka porodiljskog, tako da stvarno se pitam i pitam šta ću i kako ću...sva sreća moja mama će u penziju u avgustu, pa mi je ona spas, koja će paziti na bebana...za sada...ali kad tad će morati u obdanište ako u jaslice i ne...
Kliknite za proširenje...

dok on malo poraste,mozda ces moci da ga das negde u neko privatno,tamo je druga prica;)
 
veruješ mi, već sam počela da se raspitujem o privatnim obdaništima...a i sa kumom računamo, koju će ona grupu imati kad moj beban treba da krene, pa možda upadne kod nje u grupu...to bi bilo super...
 
terapeut:
Zato sto je tesko i naporno.
Zato sto nijednom detetu ne pruzis dovoljno.
Zato sto si stalno mrtav umoran i frustriran.
Zato sto mala razlika izmedju dece nije psiholoski dobra za decu.

Ali kad se vec desi sta ces.Guraj dok ne poludis.... :)
Kliknite za proširenje...

Апсолутно нетачно! Предрасуда до предрасуде!!!!
 
Тешко и напорно ти је уколико ниси спреман на то.
Али, ко није спреман њему је и једно дете паклена мука... Значи, није фазон у броју деце нити у разлици међу њима - него у нама!
Узгред, чим мало поодрасту да почну заједничке активности - мама има много више слободног времена јер се деца међусобно забављају.

Пружаш онолико колико имаш. Ко има много - пружаће много, па макар имао десеторо деце.

Не знам зашто би био мртвији и фрустриранији ако спремиш две флашице место једне. И да ли си мање мртав и фрустриран кад истовремено имаш дете од годину дана која има своје потребе и петогодишњака који захтева сасвим другачије ствари, а ти не можеш истовремено да се квалитетно посветиш ниједном од њих, или ако имаш двоје деце која су блиска по годинама па обављаш ''све о истом трошку''... Кад су деца блиска по годишту - за три године се заувек извучеш из пелена, а кад правиш разлику, рецимо, 3 године - онда си 7 година у усраним пеленама... и 7 година си константно ''мртав и исфрустриран''.

Прочитала брдо књига о деци и васпитању деце, и у породици и на послу и међу пријатељима сам са свих страна окружена педагозима и психолозима и НИГДЕ нисам до сада ни чула ни прочитала да мала разлика ''није психолошки добра'' за децу! Напротив!

Е сад, свако рађа онда када жели, када је спреман и када је њему најбоље... Немам ја ништа против веће разлике (да не будем погрешно схваћена), само искуствено (и из свог и из неколико искустава блиских особа) тврдим да је мала разлика супер!
 
А што се глупости о отварању прозора тиче: свако иоле информисан зна да се деца у групи разбољевају од вируса које преносе једни другима, и да се у непроветреној просторији вируси шире и размножавају драстичном брзином, те да је због тог проветравање неопходно.
 
Hellen:
А што се глупости о отварању прозора тиче: свако иоле информисан зна да се деца у групи разбољевају од вируса које преносе једни другима, и да се у непроветреној просторији вируси шире и размножавају драстичном брзином, те да је због тог проветравање неопходно.
Kliknite za proširenje...

provetravanje dece8)
 
Hellen:
Тешко и напорно ти је уколико ниси спреман на то.
Али, ко није спреман њему је и једно дете паклена мука... Значи, није фазон у броју деце нити у разлици међу њима - него у нама!
Узгред, чим мало поодрасту да почну заједничке активности - мама има много више слободног времена јер се деца међусобно забављају.

Пружаш онолико колико имаш. Ко има много - пружаће много, па макар имао десеторо деце.

