dekiwizard
Obećava
- Poruka
- 77
Prelistao sam sve teme u Knjizevnosti ali ne videh da je neko pisao o nasem nobelovcu Andricu mozda sam ja prevideo temu ako nisam onda je zapocinjem.
-
- Popularno:
- Da li su važnije korice i dizajn ili je...
- Čekaonica za Dejanovu kafanu
- Muško telo
- Da li možete da priznate da imate neke...
- Oдложено гласање о резолуцији о...
- Lake letnje torte, kolači i ostali...
- 60-godišnja žena se kvalifikovala za...
- Putin: "Odmazda je spremna i biće bolna...
- Može li izbor učiteljice
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
Иво Андрић
- Začetnik teme dekiwizard
- Datum pokretanja
D
divlja
Gost
Koristi pretrazivac (pise gore pretraga za ceo forum ili u desnom cosku "pretrazi ovaj forum" )! Ukucas ime pisca ili dela. Postoji problem kad naslov ne nosi ni ime pisca ni dela, ali daje bolje rezultate od listanja. Sigurna sam da smo o Andricu pricali nasiroko, cak i kvalitetno, al' ne mogu ni ja da pronadjem. 
Ovo sto sam nasla nije vredno pomena, tako da tvoja tema ostaje:
http://forum.krstarica.com/threads/71769
Ovo sto sam nasla nije vredno pomena, tako da tvoja tema ostaje:
http://forum.krstarica.com/threads/71769
Hellen
Buduća legenda
- Poruka
- 29.970
dekiwizard:
Ти си канда нешто помешо....
D
divlja
Gost
Jes' vala.
Arnold_Layne
Ističe se
- Poruka
- 2.363
''Prokleta Avlija'' je njegovo daleko najbolje delo
dekiwizard
Obećava
- Poruka
- 77
I to debelo ,pardonHellen:
Ти си канда нешто помешо....
kalis
Buduća legenda
- Poruka
- 31.471
ZNAKOVI PORED PUTA -Ivo Andrić
*
...ni u čemu što nam se dešava nismo sami,ni prvi ni jedini.
*
Takav je život da čovek mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta,pa i od onih koji su mu najbliži.
*
Poznavao sam čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe po neku zlu reč.
*
U stvari,ova planeta je možda jedan obor u koji je saterano i zatvoreno sve što je u vasioni živelo i gamizalo,sa jedinom svrhom da tu pomre.
*
Ničega u nama nema što bi moglo opravdati postojanje raja.
*
U prvoj polovini života čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati,a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj.Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu.Ostaju samo kajanje i stid.
*
Jednom mu je neko-u zao čas!-rekao da je pametan.Kako i zašto,to sam Bog zna.Tek,on je poverovao u to.I otada je taj inače mirni i bezazleni čovek postao nemoguć,težak sebi i drugima.
•
Kad nisam očajan,ja ne valjam ništa.
*
Ko uspe da zagreje i oživi samoću,taj je osvojio svet.
*
Za nas je uvek neprijatno razočarenje kad oni koje volimo i cenimo neće ili ne mogu da učestvuju u našim intelektualnim ili političkim mržnjama ili ljubavima.I mi smo tada uvek više skloni da verujemo da neće nego da ne mogu.
*
Ja sam od onih koji vrlo dockan bivaju pametni.I nikad potpuno.A što je najgore,to se ne primećuje na prvi pogled.
*
To je bio jedan od onih ljudi što ne zauzimaju mnogo mesta u svetu.Bio je dobar.Jedino što je kod te njegove dobrote moglo da smeta,to je njegova stalna težnja da bude i izgleda bolji nego što je.To je kvarilo.
*
Rano leganje i rano ustajanje imali su za mene uvek nečeg bolnog,bližeg životinjskom nego ljudskom životu.
Čovek koji mora da legne sa mrakom a ustane sa svitanjem izgleda mi uvek kao unazađen i nesrećan stvor.
*
Niko od nas nikad ne može znati kako izgleda u očima drugog čoveka.Jer,ako je i najbolji psiholog,on to sam ne može proniknuti,a onaj drugi neće mu to nikad u celosti iskreno kazati.Neće hteti ili neće umeti.
