Kadijević: Nemačka razbila SFRJ
Petak, 12. oktobar 2007. 14:36
Bivši ministar odbrane SFRJ Veljko Kadijević optužio je za raspad Jugoslavije Nemačku, kojoj je Slovenija bila "fitilj" za razbijanje SFRJ i naveo da bi vojni puč vodio katastrofalnom porazu, a bivše jugoslovenske lidere označio kao saradnike stranih službi u funkciji razbijanja zemlje.
Kadijević je u intervjuu nedeljniku NIN, koji je dao povodom njegove knjige "Kontraudar", objavljene u Rusiji, rekao da Zapad tokom raspada Jugoslavije "nije grešio u dobroj nameri", nego da je to bio namerno izabrani put da zemlja bude razbijena na što je moguće krvaviji način, kako bi Zapad lakše vladao "divljacima koji se medjusobno kolju": "Predlagali smo Slovencima da na miran način izadju. Ali, oni to nisu hteli jer su radili ono što su im njihove gazde naredile. A gazde su bili Nemci. Prvo je Slovenija pojedinačno izvučena po principu domino teorije - kada jednu dominu izvučeš, sve ostalo pada".
Bivši prvi čovek JNA naveo je da su trojica od osam članova Predsedništva SFRJ "direktno radila u službi neprijatelja". "Drnovšek je dugo radio za englesku obaveštajnu službu, i postojali su dokumenti za to. Vasil Tupurkovski je išao tako daleko da je dok još traju sednice obaveštavao ambasadora SAD Vorena Cimermana o onome što se govorilo, Mesić je diretno nastupao i nije krio da mu je cilj razbijanje Jugoslavije", rekao je Kadijević.
Kadijević je dodao da je sa najbližim saradnicima, koje nije imenovao, "u detalje isprobavao kako sprovesti varijantu vojnog puča na ovom ili onom nivou i da su tu varijantu teorijski isprobavali mnogo, mnogo puta". "Shvatili smo da bi vojni puč vodio katastrofalnom porazu, ubrzanom procesu razbijanja Jugoslavije i da bi vojska, kao jedina institucija koja je u to vreme još uvek bila jugoslovenska, i njeno rukovodstvo morali da na svoja pleća prihvate odgovornost za ono što se već dogodilo i što će se dogoditi", rekao je Kadijević.
Vojni puč kao sredstvo razrešenja duboke krize "bio je moguć još jedino u vreme Tita", a posle njegove smrti 1980. godine nijedna varijanta vojnog puča "nije imala budućnost": "Otišao sam (u prvoj polovini 1991. godine) u Moskvu da proverim, da pitam, da li je SSSR spreman da nam garantuje jednu stvar, jednu jedinu stvar - da nas NATO neće napasti dok mi rešavamo svoje probleme unutar zemlje. Nažalost, te garancije nisam dobio. To je bio poslednji pokušaj Vrhovne komande".
Kadijević je naveo da mu je tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća Ante Marković predlagao da uhapsi predsednike Srbije i Hrvatske, Slobodana Miloševića i Franju Tudjmana, a da je "Stipe Mesić demokratski orijentisan i da bi njega trebalo podržati u Hrvatskoj". "Situacija u Jugoslaviji i Srbiji, a posebno u Hrvatskoj, i bez Miloševića i Tudjmana, bila je takva da su njih dvojica davala svoj lični pečat tome, ali ne odlučujći. Nikako ne odlučujući", rekao je Kadijević. Dodao je da je "razlaz mogao biti bez krvi ili sa vrlo malo krvi" da su na čelu juslovenskih republika bili neki drugi ljudi, skloni da rešavaju probleme u interesu svog naroda, "a ne u interesu stranih gospodara".
"Postojala su dokumenta u kojima se jasno vidi da je Vatikan stavio na raspolaganje Tudjmanu pet milijardi dolara za naoružanje njegove paravojske. Gde su ona završila ne znam", rekao je Kadijević, i dodao da je video te dokumente.
Kadijević je rekao da su opsada i zauzimanje Vukovara trajali mesecima jer to nije moglo da bude rešeno na drugačiji način. "Mi smo u početku hteli da bude što manje žrtava, da to rešimo na upotrebom artiljerijske i avijacijske vatre. Medjutim, to ne rešava rat. Mora pešak da dodje. Kad smo konačno odlučili da treba ići od kuće do kuće, onda je to završeno", rekao je Kadijević.
Kadijević je, povodom izvodjenja tenkova na ulice Beograda 9. marta 1991. godine, posle demonstracija koje je predvodio predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, rekao da vojska "nije izvedena na narod, jer narod nije Drašković i oni koji su bili uz njega". "Narod je u decembru (1990) na izborima izabrao vlast, a Drašković i tadašnja prozapadna opozicija su izgubili. Vojska nije dozvolila da se silom uzme vlast koja je na izborima izgubljena", rekao je Kadijević.
Kadijević je naveo da od 2001. godine živi u Moskvi i da u Rusiji ima status izbeglice, koji nije politički azil, i da takav status mogu da imaju svi koji nisu gradjani Rusije, ali se ne osećaju sigurno u svojoj zemlji. "Rusiju sam kao mesto boravka izabrao jer se tu osećam bezbedno u svakom pogledu i što u toj zemlji imam istinske prijatelje", rekao je Kadijević i kao "najobičnjiju glupost" odbacio tvrdnje nekih medija da je savetnik SAD za Irak.