Не знам зашто би био мртвији и фрустриранији ако спремиш две флашице место једне. И да ли си мање мртав и фрустриран кад истовремено имаш дете од годину дана која има своје потребе и петогодишњака који захтева сасвим другачије ствари, а ти не можеш истовремено да се квалитетно посветиш ниједном од њих, или ако имаш двоје деце која су блиска по годинама па обављаш ''све о истом трошку''... Кад су деца блиска по годишту - за три године се заувек извучеш из пелена, а кад правиш разлику, рецимо, 3 године - онда си 7 година у усраним пеленама... и 7 година си константно ''мртав и исфрустриран''.
Kliknite za proširenje...
Ti si prva osoba koju sam "srela" da zastupa ovo izvini na izrazu starovremensko stanoviste.Tako su nasi stari,jedno za drugim pa da te Bog vidi.Prebrini to pa nastavi da zivis.
Prvorodjeno dete uvek ima problem sa tolerancijom na frustraciju(ti kaopedagog vrlo dobro znas sta je to)
sto je dete manje frustracija je veca jer mu se ne moze objasniti zasto je odjednom paznja koju je dobijao podeljena na dva dela.
Faktor stabilnosti jedinke je samopouzdanje i samopostovanje koje roditelj uspe da mu usadi tokom prve cetiri godine zivota,a radjenje drugog deteta je stres koji se tesko prezivljava te je mladjem detetu vrlo tesko objasniti celu situaciju.
Svako dete je svet za sebe,spremati dve flasice umesto jedne nije samo to.Ako imas dete od 3 i dete od 7
sa svakim ponaosob prozivljavas fazu u kojoj se nalazi.
Da ne bi gusili mnogo sve je stvar izbora,ali deca se planiraju ,a retko koga sam srela da ih planira jedno za drugim.Pozzz
 
zia75:
e draga moja, moje radno vreme i moj posao je takav da je bio dovoljno stresan i bez bebe, a kamoli sad, kada ću stalno misliti na njega, kako je, šta radi...nemam pojma kako ću sve to doživeti...a negde sam već napomenula, verovatno ću morati da počnem raditi pre isteka porodiljskog, tako da stvarno se pitam i pitam šta ću i kako ću...sva sreća moja mama će u penziju u avgustu, pa mi je ona spas, koja će paziti na bebana...za sada...ali kad tad će morati u obdanište ako u jaslice i ne...
Kliknite za proširenje...

Ne znam da li mozes, ali probaj da se dogovoris da deo posla radis kod kuce. Ja sam na zalost morala da pocnem da radim pre mesec i po dana (a porodila se pre cetiri i po), odem do kancelarije jednom nedeljno i svaki dan se zahvaljujem Bogu za internet! Sve ovo znaci da spavam jako malo ali mi je jako vazno da radim (navika je cudo), pored toga obozavam svoj posao ali i svoje dete, tako da joj pruzam sve sto mogu dok je budna a kad spava bdim nad njom i pruzam sebi. Sreca je jos u tome sto moj muz ima slican posao, pa smo tako u vecernjim satima svako za svojim kompjuterom, a dobra strana toga je i sto mozemo da pravimo pauze po sopstvenom nahodjenju. Mame nam pomazu mnogo, skuvaju, ociste, pricuvaju bebca, i tvoja ce biti u penziji i oboje ce uzivati!

Trudicu se da je ne dajem u jaslice, to mi je nekako mnogo velika drama, ali u obdaniste, sto da ne? Ima ih mnogo, veruj mi da nisu sve vaspitacice skotuse. A kolektiv u obdanistu je jako vazan za njih, pa im to ne treba uskracivati.

O danu kada cu se vratiti potpuno na posao ne razmisljam mnogo, ali drzim da je to normalno, tako smo i mi rasli, zar ne? Maco, moje misljenje je da je tvoj posao jako vazan za tvoje i mentalno zdravlje tvog deteta.
 
mirabel:
Ne znam da li mozes, ali probaj da se dogovoris da deo posla radis kod kuce. Ja sam na zalost morala da pocnem da radim pre mesec i po dana (a porodila se pre cetiri i po), odem do kancelarije jednom nedeljno i svaki dan se zahvaljujem Bogu za internet! Sve ovo znaci da spavam jako malo ali mi je jako vazno da radim (navika je cudo), pored toga obozavam svoj posao ali i svoje dete, tako da joj pruzam sve sto mogu dok je budna a kad spava bdim nad njom i pruzam sebi. Sreca je jos u tome sto moj muz ima slican posao, pa smo tako u vecernjim satima svako za svojim kompjuterom, a dobra strana toga je i sto mozemo da pravimo pauze po sopstvenom nahodjenju. Mame nam pomazu mnogo, skuvaju, ociste, pricuvaju bebca, i tvoja ce biti u penziji i oboje ce uzivati!