*
Kad u bojažljivom čoveku obamre strah,onda se i takvog treba pribojavati isto kao i onog koji je prirodno hrabar.Možda i više.
*
Postoji priča da je na dvoru nekog sultana bio naročit činovnik čija je titula glasila:evetefendija.Njegova jedina dužnost bila je ''da klima glavom u znak odobravanja na sve što sultan kaže.''
*
Bedel (arapski),zamenik(u turskoj vojsci mogli su,nekad,bogati ljudi da plate čoveka koji će za njih odslužiti vojni rok.)
*
Teško nama kad bismo jednog dana zaista postali oni i onakvi kakvi često zamišljamo da smo ili da bismo mogli biti,i kakvi-blago nama-nikad nećemo uspeti da budemo!
*
Kad se žalimo da nam drugi ljudi dosađuju i kradu vreme svojim posetama i razgovorima i svojim traženjem saveta i usluga,mi to činimo samo napola iskreno.U stvari,jedino što mi žalimo to je:što to nisu neki dugi i drukčiji ljudi.I ništa drugo.
•
Sramotićeš se dok si živ.Prilike ćeš za to imati uvek.Svet će ti je pružati dovoljno,a i kad to ne bude,ti ćeš se potruditi sam da je nađeš.
*
Kad laže-to sam primetio-njegov rečnik je originalnijji i bogatiji,biran i malo neobičan.Time se odaje;bar preda mnom.
*
Samo ukroćena(ili od rođenja krotka)žena može da nađe mesta u društvu i u spletu dužnosti i obaveza koje život u društvu predstavlja.Ona kojoj pođe za rukom da se u tome otme i pokaže se kao nepripitomljiva,ta ostaje izvan društva i njegovih zakona,pa ma kakva ona inače po sebi bila.Ona i nije autonomno,jedinstveno i zauvek jedno stvorenje ljudsko,nego više jedan otrgnut deo prirode koji,pod izgledom i imenom ličnosti,ponavlja,u malom,kratkovekom i ograničenom obliku,sve večite i velike procese prirode.Dok je dete,ona je detinjstvo i sva draž detinjstva;kad je ljubav,onda je sva samo sila i lepota ljubavi;kad zamrzi,onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokreću lavine,vatru ili poplavu;dok boluje,dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje,bez sećanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja.I tako u svemu.I tako do kraja.
•
Sve možeš,ali ne možeš onoga koji se ispeo na uzvišenije mesto sprečiti da,kad gleda one ispod sebe,ne gleda-naniže.
*
Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.
*
Imao sam prilike da vidim nekoliko žena i nekoliko porodičnih sreća koje one daju,i da osetim,kao zadah pakla, neobjašnjivu,slepu zloću žene koja jede samu sebe i truje sve oko sebe.
*
Kad slušam žene kako govore i gledam koliko iskustva imaju u stvarima svagdašnjeg života,učini mi se odjednom da su stare,drevne kao duhovi zemlje...
*
Svuda u svetu,a naročito valjda u ovim balkanskim zemljama,možete na dva načina da se odbranite i održite u struji života i da ljude prisilite da vas poštuju i-poštede.Prvi je:da stečete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne sme i ne može ništa.Drugi je:da pokažete takvu ravnodušnost prema novcu,vlasti i svakom društvenom sjaju i uspehu,da vam i opet-ne može niko ništa.
*
Uvek mi je malo vazduha,nikad mi nije dosta vode ni bilja ni ljudskih lica.
*
Kad je u pitanju razgovor,ja poznajem dve vrste ljudi kod nas.
Prva vrsta.Kad ih slušam kako govore,pametno i odrešito,meni se čini da je sve rečeno,glatko i savršeno,bez pogovora..Nema ništa ni da se doda ni da se oduzme.Razgovor je završen u trenutku kad oni izgovore poslednju reč.Sve je tačno,i sve ostaje tu gde je rečeno i kako je rečeno,bez odjeka u meni.