Petak, 12. oktobar 2007. 14:36
Bivši ministar odbrane SFRJ Veljko Kadijević optužio je za raspad Jugoslavije Nemačku, kojoj je Slovenija bila "fitilj" za razbijanje SFRJ i naveo da bi vojni puč vodio katastrofalnom porazu, a bivše jugoslovenske lidere označio kao saradnike stranih službi u funkciji razbijanja zemlje.
Kadijević je u intervjuu nedeljniku NIN, koji je dao povodom njegove knjige "Kontraudar", objavljene u Rusiji, rekao da Zapad tokom raspada Jugoslavije "nije grešio u dobroj nameri", nego da je to bio namerno izabrani put da zemlja bude razbijena na što je moguće krvaviji način, kako bi Zapad lakše vladao "divljacima koji se medjusobno kolju": "Predlagali smo Slovencima da na miran način izadju. Ali, oni to nisu hteli jer su radili ono što su im njihove gazde naredile. A gazde su bili Nemci. Prvo je Slovenija pojedinačno izvučena po principu domino teorije - kada jednu dominu izvučeš, sve ostalo pada".
Bivši prvi čovek JNA naveo je da su trojica od osam članova Predsedništva SFRJ "direktno radila u službi neprijatelja". "Drnovšek je dugo radio za englesku obaveštajnu službu, i postojali su dokumenti za to. Vasil Tupurkovski je išao tako daleko da je dok još traju sednice obaveštavao ambasadora SAD Vorena Cimermana o onome što se govorilo, Mesić je diretno nastupao i nije krio da mu je cilj razbijanje Jugoslavije", rekao je Kadijević.
Kadijević je dodao da je sa najbližim saradnicima, koje nije imenovao, "u detalje isprobavao kako sprovesti varijantu vojnog puča na ovom ili onom nivou i da su tu varijantu teorijski isprobavali mnogo, mnogo puta". "Shvatili smo da bi vojni puč vodio katastrofalnom porazu, ubrzanom procesu razbijanja Jugoslavije i da bi vojska, kao jedina institucija koja je u to vreme još uvek bila jugoslovenska, i njeno rukovodstvo morali da na svoja pleća prihvate odgovornost za ono što se već dogodilo i što će se dogoditi", rekao je Kadijević.
Vojni puč kao sredstvo razrešenja duboke krize "bio je moguć još jedino u vreme Tita", a posle njegove smrti 1980. godine nijedna varijanta vojnog puča "nije imala budućnost": "Otišao sam (u prvoj polovini 1991. godine) u Moskvu da proverim, da pitam, da li je SSSR spreman da nam garantuje jednu stvar, jednu jedinu stvar - da nas NATO neće napasti dok mi rešavamo svoje probleme unutar zemlje. Nažalost, te garancije nisam dobio. To je bio poslednji pokušaj Vrhovne komande".
Kadijević je naveo da mu je tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća Ante Marković predlagao da uhapsi predsednike Srbije i Hrvatske, Slobodana Miloševića i Franju Tudjmana, a da je "Stipe Mesić demokratski orijentisan i da bi njega trebalo podržati u Hrvatskoj". "Situacija u Jugoslaviji i Srbiji, a posebno u Hrvatskoj, i bez Miloševića i Tudjmana, bila je takva da su njih dvojica davala svoj lični pečat tome, ali ne odlučujći. Nikako ne odlučujući", rekao je Kadijević. Dodao je da je "razlaz mogao biti bez krvi ili sa vrlo malo krvi" da su na čelu juslovenskih republika bili neki drugi ljudi, skloni da rešavaju probleme u interesu svog naroda, "a ne u interesu stranih gospodara".
"Postojala su dokumenta u kojima se jasno vidi da je Vatikan stavio na raspolaganje Tudjmanu pet milijardi dolara za naoružanje njegove paravojske. Gde su ona završila ne znam", rekao je Kadijević, i dodao da je video te dokumente.
Kadijević je rekao da su opsada i zauzimanje Vukovara trajali mesecima jer to nije moglo da bude rešeno na drugačiji način. "Mi smo u početku hteli da bude što manje žrtava, da to rešimo na upotrebom artiljerijske i avijacijske vatre. Medjutim, to ne rešava rat. Mora pešak da dodje. Kad smo konačno odlučili da treba ići od kuće do kuće, onda je to završeno", rekao je Kadijević.
Kadijević je, povodom izvodjenja tenkova na ulice Beograda 9. marta 1991. godine, posle demonstracija koje je predvodio predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, rekao da vojska "nije izvedena na narod, jer narod nije Drašković i oni koji su bili uz njega". "Narod je u decembru (1990) na izborima izabrao vlast, a Drašković i tadašnja prozapadna opozicija su izgubili. Vojska nije dozvolila da se silom uzme vlast koja je na izborima izgubljena", rekao je Kadijević.
Kadijević je naveo da od 2001. godine živi u Moskvi i da u Rusiji ima status izbeglice, koji nije politički azil, i da takav status mogu da imaju svi koji nisu gradjani Rusije, ali se ne osećaju sigurno u svojoj zemlji. "Rusiju sam kao mesto boravka izabrao jer se tu osećam bezbedno u svakom pogledu i što u toj zemlji imam istinske prijatelje", rekao je Kadijević i kao "najobičnjiju glupost" odbacio tvrdnje nekih medija da je savetnik SAD za Irak.
) onda tu nešto ne štima 