Trudicu se da je ne dajem u jaslice, to mi je nekako mnogo velika drama, ali u obdaniste, sto da ne? Ima ih mnogo, veruj mi da nisu sve vaspitacice skotuse. A kolektiv u obdanistu je jako vazan za njih, pa im to ne treba uskracivati.

O danu kada cu se vratiti potpuno na posao ne razmisljam mnogo, ali drzim da je to normalno, tako smo i mi rasli, zar ne? Maco, moje misljenje je da je tvoj posao jako vazan za tvoje i mentalno zdravlje tvog deteta.
Kliknite za proširenje...

mirabel slažem se ja sa tobom, ja obožavam svoj posao...a inače šta radim?...javni posao...predajem dikciju na Akademiji Umetnosti,vodim studio glume za decu, i radim u jednom od pozorišta kao glumica...možeš zamisliti koliko sam radila pre trudnoće...i koliko mi nedostaje javni život, ja sam jako navikla na to...a eto sada sa bebanom...i ne žalim se, naprotiv...sada sakupljam energiju, i dopunjujem istrošene baterije...zato sam i rekla, sa mojim radnim vremenom, biće jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaako veselo...a kako već 12 godina radim i sa decom, znam tačno gde roditelji najviše greše, pa ne bih želela da se to isto meni desi sa svojim sinom...
 
terapeut:
Ti si prva osoba koju sam "srela" da zastupa ovo izvini na izrazu starovremensko stanoviste.Tako su nasi stari,jedno za drugim pa da te Bog vidi.Prebrini to pa nastavi da zivis.
Prvorodjeno dete uvek ima problem sa tolerancijom na frustraciju(ti kaopedagog vrlo dobro znas sta je to)
sto je dete manje frustracija je veca jer mu se ne moze objasniti zasto je odjednom paznja koju je dobijao podeljena na dva dela.
Faktor stabilnosti jedinke je samopouzdanje i samopostovanje koje roditelj uspe da mu usadi tokom prve cetiri godine zivota,a radjenje drugog deteta je stres koji se tesko prezivljava te je mladjem detetu vrlo tesko objasniti celu situaciju.
Svako dete je svet za sebe,spremati dve flasice umesto jedne nije samo to.Ako imas dete od 3 i dete od 7
sa svakim ponaosob prozivljavas fazu u kojoj se nalazi.
Da ne bi gusili mnogo sve je stvar izbora,ali deca se planiraju ,a retko koga sam srela da ih planira jedno za drugim.Pozzz
Kliknite za proširenje...

Е, видиш, психолози управо кажу да дете најтеже доживљава долазак брата или сестре управо између 3. и 5. године живота, и да се тада јавља много израженија љубомора него раније или касније. Та љубомора зна онда да се провлачи кроз цео живот уколико родитељи нису довољно виспрени да је хендлују.
Никакво ''објашњавање'' ни мањем ни старијем детету ту не помаже, те стога није од значаја старост детета и способност да схвати објашњење, у питању је нешто друго - испуњавање дететових емотивних и осталих потреба и незапостављање.

Ako imas dete od 3 i dete od 7
sa svakim ponaosob prozivljavas fazu u kojoj se nalazi.
Kliknite za proširenje...

Тачно, само што то не можеш да радиш у исто време. Значи, неминовно мораш да се одвојиш од једног детета да би се посветила другом, јер су њихове потребе драстично различите.


Мало ме је повредило што изражаваш тако омаловажавајући став о малој разлици међу децом као нечему ''застарелом'' или нечему нежељеном и непланираном.

Знаш, док су ми деца била мала на игралишту ми је пришла једна познаница која је имала само једно дете и рекла ми пуна надменог сажаљења:''Јааадна ти! Баш те гледам пре неки дан и кажем мужу - Јадна Хелен, мора да јој је грооозно са двоје тако мале деце, шта јој је то требало?!...''
Веруј ми, дошло ми је очи да јој ископам!