Druga vrsta.Slušam ih sa naporom kako se zapliću i raspliću u borbi sa svojim mislima i sa njihovim izrazom.Muče se.I meni je na mahove nelagodno.Ali njihove misli pobuđuju i mene na razmišljanje,i ja ih u sebi širim i dopunjujem,ili u vezi sa njima mislim nešto sasvim drugo i potpuno novo.Iz razgovora sa takvim ljudima čovek izlazi bogatiji i radosniji,duže pamti takav susret i prijatnije ga se seća.
*
Najveći efekat postizava se u poeziji kad pesniku pođe za rukom da čitaoca iznenadi nečim poznatim.
*
Ja sam tako željan ljudi i toliko žedan pokreta i oblika da bih satima stajao na ulici i zagledao prolaznicima u lice i odelo,samo da me nije stid.
*
Poređenje treba da je oštro kao sečivo brijača.
*
Treba biti živ i zdrav da bi se u pisanju moglo biti tužan i očajan,jer bolesnici o tom ne govore,a mrtvi ćute.
*
Ja se tako malo družim sa ljudima,a ukoliko se družim,tako se malo iskreno razgovaram i od srca smejem da patim kao od neke nezadovoljene fizičke potrebe od želje za smehom.
*
Sarajevo.Orijentalska,gandijevska golotinja i zapuštenost.Raskoš u neočekivanim stvarima koje inače nigde i nikom nisu predmet raskoši. ... Najčudnije kuće,koje otkako su postale izgledaju ruševne i sklone padu,koje izgledaju nezdrave,a u kojima se živi dugo i prijatno kao malo gde.
*
Teško je naći na Orijentu građevinu koja je cela lepa,čista,i kojoj se ništa ne bi moglo prigovoriti.Ali,s druge strane,ne postoji na Istoku građevina koja,ma kako oronula i zapuštena bila,nema bar pedalj zelene bašte,ili česmu žive vode,ili samo jednu jedinu saksiju sa pažljivo negovanim cvećem minđušice ili ruže mesečarke.
To mesto je duša te trošne zgrade.Toga građevine na Zapadu nemaju.
Kad bi u zapadnoj Evropi sa ovoliko nebrige,neznanja i neizlečive lenosti zapustili jednu zgradu do ovog stepena,ona bi zaudarala kao leš i trovala sve oko sebe.
Orijent je divno čudo i najveći užas,jer u njemu granica između smrti i života nije jasno određena,nego krivuda i treperi.
*
Svi smo mi već za života zaboravljeni,samo se to jasno vidi tek kad umremo.
*
''Takav ti je Srbin;dok ima,on jede dok ne pukne,a kad nema,on trpi dok ne crkne.''
*
Ne dolazi i neće doći.Ne znam zašto pogledam na sat.Nemogućno je da dođe.Od te nemogućnosti sačinjen je sav moj današnji život i svet.Tu je samo još u prošlosti.Bio bih zaista potpun i pravi mrtvac da prošlost ne postoji.
*
Od zanosa i uzbuđenja nisam mogao da spavam.Gušio sam se od sreće.
*
...ni u čemu što nam se dešava nismo sami,ni prvi ni jedini.
*
Takav je život da čovek mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta,pa i od onih koji su mu najbliži.
*
Poznavao sam čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe po neku zlu reč.
*
U stvari,ova planeta je možda jedan obor u koji je saterano i zatvoreno sve što je u vasioni živelo i gamizalo,sa jedinom svrhom da tu pomre.
*
Ničega u nama nema što bi moglo opravdati postojanje raja.
*
U prvoj polovini života čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati,a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj.Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu.Ostaju samo kajanje i stid.
*
Jednom mu je neko-u zao čas!-rekao da je pametan.Kako i zašto,to sam Bog zna.Tek,on je poverovao u to.I otada je taj inače mirni i bezazleni čovek postao nemoguć,težak sebi i drugima.
•
Kad nisam očajan,ja ne valjam ništa.
*
Ko uspe da zagreje i oživi samoću,taj je osvojio svet.
*
Za nas je uvek neprijatno razočarenje kad oni koje volimo i cenimo neće ili ne mogu da učestvuju u našim intelektualnim ili političkim mržnjama ili ljubavima.I mi smo tada uvek više skloni da verujemo da neće nego da ne mogu.
