Kako vam se čini... txt

Metha sam prvi put sreo u Hrvatskoj, okupila se moja ekipa sa sve četiri strane sveta, ovi tj. mi evropljani, ovi amerikanci, jedan australijanac i Sale je insistirao da ga zovemo ostrvljaninom. Okupili smo se kod Zadra u Marini ''Sukošan'' sa ciljem da iznajmimo brod i oplovimo Mediteran, izbor broda je bio jednoglasan Bavaria 45, zgodan jedrenjak kog vetar fantastično sluša. Nekako nismo proračunali da nam za četrdesetpeticu fali jedan član posade, Stipe tip koji nam je iznajmio brod preporučio nam je Metha, Italijana koji se odlično snalazi na vodi tvrdio je, pokazao nam u pravcu Metha koji je sedeo na vezu upravo našeg broda i kucao nešto po mobilnom telefonu. Razmenili smo nekoliko pogleda, razgovarali sa Italijanom, opet razmenili nekoliko pogleda, primljen jednoglasno. Tako sam upoznao Metha.

ev jos jedan txt...........

...nije proslo ni nekoliko sati, a meni u glavi ludnica svadja se Meth sa Lukom, Miro psuje Toma...u Algeriji smo ahhhhh!!!
Reči same lete po sobi kao ptice zalutale u kavez, odbijaju se o zidove i zapinju za kućno cveće koje je se pokvareno smeje, jer tek je zaliveno...krešte ptičutine, vrište na svom jeziku kog jebeno razumem, a ne želim ga znati.
Ukočen u prolazu stojim fiksirana pogleda u jednu tačku na zidu, koja se produbljuje, uviđam da je tu nekad bilo nešto, prilazim i zaključujem da je na ovom mestu nekada visila slika, ostalo je boje na zidu, plave, scarlet...bio je to portret ne znam kako, ali siguran sam u to. Portret žene na obali jezera, na obali neke vode, reka nije, more možda...takva je plava...talasasta, il valovita. Prilazim još bliže, ali nešto je potpuno poremetilo moje tokove razmišljanja, neko je dao go na TV, iz penala, crveni karton.

Prvi text je sasvim dobro oblikovan,literarno, kratkog, ali zanimljivog sadrzaja.Uz malu gramaticku i lektorsku obradu( apozicija, zarezi, predugachke rechenice), bio bi savrshena kratka pricha o jednom susretu. Nice, Corto

aleluja.....hv _AnjA_

you`re welcome...ovaj drugi je takodje dobar, samo su recenice zaista predugacke (sto ,opet, nista ne znaci-Andric je pisao kilometarske recenice, pa je dobio Nobela )

dobro, ne nadam se bas Nobelu.... u svakom sl, tnx....lepo je znati da pojedini ovde cene pisanu rech

......So we sailed up to the sun
Till we found the sea of green
And we lived beneath the waves
In our yellow submarine......

Biram Jazz, bez obzira na sve, sve shvatam, znam, i biram Jazz. Coltrane- Good Bait. Bait fuckin' BAAIT.
Loš izbor građanine, birali ste pogrešno bićete kažnjeni, advokat kog vam država dodeljuje po zakonu, boriće se da izbegnete doživotnu robiju.
Ekipa policajaca inspektora je cevčila vodku, ko zna koja flaša po redu od jutros, primetila je to žena koja se zatekla u policijskoj stanici kada i ja, pričalo se da je ispred ministarstva, i da tu nešto smrdi...Pitala je šefa stanice, zašto su toliko pijani na radnom mestu, slegao je ramenima i rekao sledeće: Jasno gospođo, govorim svaki dan da piju Whiskey, umesto Vodke koju ustvari samo i piju, neka izgledaju pijano, ne može tu niko ništa, ali ovako izgledaju suviše glupavo.
Žalio se šef, razumeo sam ga.
Moj slučaj je prosleđen nekom sudu, bio je to neki viši sud gore negde baš visoko.
Njihova odluka je poslednja u nizu i na nju nema žalbe. Advokat koji je zastupao moje interese, pojavio se u sudnici oko 10.15h, suđenje po osnovu izbora Jazz, Coltrane- Good Bait/458721 za tekuću godinu počelo je u 9.00h. Stigao je baš na vreme da sasluša presudu najvišeg suda, pogleda u mene i slegne ramenima, činilo mi se da je pijan. Izgledao je neuredno.
Presuda je glasila- DOŽIVOTNA ROBIJA, sa mogućnošću pomilovanja nakon isteka 40 godina. Slegnuo sam ramenima.
A Jazz miran i tih ide niz ulicu probija se po uskim prolazima noseći svoj ritam, potpuni ritam. Ali doživotna robija bez žalbe je tek teško sranje.

«U nekom generalnom posmatranju sve se svodi na to; da je jedina životna vrlina
hrabrost i strpljenje u njoj.»

Sasvim je neprimetno pogledao ka telefonu, dok je ovaj zvonio na četvrtoj liniji, i dok se niko nije trznuo odgovoriti na taj poziv. Ko' zna, možda je i bilo bitno. Rasprava je tekla okolo naokolo sasvim jednog lakog pitanja koje se u toj arheološkoj skrami slojevitih naslaga pretvorilo u jedan pravi raritet, antiku međuljudskih odnosa. Filozofiju mase. Dakle, sve se svodi na to: da li je nešto rečeno ili ne i da li je to on čuo ili ne!?
Pitanje koje se toliko retko otvara da je poprimilo obličje jednog vrednog pažnje, starog i drevnog, etičkog oblika. Svakako da je nivo odgovornosti oduvek tu, ali zar je ona promenljiva dimenzija i kada menja suštinu odgovornoga?
Sve u svemu, da malo pojednostavnimo izlaganje oko tog događaja.
Ima li osuđeni pravo na odbranu ili ne?!

Sve ti je ok, ali i dalje ne razumem tu svemirsku potrebu ljudi da nabacaju toliko likova i jos plus toliko imena koja nekada nista ne znace!
Malo je potrebno da lektor poradi na pojedinim pogreskama, ali inace je ok. Mislim da recenice ne treba skracivati, sasvim su dobre i ovako!

Lukrecija iliti ždero

''Ovaj komad je i komedija i tragedija, i groteska, kao i sam život''