Ljubav mudrija od filosofije?

Kakve misli i osecanja budi u vama ova prica Oskara Vajlda?

Moja omiljena......
~Slavuj i ruza~


"Rekla je da ce igrati sa mnom ako joj donesem crvenu ruzu" - tuzno je govorio mladi student - "ali u celom mom vrtu nema ni jedne crvene ruze".

Iz svog gnezda na hrastu slushao ga ja slavuj i pitao se, gledajuci ga kroz bujno hrastovo lishce, kako da mu pomogne.

"Ni jedne jedine crvene ruze u mom vrtu" - ochajno je ponavljao student i njegove lepe ochi ispunishe se suzama. "Boze, kako sreca zavisi od beznachajnih sitnica! Prochitao sam sve shto su mudraci sveta napisali, sve tajne filosofije sam savladao, a eto, samo zbog toga shto nemam jednu crvenu ruzu, moj zivot je upropashcen."

"Evo najzad nekoga ko istinski voli" - reche slavuj. "Nocima sam pevao o njemu, iako ganisam poznavao; nocima sam prichao njegovu prichu zvezdama, a eto, sad ga i vidim. Kosa mu je tamna kao cvet zumbula, usne su mu crvene kao ruza njegove zelje, ali strast je uchinila njegovo lice bledim kao slonovacha, a tuga je utisnula svoj pechat na njegove vedje."

"Princ sutra uveche priredjuje bal" - nastavi mladi student - "i moja voljena ce biti tamo. Ako joj donesem crvenu ruzu, plesace sa mnom do zore. Ako joj donesem crvenu ruzu, drzacu je u naruchju i ona ce nasloniti glavu na moje rame; njena ruka ce pochivati u mojoj. Ali, u mom vrtu nema ni jedne crvene ruze, pa cu morati da sedim sam, a ona ce bezobzirno proci pored mene ne udostojivshi me ni jednog osmeha. Srce ce mi prepuci od tuge."

"On zaista istinski voli" - reche slavuj. "Ono o chemu ja pevam on dozivljava kao patnju. Zaista, ljubav je divna stvar. Dragocenija od smaragda, skupocenija od finih opala. Ona se ne moze kupiti za bisere ni za safire; ljubav se ne izlaze po pijachnim tezgama. Trgovci ne mogu da je kupe, niti se ona moze meriti na juvelirskoj vagi."

"Muzichari ce sedeti u orkestru" - reche mladi student sa setom - "i svirati svoje gudachke instrumente; moja voljena ce igrati uz pratnju harfe i violine. Igrace tako leprshavo da njene noge nece dodirivati pod, a udvarachi obucheni u odela veselih boja, tiskace se oko nje. Ali sa mnom ona nece igrati, jer nemam crvenu ruzu da joj poklonim!" - reche i ochajno se baci na travu. Onda zari svoje lepo lice u shake i gorko zaplaka.

"Zashto on plache?" - pitao je mali zeleni gushter protrchavshi pored njega sa zadignutim repom.

"Zbilja zashto?" - chudio se leptir koji je leprshao krilima udvarajuci se zraku sunca.

"Stvarno zashto?" - shaputao je krasuljak svom susedu tihim mekanim glasom.

"On plache zbog crvene ruze" - reche slavuj.

"Zbog crvene ruze!?" - chudili su se oni. "Pa to je smeshno."

Mali gushter koji je bio malchice zajedljiv u brk mu se nasmeja.

Ali slavuj je razumeo tajnu studentove tuge i cutke ga je posmatrao s hrasta razmishljajuci o tajnama ljubavi.

Onda rashiri krila, polete i poche da kruzi u vazduhu. Poleteo je preko gaja kao senka; kao senka je preleteo iznad vrta.

Na travnjaku se nalazio divan ruzin grm. Kad ga je slavuj ugledao spusti se na jedan njegov izdanak.

"Daj mi jednu crvenu ruzu" - reche slavuj. "Zauzvrat ja cu ti otpevati prekrasnu pesmu."
Ali ruzin grm odmahnu glavom.

"Moje ruze su bele" - odgovori. "Bele kao morska pena, belje od snega na vrhu planinskom. Idi kod moje sestre iza starog sunchanog chasovnika, mozda ce ona moci da ti ispuni zelju.

Slavuj odlete do ruze shto je rasla iza sunchanog chasovnika. "Daj mi jednu crvenu ruzu" - zamoli je slavuj svojim umilnim glasom. "Dacu ti moju najlepshu pesmu za uzvrat."

Ali ruza odmahnu glavom.

"Moje su ruze zute" - reche. "Zute kao kosa morske sirene shto sedi napostolju od cilibara, zuce od sunovrata shto cveta po livadama pre nego shto im kosach dodje u pohode. Ali idi mojoj sestri shto raste ispod studentovog prozora: mozda ce ona moci da ti da ono shto trazish."
I slavuj odlete do ruze shto raste pod studentovim prozorom. "Daj mi jednu crvenu ruzu i ja cu ti otpevati svoju najlepshu pesmu."
Ali ruza odrichno zatrese glavom.