*
Ja sam od onih koji vrlo dockan bivaju pametni.I nikad potpuno.A što je najgore,to se ne primećuje na prvi pogled.
*
To je bio jedan od onih ljudi što ne zauzimaju mnogo mesta u svetu.Bio je dobar.Jedino što je kod te njegove dobrote moglo da smeta,to je njegova stalna težnja da bude i izgleda bolji nego što je.To je kvarilo.
*
Rano leganje i rano ustajanje imali su za mene uvek nečeg bolnog,bližeg životinjskom nego ljudskom životu.
Čovek koji mora da legne sa mrakom a ustane sa svitanjem izgleda mi uvek kao unazađen i nesrećan stvor.
*
Niko od nas nikad ne može znati kako izgleda u očima drugog čoveka.Jer,ako je i najbolji psiholog,on to sam ne može proniknuti,a onaj drugi neće mu to nikad u celosti iskreno kazati.Neće hteti ili neće umeti.
*
Kad u bojažljivom čoveku obamre strah,onda se i takvog treba pribojavati isto kao i onog koji je prirodno hrabar.Možda i više.
*
Postoji priča da je na dvoru nekog sultana bio naročit činovnik čija je titula glasila:evetefendija.Njegova jedina dužnost bila je ''da klima glavom u znak odobravanja na sve što sultan kaže.''
*
Bedel (arapski),zamenik(u turskoj vojsci mogli su,nekad,bogati ljudi da plate čoveka koji će za njih odslužiti vojni rok.)
*
Teško nama kad bismo jednog dana zaista postali oni i onakvi kakvi često zamišljamo da smo ili da bismo mogli biti,i kakvi-blago nama-nikad nećemo uspeti da budemo!
*
Kad se žalimo da nam drugi ljudi dosađuju i kradu vreme svojim posetama i razgovorima i svojim traženjem saveta i usluga,mi to činimo samo napola iskreno.U stvari,jedino što mi žalimo to je:što to nisu neki dugi i drukčiji ljudi.I ništa drugo.
•
Sramotićeš se dok si živ.Prilike ćeš za to imati uvek.Svet će ti je pružati dovoljno,a i kad to ne bude,ti ćeš se potruditi sam da je nađeš.
*
Kad laže-to sam primetio-njegov rečnik je originalnijji i bogatiji,biran i malo neobičan.Time se odaje;bar preda mnom.
*
Samo ukroćena(ili od rođenja krotka)žena može da nađe mesta u društvu i u spletu dužnosti i obaveza koje život u društvu predstavlja.Ona kojoj pođe za rukom da se u tome otme i pokaže se kao nepripitomljiva,ta ostaje izvan društva i njegovih zakona,pa ma kakva ona inače po sebi bila.Ona i nije autonomno,jedinstveno i zauvek jedno stvorenje ljudsko,nego više jedan otrgnut deo prirode koji,pod izgledom i imenom ličnosti,ponavlja,u malom,kratkovekom i ograničenom obliku,sve večite i velike procese prirode.Dok je dete,ona je detinjstvo i sva draž detinjstva;kad je ljubav,onda je sva samo sila i lepota ljubavi;kad zamrzi,onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokreću lavine,vatru ili poplavu;dok boluje,dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje,bez sećanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja.I tako u svemu.I tako do kraja.
•
Sve možeš,ali ne možeš onoga koji se ispeo na uzvišenije mesto sprečiti da,kad gleda one ispod sebe,ne gleda-naniže.
*
Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.
*
Imao sam prilike da vidim nekoliko žena i nekoliko porodičnih sreća koje one daju,i da osetim,kao zadah pakla, neobjašnjivu,slepu zloću žene koja jede samu sebe i truje sve oko sebe.
*
Kad slušam žene kako govore i gledam koliko iskustva imaju u stvarima svagdašnjeg života,učini mi se odjednom da su stare,drevne kao duhovi zemlje...
*
Svuda u svetu,a naročito valjda u ovim balkanskim zemljama,možete na dva načina da se odbranite i održite u struji života i da ljude prisilite da vas poštuju i-poštede.Prvi je:da stečete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne sme i ne može ništa.Drugi je:da pokažete takvu ravnodušnost prema novcu,vlasti i svakom društvenom sjaju i uspehu,da vam i opet-ne može niko ništa.