Ја сам своју децу планирала и чекала годинама са много љубави и чежње, а малограђанима из околине је обично када чују за тако малу разлику међу децом прва мисао: ****** се само неколико месеци после порођаја! Секс јој је био важнији од мученичке улоге мајке, па ју је Бог казнио нежељеним дететом и сад нек грца! :lol:
 
zia75:
mirabel slažem se ja sa tobom, ja obožavam svoj posao...a inače šta radim?...javni posao...predajem dikciju na Akademiji Umetnosti,vodim studio glume za decu, i radim u jednom od pozorišta kao glumica...možeš zamisliti koliko sam radila pre trudnoće...i koliko mi nedostaje javni život, ja sam jako navikla na to...a eto sada sa bebanom...i ne žalim se, naprotiv...sada sakupljam energiju, i dopunjujem istrošene baterije...zato sam i rekla, sa mojim radnim vremenom, biće jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaako veselo...a kako već 12 godina radim i sa decom, znam tačno gde roditelji najviše greše, pa ne bih želela da se to isto meni desi sa svojim sinom...
Kliknite za proširenje...

Steta sto nisi u BG!:)

Ne mislim da ces pogresiti, i ja se plasim gresaka, posebno onih kojih nisi svesna! Bojim se da cu faliti mom detetu kad budem pocela ponovo da radim, ostajala sam na poslu i do ponoci ako je trebalo, sad to vise nece ici. Moja majka je pocela da radi kad sam ja imala 3 meseca, takav je bio zakon, i nekako je uspevala da mi ne fali. Valjda cemo uspeti i mi!
 
Maco, neke stvari moramo da prihvatimo, pa tako i da necemo moci uvek da budemo tu. Vazno je da budemo tu u najvecem delu vremena a i kad smo malo tu da vreme koje provedemo sa njima bude dobro iskorisceno. Veruj mi, nema pravila. Znam neke porodice gde je majka ostala kod kuce da bi cuvala decu, i to i kad su oni bili vec veliki. I nisam primetila neki narociti kvalitet te dece u odnosu na onu cije su majke radile. Mozda ce se neko sad osetiti prozvanim, izvinjavam se unapred.

Ponavljam, nadajmo se da cemo uspeti, trudimo se da uspemo, dajmo sve od sebe. A to mozemo samo ako smo mi ostvarene i zadovoljne.
 
znam da je povratak na posao neminovan i nama preko potreban zbog finansijske situacije,ali kad pomislim da ce neko drugi da ga uci da hoda,da ce neko drugi cuti njegove prve reci, na ce ga neko drugi uciti da sedi na nosi :-( suprug i ja smo ceo dan na poslu i kad dodjemo kuci oko 6 sati mali ce verovatno da spavka,a i vrlo brzo pada mrak tako da mi od vaspitanja i druzenja nista ne ostaje 8)
 
Ne drami ,mila :wink:

Sa takovim stavom samo ces ga zagusiti,probaj da se opustis.Nas su nase majke ostavljale sa nepunih mesec dana,na zapadu zene ako su extra srecne imaju porodiljsko 3 meseca,pa im deca nisu psiholoski frikovi.
Sto manje patosa i buke oko toga lakse ce biti ,prvenstveno detetu.
 
esperanca137:
znam da je povratak na posao neminovan i nama preko potreban zbog finansijske situacije,ali kad pomislim da ce neko drugi da ga uci da hoda,da ce neko drugi cuti njegove prve reci, na ce ga neko drugi uciti da sedi na nosi :-( suprug i ja smo ceo dan na poslu i kad dodjemo kuci oko 6 sati mali ce verovatno da spavka,a i vrlo brzo pada mrak tako da mi od vaspitanja i druzenja nista ne ostaje 8)
Kliknite za proširenje...

Ne brini, tu ces biti i ti! Samo ne 24/7!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Alter_Ego_
Пензионерска кућа на мору
Odgovora
7
Pregleda
282
georgejune
georgejune
Neno
Štetan uticaj ekrana na dječiji mozak
Odgovora
8
Pregleda
301
kalis
kalis
Z
Na koji nacin bi vi postupili?
2 3
Odgovora
71
Pregleda
1.410
Vexy
Vexy

Back
Top