"Istina, moje ruze su crvene" - reche ona - "crvene kao golubije noge, crvenije do velikih krljushti korala shto trepere u pecinama okeana. Ali, od zime su mi promrzle zile, mraz je zatro moje pupoljke, oluja je polomila moje grane i ove godine necu imati ruza."

"Jedna crvena ruza je sve shto trazim" - preklinjao je slavuj. - "Samo jednu crvenu ruzu. Zar bash nikako ne mogu da dobijem jednu crvenu ruzu?"

"Postoji jedan nachin" - reche ruza. "Ali taj nachin je toliko uzasan da se ne usudjujem ni da ga pomenem."
"Slobodno reci" - molio je slavuj. "Ja se ne bojim."

"Ako hocesh da dobijesh crvenu ruzu" - reche ruzino drvo - "morash je stvoriti od muzike na mesechini i krvi iz svog sopstvenog srca. Moracesh da mi pevash sa grudima naslonjenim na trn. Celu noc cesh mi pevati, sa grudima tako postavljenim da trn mora probosti tvoje srce. Tvoja sopstvena krv mora da teche u moje vene i da postane moja."

"Smrt je velika cena za jednu crvenu ruzu" - reche slavuj - "a zivot je svakome drag. Prijatno je sedeti u zelenoj livadi i posmatrati sunce kako se vozi nebom u svojoj kochiji od zlara i mesec u kolima od srebra. Opojan je miris glogovog cveta, divni su zvonchici shto se kriju po livadama i vres shto cveta po rudinama. Pa ipak, ljubav je vaznija od zivota, a shta je srce ptice u poredjenju sa srcem choveka?"

Slavuj rashiri krila i poche kruziti iznad studentove bashte.

Klizio je iznad leja sa cvecem kao senka, kao senka je proleteo iznad polja.

Mladi student je josh lezao na travi gde ga je ostavio; suze se josh nisu osushile u njegovim lepim ochima.

"Budi srecan" - reche slavuj - "budi zadovoljan: dobicesh crvenu ruzu. Stvoricu je svojom pesmom na mesechini i krvlju iz svog srca. Sve shto trazim zauzvrat jeste da budesh veran svojoj ljubavi, jer ljubav je mudrija od filosofije, premda je filosofija zaista mudra. Jacha je od moci premda je moc zaista mocna. Njena krila su plamene boje. Telo joj takodje ima boju plamena. Usta su joj sladja od shecera, njen dah je prijatniji od tamjana."

Student podize pogled sa trave i poche slushati, ali nishta nije razumeo shta mu je slavuj govorio, jer on je znao samo stvari koje su bile zapisane u njegovim knjigama.

Ali stablo starog hrasta je sve razumelo i rastuzilo se, jer je ono snazno volelo malog slavuja koji je odabrao njegovo stablo da u njemu nachini svoje gnezdo.

"Otpevaj mi jednu pesmu za oproshtaj!" - reche hrast - "bicu veoma usamljen kad odesh."

Slavuj ispuni zelju svom stanodavcu; njegov glas je lichio na klobuchanje vode u srebrnom krchagu.

Kad je slavuj zavrshio pesmu, student ustade i izvadi svoju beleznicu i grafitnu olovku iz dzepa.

"On poseduje formu" - reche student sam sebi dok je shetao kroz lug - "koju mu niko ne moze osporiti, ali kako stoji sa osecanjima? Nazalost, odgovor je odrichan. U stvari, slavuj je kao i vecina umetnika: on je savrsheni stil bez trunke iskrenosti. On ne bi pristao da se zrtvuje za druge. On ne misli ni o chem' do o svom pevanju, a svi znaju da su umetnici sebichni. Pa ipak , mora se priznati da slavuj ima divne note u svom glasu. Shteta shto one ne znache nishta i shto se ne mogu korisno upotrebiti." I on udje u svoju sobu, izvali se na krevet i utonu u misli o svojoj ljubavi, onda u dubok san.

A kad je mesec izashao na nebesko prostranstvo u svojoj srebrnoj kochiji, slavuj je odleteo na ruzin grm i naslonio grudi na oshtar trn. Celu noc je pevao sa grudima naslonjenim na trn, a kristalno hladni mesec, zanesen njegovom pesmom, zamalo nije zakasnio na sastanak sa ruzoprstom zorom. A slavuj je pevao celu bogovetnu noc. Trn je sve dublje prodirao i krv je polako tekla iz njegovih grudi.

Najpre je pevao o rodjenju ljubavi u srcu dechaka i devojchice. A na najvishem izdanku razvijala se prekrasna ruza: latica po latica kako je pesma odmicala. U pochetku je bila bleda poput izmaglice shto lebdi nad rekom, bleda ko stopa jutra, srebrnasta kao krila zore. Kao senka ruze u ogledalu od srebra, kao senka ruze u fontani, tkva je bila ruza sto je razvijala latice na najvishem izdanku ruzinog drveta.