*
Uvek mi je malo vazduha,nikad mi nije dosta vode ni bilja ni ljudskih lica.
*
Kad je u pitanju razgovor,ja poznajem dve vrste ljudi kod nas.
Prva vrsta.Kad ih slušam kako govore,pametno i odrešito,meni se čini da je sve rečeno,glatko i savršeno,bez pogovora..Nema ništa ni da se doda ni da se oduzme.Razgovor je završen u trenutku kad oni izgovore poslednju reč.Sve je tačno,i sve ostaje tu gde je rečeno i kako je rečeno,bez odjeka u meni.
Druga vrsta.Slušam ih sa naporom kako se zapliću i raspliću u borbi sa svojim mislima i sa njihovim izrazom.Muče se.I meni je na mahove nelagodno.Ali njihove misli pobuđuju i mene na razmišljanje,i ja ih u sebi širim i dopunjujem,ili u vezi sa njima mislim nešto sasvim drugo i potpuno novo.Iz razgovora sa takvim ljudima čovek izlazi bogatiji i radosniji,duže pamti takav susret i prijatnije ga se seća.
*
Najveći efekat postizava se u poeziji kad pesniku pođe za rukom da čitaoca iznenadi nečim poznatim.
*
Ja sam tako željan ljudi i toliko žedan pokreta i oblika da bih satima stajao na ulici i zagledao prolaznicima u lice i odelo,samo da me nije stid.
*
Poređenje treba da je oštro kao sečivo brijača.
*
Treba biti živ i zdrav da bi se u pisanju moglo biti tužan i očajan,jer bolesnici o tom ne govore,a mrtvi ćute.
*
Ja se tako malo družim sa ljudima,a ukoliko se družim,tako se malo iskreno razgovaram i od srca smejem da patim kao od neke nezadovoljene fizičke potrebe od želje za smehom.
*
Sarajevo.Orijentalska,gandijevska golotinja i zapuštenost.Raskoš u neočekivanim stvarima koje inače nigde i nikom nisu predmet raskoši. ... Najčudnije kuće,koje otkako su postale izgledaju ruševne i sklone padu,koje izgledaju nezdrave,a u kojima se živi dugo i prijatno kao malo gde.
*
Teško je naći na Orijentu građevinu koja je cela lepa,čista,i kojoj se ništa ne bi moglo prigovoriti.Ali,s druge strane,ne postoji na Istoku građevina koja,ma kako oronula i zapuštena bila,nema bar pedalj zelene bašte,ili česmu žive vode,ili samo jednu jedinu saksiju sa pažljivo negovanim cvećem minđušice ili ruže mesečarke.
To mesto je duša te trošne zgrade.Toga građevine na Zapadu nemaju.
Kad bi u zapadnoj Evropi sa ovoliko nebrige,neznanja i neizlečive lenosti zapustili jednu zgradu do ovog stepena,ona bi zaudarala kao leš i trovala sve oko sebe.
Orijent je divno čudo i najveći užas,jer u njemu granica između smrti i života nije jasno određena,nego krivuda i treperi.
*
Svi smo mi već za života zaboravljeni,samo se to jasno vidi tek kad umremo.
*
''Takav ti je Srbin;dok ima,on jede dok ne pukne,a kad nema,on trpi dok ne crkne.''
*
Ne dolazi i neće doći.Ne znam zašto pogledam na sat.Nemogućno je da dođe.Od te nemogućnosti sačinjen je sav moj današnji život i svet.Tu je samo još u prošlosti.Bio bih zaista potpun i pravi mrtvac da prošlost ne postoji.
