Zdravo,
pre dve godine upustila sam se u avanturu, ne znajuci sta je to u stvari. Najpre sam otisla kod ginekologa da obavim rutinske preglede. Zatim kolposkopija itd. Sve uobicajeno. Odjednom bris grlica, nadjena mi je ureaplazma, jednostavno smo to resili antibioticima. Uputstvo je bilo, hajde najpre da pregledamo tvog decka, to je protokol. Posto su kod njega i spermatogram i spermokultura bili u redu presli smo na mene. Sledeci korak HSG, propustanje kontrastnog sredstva kroz jajovode uz istovremeno rendgensko snimanje da bi se video njihov oblik i propustljivost. I dan danas posle iskustava mojih prijateljica u ovom postupku sam beskarjno zahvalna dr. Slobodanu Obradovicu koji je to radio u nekoj vrsti analgezije tako da je moj dozivljaj HSGa bio daleko od neprijatnog, osim neizvesnosti. Rezultat, neprohodni, izuvijani jajovodi, hidrosalpinks ... Ne mozete ostati u drugom stanju normalnim putem... Neophodna hirurška intervencija... Plastika tuba... Gomila izraza koje sam razumela, ali su samo odzvanjali.
Iz drugih zdravstvenih razloga napravila sam dugu pauzu i nastavila posle godinu dana. Dobila sa preporuku da se obratim dr. Goci Ivanovic. Obisla sam uporedo i dr. Tulica i dr. Radunovica ali nijedan nije na mene ostavio utisak kao ona. Krenule smo "u akciju". Prvi put sam bila kod nje 13. novembra, da bi se ciklus i svi podaci koje sam imala uklopili i vec 03. decembra nasla sam se na laparoskopiji. Izuzetno jednostavan zahvat, meni, jer se radi pod opstom anestezijom. Rez je mali, postoperativni tok kratak. Ipak mislim da sam se prebrzo vratila na posao u psihickom smislu, a ne u smislu moje fizicke spremnosti. Informaciju treba primiti, kako kaze moja dr. Goca i saziveti se sa njom pa onda dalje, a ne preko reda. Vec 20. decembra radile smo moju prvu inseminaciju-postupak kada uzete spermetozoide vaseg partnera preciste, izdvoje samo one funkcionalne i ubrizgaju ih duboko u jajovod, gde je prethodno ispraceno pucanje folikula i oslobadjanje jajne celije da bi se dobri momci uklopili u pricu. Rezultat negativan. Drzala sam se, idemo dalje. Mada sam bila veliki optimista i smatrala da imam idealne uslove da sve bude u redu.
U martu sam krenula u postupak vantelesne oplodnje, najpre sve analize, zatim red terapije cija sustina je da dovede vas hormonski status na "nulu" i da se nista ne prepusti organizmu vec da samo spoljni hormoni koji se primaju mogu da odrade svoju funkciju. Ne ostavlja se opcija da dodje do nekih "iznenadjenja " od strane organizma. Bila sam u stresu, od neizvesnosti, nisam vise hrtela ni da pratim sta se zbiva, samo sam odradjivala posao. Dobro mi je islo jer nisam mogla da se setim kada sam rodjena u jednoj obicnoj anketi koju sam usput trebala da popunim. Toliko sam pustila mislima da lutaju. I kucnuo je cas, dodjite sutra ujutru primicete zadnju dozu za stimulaciju sazrevanja folikula i vadimo ih napolje da oplodimo jajne celije pa za dva dana idu nazad kod vas. Mnogo sam se obradovala jer je intervencija pala na moj rodjendan, videla sam neku simboliku u tome. To je kratak zahvat koji se radi u kratkoj anesteziji i zahvalna sam doktorici na tome sto ne primenjuje grub metod "moze to i na zivo", nema potrebe. Nakon dva dana jedna oplodjena jajna celija mi je vracena. Nestrpljivo sam prelezala dane do menstruacije. Pozvala doktoricu i odlucila da se ponasam kao velika devojcica, a bila sam manja od makovog zrna. Nakon toga smo dve meseca uzastopno ponovile inseminaciju, indikovane su bile. Nije bilo rezultata.
Psihicka strana mog slucaja: dr Gordanu Ivanovic, bez obzira na ishod moih intervencija preporucujem svim srcem. To je lekar sa dusom, vazno joj je da vam pridje, problemi vezani za vas su joj izazov, pacijent i njegovo dostojanstvo su joj svetinja, a zena je za nju bozije bice. Uz nju verujete.
Osim nje potrebna vam je podrska porodice i prijatelja, odlucila sam da cutim i kasno progovorila o svemu. Cutanje me uvelo u krizu u vezi. Jos gore postavljena mi je dijagnoza depresije od koje se jos uvek lecim, dve godine kasniije. Greska je moja, htela sam sve da resim sama, nisam htela nikog da opterecujem, itd. Lakse je u drustvu. Ali sam shvatila i na koga i koliko mogu da se oslonim, misleci na svoje najblize. Sve to je u lecenju depresije isplivalo kao problem.
Svakom zelim srecu, hrabrost i ogroman osmeh na licu dok prolazi proces vantelesne oplodnje. Verujte, ja verujem. Nikako ne prihvatam opise strasno, naporno i slicno. To je samo posao koji treba da odradite profesionalno kao svaka zena.