Ali, ruzino drvo upozori slavuja da treba jache da pritisne grudima na trn. "Pritisni jache mali slavuju: - govorio je ruzin grm - "inache ce dan svanuti pre nego shto ruza bude dovrshena."

Slavuj jache naleze na trn, njegova pesma je postajala sve glasnija, jer je pevao o rodjenju strasti u srcu mladica i devojke.

I nezna rumen poche polako da ispunjava nezne latice kao shto rumeni lice mladozenje kada poljubi usne svoje neveste.

Ali, trn josh nije bio prodro u njegovo srce, pa je ruzino srce josh bilo bledo: samo krv iz slavujevog srca mogla je da oboji grimiznocrvenom bojom ruzino srce.

Ruzino drvo ponovo opomenu slavuja da grudima jache pritisne trn.

"Pritisni jache, mali slavuju" - reche grm - "inache ce se zabeleti dan pre nego shto ruza bude dovrshena."

Slavuj uchini kako mu reche drvo i trn najzad dodirne njegovo srce: oshtar bol poput strele prostruji njegovim telom.

Bio je to oshtar, preoshtar bol; pesma je postajala sve lepsha, jer slavuj je pevao o ljubavi shto ne umire o grobu.

I divna ruza postadew grimiznocrvena, kao ruza istochnog neba.

Grimiznocrven je bio pojas latice, grimiznocrveno kao rubin bilo je njegovo srce.

Sad je slavujev glas polagano zamirao; njegova krilashca pocheshe leprshati; koprena pade preko njegovih ochiju: osecao je kako ga ropac gushi u grlu.

Poslednji talas pesme napustio je njegove grudi i toliko je ocharao bledi mesec da za trenutak zaboravi na zoru i ostade josh malo da boluje na nebu.

I crvena ruza je chula poslednje akorde slavujeve pseme, sva zadrhta od zanosa i razvi svoje nezne latice na prohladnom jutarnjem vazduhu.

Odjek odnese slavujevu pesmu u purpurne pecine u brdima i probudi usnule pastire. Pronosila se kroz rechnu trsku. Trska prenese njenu poruku morskim prostranstvima.

"Gle, gle!" - reche ruzin grm - "ruza je zavrshena".

Slavuj, medjutim, ne reche nishta: lezao je mrtav u visokoj travi sa trnom u srcu.

U podne student otvori prozor i pogleda u bashtu.

"O Boze, kakva sreca!" - reche. "Nebo mi je darovalo crvenu ruzu. Kako je divna! Niakda nisam video tako lepu ruzu. Toliko je lepa da sam siguran da ima neko drugo latinsko ime."

On se naze kroz prozor i ubra crvenu ruzu.

Onda stavi sheshir na glavu i otrcha profesorovoj kuci sa ruzom u ruci.
Profesorova cerka je sedela na pragu i motala plavu svilu, a njen mali pas lezao je kraj njenih nogu.
"Rekla si da cesh igrati sa mnom ako ti donesem crvenu ruzu" - reche student. "Evo najcrvenije ruze na svetu. Nocas cesh je nositi na srcu i dok mi budemo plesali, ona ce ti reci koliko te volim."
"Nazalost, ne slaze se sa mojom haljinom" - reche ona. "Sem toga, sin dvorskog savetnika mi je poslao prave dragulje, a zna se da su dragulji vredniji od cveca".
"E, pa da znash, chasti mi, ti si veoma nezahvalna" - reche student ljutiti i baci ruzu na ulicu. Tochak zapreznih kola predje preko nje.
"Nezahvalna?" - reche devojka. "Znash shta cu ti reci? Ti si jedan neotesani grmalj, eto shta si ti. Uobrazavash da si strashno pametan, a ti si, na kraju krajeva, samo obichni student. Ne verujem da si ikada nosio srebrne kapice na cipelama kakve ima sestric dvorskog savetnika" - i ona ustade sa stolice i udje u kucu.
"Kako je ljubav glupa stvar" - reche student odlazeci. "Nije ni izdaleka korisna kao logika, jer ljubav ne dokazuje nishta jer ona uvijek tvrdi neshto shto se niakda nece dogoditi i prisiljava choveka da veruje u stvari koje nisu istinite. U stvari, ljubav je sasvim nepraktichna, a buduci da u nashe vreme biti praktichan znachi sve, vracam se filosofiji. Metafizika je mnogo zanimljivija od ljubavi."
Tako se on vratio natrag u svoju sobu, izvukao jednu veliku prashnjavu knjizurinu i pocheo da chita.

~~~~~

Lepo. Prica o Razumu i Srcu…Jedina prava Ljubav u prici bila je Bezuslovna ljubav slavuja…studentova ljubav I nije bila prava ljubav, kao sto ni ljubav devojke prema drugom udvaracu nije prava ljubav. Slicnih primera takvih laznih ljubavi iz koristi mozemo videti svuda. Treba biti hrabar pa voleti na nacin slavuja iz price…to je Najvisa I jedina Ljubav…