*
Od zanosa i uzbuđenja nisam mogao da spavam.Gušio sam se od sreće.
kalis
Buduća legenda
- Poruka
- 31.471
KUĆA NA OSAMI -I .Andrić
Sama činjenica da jedan čovek ima hrabrosti da tako izgleda i da takvo lice pronosi svetom samosvesno i prirodno,bez i najmanjeg snebivanja ili izvinjavanja,mora da ispuni svakog čuđenjem i divljenjem.A provedete li petnaestak minuta u razgovoru sa tim čovekom,vi zaboravite potpuno prvi utisak i nalazite da je to lice duhovito,zanimljivo,privlačno,čak i lepo.I postaje vam odjednom jasno kako je mogućno da su toga tucibrata,svađalicu i bekriju volele mnoge žene po Evropi i da su najbolji ljudi tražili njegovo društvo,dopisivali se i prijateljevali sa njim.
Prokleta avlija -Ivo Andrić
''... da ti znaš kakva je to žena bila.Ne možeš da se odlepiš od nje,a vidiš da te nestaje.''
''Kod ljudi koji nam postanu bliski mi sve pojedinosti prvog dodira obično zaboravljamo:izgleda nam kao da smo ih vazda znali i kao da su oduvek sa nama bili.''
''Ja bih bez hljeba još nekako i mogao,ali bez razgovora,beli,ne mogu.
EX PONTO – Ivo Andrić
•
''Jedanaest sati noću.
Neko je rekao jednu riječ,običnu i svagdanju,a moji mrtvi uskrsnuše u meni.Val me bola podiže i spusti.
Razgovor teče dalje, a u grudima bolom boli. Sad, evo,san me svladava,dobri,blagosloveni umor sna, jer kad bih inače zaspao?
Slabo mi pokapamo naše mrtve.I tako često biva da neko,ništa ne sluteći,reče jednu običnu svagdanju riječ.
Molitva ujutro.O,Bože,nemilosrdni stvoritelju,koji me svjetlom svojim budiš na muku dana,oprosti mi i budi milostiv meni koji,evo,hulim.
Daj mi u ovaj dan kameno srce koje ne zna samilosti,koga neće taknuti slabost ni pomjeriti udarci.
Daj mi u ovaj dan tvrdu,ponosnu dušu,da niko ne vidi ni moju časovitu nježnost,ni moj vječiti bol.
Daj mi čelično tijelo bez strasti i potreba da mogu od svanuća do noći ostati u svojoj nepomućenoj samoći,da ništa ne trebam od ovih ljudi i da im ništa ne moram dati.
Bože,ne prezri molitvu napaćenog,gordog grešnika!''
•
''U noći.Umara me misao o postojanju tolikih bića i svjetova u mraku.-Tako dugo traje sve! I svijetu se otvaraju uvijek novi dani kao rane.
Meni od svega što sam video plamte oči.Velik svijet.Velik teret i velik umor.Duboka noć.A čovjek sam.''
•
''Ali srce je moje tamno jezero,koga ništa ne diže i u kom se niko ne ogleda.''
Sama činjenica da jedan čovek ima hrabrosti da tako izgleda i da takvo lice pronosi svetom samosvesno i prirodno,bez i najmanjeg snebivanja ili izvinjavanja,mora da ispuni svakog čuđenjem i divljenjem.A provedete li petnaestak minuta u razgovoru sa tim čovekom,vi zaboravite potpuno prvi utisak i nalazite da je to lice duhovito,zanimljivo,privlačno,čak i lepo.I postaje vam odjednom jasno kako je mogućno da su toga tucibrata,svađalicu i bekriju volele mnoge žene po Evropi i da su najbolji ljudi tražili njegovo društvo,dopisivali se i prijateljevali sa njim.
Prokleta avlija -Ivo Andrić
''... da ti znaš kakva je to žena bila.Ne možeš da se odlepiš od nje,a vidiš da te nestaje.''
''Kod ljudi koji nam postanu bliski mi sve pojedinosti prvog dodira obično zaboravljamo:izgleda nam kao da smo ih vazda znali i kao da su oduvek sa nama bili.''
''Ja bih bez hljeba još nekako i mogao,ali bez razgovora,beli,ne mogu.
EX PONTO – Ivo Andrić
•
''Jedanaest sati noću.
Neko je rekao jednu riječ,običnu i svagdanju,a moji mrtvi uskrsnuše u meni.Val me bola podiže i spusti.
Razgovor teče dalje, a u grudima bolom boli. Sad, evo,san me svladava,dobri,blagosloveni umor sna, jer kad bih inače zaspao?
