- Poruka
- 406
Boris Jeljcin umro u 76. godini
Bivši ruski i sovjetski predsednik Boris Jeljcin umro je u 76. godini, saopšteno je u Kremlju.
Za njegovog mandata, okončan je raspad Sovjetskog Saveza.
Portparol Kremlja Aleksander Smirnov potvrdio je da je Jeljcin umro, ali nije saopštio uzrok smrti niti je davao ikakve dodatne informacije. Agencija Intefaks citirala je neimenovani bolnički izvor koji je rekao da je Jeljcin preminuo pošto mu je otkazalo srce.
Iako ga Zapad smatra prvim demokratom na čelu Rusije i čovekom koji je uveo tržišnu ekonomiju, mnogi gradjani Rusije pamtiće ga kao lidera u čije je vreme došlo do pada ruske moći na svetskoj sceni.
Kontradiktorna ličnost, Jeljcin je dostigao vrhunac popularnosti u doba komunizma, zalažući se za borbu protiv korupcije, ali se brzo pokazalo da nije mogao ili nije želeo da okonča tu borbu, u vreme prelaska državne ekonomije u privatne ruke.
Iako se deklarativno zalagao za slobodu štampe, bio je gospodar medijske manipulacije, primećuju agencije.
Kad je skoro sva moć bila u njegovim rukama, odrekao se vlasti u dramatičnom obraćanju naciji, u novogodišnjoj noći na kraju 1999. godine.
Mada ga Zapad smatra prvim demokratskim predsednikom, Jeljcin se nije libio da koristi silu u rešavanju političkih problema, iako je tvrdio da je to neophodno da bi očuvao državu: poslao je tenkove i vojnike da izbace tvrdolinijaše iz ruskog parlamenta oktobra 1993, a decembra 1994, počeo je rat protiv separatista u južnoj republici Čečeniji - u kojem su do sada stradale desetine hiljada ljudi. Ruske trupe povukle su se iz Čečenije krajem 1996, a ponovne borbe započele su 1999. godine.
Poslednjih godina mandata, Jeljcin je patio zbog zdravstvenih problema i često se danima, nekad i nedeljama, povlačio u rezidenciju daleko od Kremlja.
Bivši ruski i sovjetski predsednik Boris Jeljcin umro je u 76. godini, saopšteno je u Kremlju.
Za njegovog mandata, okončan je raspad Sovjetskog Saveza.
Portparol Kremlja Aleksander Smirnov potvrdio je da je Jeljcin umro, ali nije saopštio uzrok smrti niti je davao ikakve dodatne informacije. Agencija Intefaks citirala je neimenovani bolnički izvor koji je rekao da je Jeljcin preminuo pošto mu je otkazalo srce.
Iako ga Zapad smatra prvim demokratom na čelu Rusije i čovekom koji je uveo tržišnu ekonomiju, mnogi gradjani Rusije pamtiće ga kao lidera u čije je vreme došlo do pada ruske moći na svetskoj sceni.
Kontradiktorna ličnost, Jeljcin je dostigao vrhunac popularnosti u doba komunizma, zalažući se za borbu protiv korupcije, ali se brzo pokazalo da nije mogao ili nije želeo da okonča tu borbu, u vreme prelaska državne ekonomije u privatne ruke.
Iako se deklarativno zalagao za slobodu štampe, bio je gospodar medijske manipulacije, primećuju agencije.
Kad je skoro sva moć bila u njegovim rukama, odrekao se vlasti u dramatičnom obraćanju naciji, u novogodišnjoj noći na kraju 1999. godine.
Mada ga Zapad smatra prvim demokratskim predsednikom, Jeljcin se nije libio da koristi silu u rešavanju političkih problema, iako je tvrdio da je to neophodno da bi očuvao državu: poslao je tenkove i vojnike da izbace tvrdolinijaše iz ruskog parlamenta oktobra 1993, a decembra 1994, počeo je rat protiv separatista u južnoj republici Čečeniji - u kojem su do sada stradale desetine hiljada ljudi. Ruske trupe povukle su se iz Čečenije krajem 1996, a ponovne borbe započele su 1999. godine.
Poslednjih godina mandata, Jeljcin je patio zbog zdravstvenih problema i često se danima, nekad i nedeljama, povlačio u rezidenciju daleko od Kremlja.
najjace su ubedljivo scene kad je uvatio onu sekretaricu za dupe i kad se onomad klatio pijan na nekom prijemu 
