- Poruka
- 17.094
Moje ime, dakle, znate, gospodo...
Kakav nadimak ja vama da dam?
—Arhiludaci,” što drugo mogu?
Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike?
Ali kako mnogima među vama nije poznato kakva sam ja roda, pokušaću da vam to ispričam s milostivom pomoći muza.
Moj otac nije bilo ni Haos, ni Saturn, ni Japet, ni bilo koji od onih otrcanih i prašnjavih bogova, već Pluton, jedan jedini otac
bogova i ljudi...
Na njegov jedini pokret se, danas kao i nekada, okreće gore i dole sve sveto i nesveto: ratovi, mir, kraljevstva, sabori, sudovi,
javne sednice, venčanja, ugovori, savezi, zakoni, umetnosti, šale, zbilje — oh, već mi ponestade daha! — ukratko, po njegovoj
se volji obavljaju svi javni i privatni poslovi ljudi. Bez njegove pomoći sva ona sitna pesnička božanstva, usuđujem se da kažem
još više, čak ni oni odabrani bogovi, ili uopšte ne bi postojali, ili bi prosto, tavorili “od domaće hrane”.
Na koga se Pluton rasrdi, tome ne može dovoljno pomoći ni Palada, i, obratno, kome je naklonjen, taj može i samom Jupiteru
Najvišem, uprkos njegovim strelama, da namakne zamku.
Ponosim se što potičem od takva oca. On me nije izvukao iz svoga mozga kao Jupiter svoju namrgođenu i strašnu Paladu;
mene je rodila Neota, najlepša i najvedrija od svih nimfa. Ja nisam plod dosadne bračne dužnosti, niti sam zakonito dete kao
bangavi kovač, nego su se moji roditelji spojili, što je kudikamo slađe, “u nežnosti iljubavi” , kao što veli naš Homer.
Moj otac, da ne biste bili u zabludi, nije onaj Aristofanov Pluton, već pognut pod teretom godina, već slep: o, onda je bio još
u naponu snage, pun mladićkoga žara i ne samo žara, već i mnogo više nektara koga se tada slučajno beše natreskao na
jednoj gozbi bogova u izobilju i preko guše!
Mene su na svojim prsima othranile dve vrlo prijatne nimfe: Meta, kći Bahova, i Apedija, kći Panova.
I njih vidite ovde u grupi mojih pratilaca i sluškinja.
Ako želite da saznate pojedinačno njihova imena, čućete ih od mene, ali ipak ne drukčije nego na grčkom jeziku.
Ova ovde što tako ponosno uzdiže obrve zove se φιλβυτία(Samoljubivost);
ovoj što kao da se smeje očima i pljeska rukama ime je κολακία (Laska);
ova što napola spava zove se λήνη(Zaboravnost);
ona tamo što se oslanja na oba lakta prekrštenih ruku zove se μισοπονία (Lenjost);
ova s vencem ruža na glavi i zavijena u mirisni oblak je ηδονή (Naslada);
ona tamo s neodređenim i izgubljenim pogledom zove se άνοια(Lakomislenost);
najzad, ova okrugla, debeljuškasta, s glatkom kožom naziva se τρυφή (Razuzdanost).
Među devojkama vidite i dva muška božanstva od kojih se jedno zove κώμος (Gozba)
a drugoνήγρετοζ ύπνος (Tvrdi san).
Pomoću ovih vernih slugu podvrgavam pod svoju vlast ceo svet i vladam i nad vladarima.
Pozdravlja vas Erazmo...
Kakav nadimak ja vama da dam?
—Arhiludaci,” što drugo mogu?
Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike?
Ali kako mnogima među vama nije poznato kakva sam ja roda, pokušaću da vam to ispričam s milostivom pomoći muza.
Moj otac nije bilo ni Haos, ni Saturn, ni Japet, ni bilo koji od onih otrcanih i prašnjavih bogova, već Pluton, jedan jedini otac
bogova i ljudi...
Na njegov jedini pokret se, danas kao i nekada, okreće gore i dole sve sveto i nesveto: ratovi, mir, kraljevstva, sabori, sudovi,
javne sednice, venčanja, ugovori, savezi, zakoni, umetnosti, šale, zbilje — oh, već mi ponestade daha! — ukratko, po njegovoj
se volji obavljaju svi javni i privatni poslovi ljudi. Bez njegove pomoći sva ona sitna pesnička božanstva, usuđujem se da kažem
još više, čak ni oni odabrani bogovi, ili uopšte ne bi postojali, ili bi prosto, tavorili “od domaće hrane”.
Na koga se Pluton rasrdi, tome ne može dovoljno pomoći ni Palada, i, obratno, kome je naklonjen, taj može i samom Jupiteru
Najvišem, uprkos njegovim strelama, da namakne zamku.
Ponosim se što potičem od takva oca. On me nije izvukao iz svoga mozga kao Jupiter svoju namrgođenu i strašnu Paladu;
mene je rodila Neota, najlepša i najvedrija od svih nimfa. Ja nisam plod dosadne bračne dužnosti, niti sam zakonito dete kao
bangavi kovač, nego su se moji roditelji spojili, što je kudikamo slađe, “u nežnosti iljubavi” , kao što veli naš Homer.
Moj otac, da ne biste bili u zabludi, nije onaj Aristofanov Pluton, već pognut pod teretom godina, već slep: o, onda je bio još
u naponu snage, pun mladićkoga žara i ne samo žara, već i mnogo više nektara koga se tada slučajno beše natreskao na
jednoj gozbi bogova u izobilju i preko guše!
Mene su na svojim prsima othranile dve vrlo prijatne nimfe: Meta, kći Bahova, i Apedija, kći Panova.
I njih vidite ovde u grupi mojih pratilaca i sluškinja.
Ako želite da saznate pojedinačno njihova imena, čućete ih od mene, ali ipak ne drukčije nego na grčkom jeziku.
Ova ovde što tako ponosno uzdiže obrve zove se φιλβυτία(Samoljubivost);
ovoj što kao da se smeje očima i pljeska rukama ime je κολακία (Laska);
ova što napola spava zove se λήνη(Zaboravnost);
ona tamo što se oslanja na oba lakta prekrštenih ruku zove se μισοπονία (Lenjost);
ova s vencem ruža na glavi i zavijena u mirisni oblak je ηδονή (Naslada);
ona tamo s neodređenim i izgubljenim pogledom zove se άνοια(Lakomislenost);
najzad, ova okrugla, debeljuškasta, s glatkom kožom naziva se τρυφή (Razuzdanost).
Među devojkama vidite i dva muška božanstva od kojih se jedno zove κώμος (Gozba)
a drugoνήγρετοζ ύπνος (Tvrdi san).
Pomoću ovih vernih slugu podvrgavam pod svoju vlast ceo svet i vladam i nad vladarima.
Pozdravlja vas Erazmo...