Slabo mi pokapamo naše mrtve.I tako često biva da neko,ništa ne sluteći,reče jednu običnu svagdanju riječ.
Molitva ujutro.O,Bože,nemilosrdni stvoritelju,koji me svjetlom svojim budiš na muku dana,oprosti mi i budi milostiv meni koji,evo,hulim.
Daj mi u ovaj dan kameno srce koje ne zna samilosti,koga neće taknuti slabost ni pomjeriti udarci.
Daj mi u ovaj dan tvrdu,ponosnu dušu,da niko ne vidi ni moju časovitu nježnost,ni moj vječiti bol.
Daj mi čelično tijelo bez strasti i potreba da mogu od svanuća do noći ostati u svojoj nepomućenoj samoći,da ništa ne trebam od ovih ljudi i da im ništa ne moram dati.
Bože,ne prezri molitvu napaćenog,gordog grešnika!''
•
''U noći.Umara me misao o postojanju tolikih bića i svjetova u mraku.-Tako dugo traje sve! I svijetu se otvaraju uvijek novi dani kao rane.
Meni od svega što sam video plamte oči.Velik svijet.Velik teret i velik umor.Duboka noć.A čovjek sam.''
•
''Ali srce je moje tamno jezero,koga ništa ne diže i u kom se niko ne ogleda.''
NEREJ
Aktivan član
- Poruka
- 1.735
Eh,i krstarica se promenila. Ali.o I.Andricu,za sada,dok ne nadjem u mojim knjizurinama njegovu misao iz "Leteci nad morem",da citiram,a mozda vec neko jeste,misao koja mi se posebno cini odgovarajuca za SADA i OVDE :
"Tako je to odavno ovde u nas:ko je srcan i ponosan,taj brzo i lako gubi hleb i slobodu,imetak i zivot,ali onaj koji povije glavu i preda se strahu,taj opet toliko izgubi od samog sebe.toliko ga strah pojede,da mu zivot ne vredi nista." ( I.Andric,Prica o vezirovom slonu )
"Tako je to odavno ovde u nas:ko je srcan i ponosan,taj brzo i lako gubi hleb i slobodu,imetak i zivot,ali onaj koji povije glavu i preda se strahu,taj opet toliko izgubi od samog sebe.toliko ga strah pojede,da mu zivot ne vredi nista." ( I.Andric,Prica o vezirovom slonu )
jel moze neko da napise sastaw na temu prokleta avlija??
flegma
Zainteresovan član
- Poruka
- 158
“Gledajući jedno ljudsko naselje na nekoj vlažnoj strmini, ograđeno posrnulom ogradom, dođe mi misao o pravoj nameni ovoga sveta. U stvari, ova planeta je možda jedan obor u koji je saterano i zatvoreno sve što je u vasioni živelo i gamizalo, sa jedinom svrhom da tu pomre.”
Carol
Poznat
- Poruka
- 9.970
Имаш лепљиву тему за то,чини ми се.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.841
Budite nepoverljivi prema sebi, svojim osećanjima i raspoloženjima.
Budite nepoverljivi prema sebi pa nećete imati potrebe da budete preterano nepoverljivi prema celom ostalom svetu. A time ćete biti bolji, pravedniji, svima prijatniji, i sami sebi lakši.
Čim osetite opštu zlovolju prema svetu i nepoverenje prema ljudima, više nego što je to razumno opravdano i potrebno, odmah budite na oprezu, ali prema samom sebi, i obratite pažnju na svoju unutrašnjost, jer to je najbolji znak da nešto u vama nije u redu.
Ivo Andrić
Budite nepoverljivi prema sebi pa nećete imati potrebe da budete preterano nepoverljivi prema celom ostalom svetu. A time ćete biti bolji, pravedniji, svima prijatniji, i sami sebi lakši.
Čim osetite opštu zlovolju prema svetu i nepoverenje prema ljudima, više nego što je to razumno opravdano i potrebno, odmah budite na oprezu, ali prema samom sebi, i obratite pažnju na svoju unutrašnjost, jer to je najbolji znak da nešto u vama nije u redu.
Ivo Andrić
Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.668
