_Milanche_
Poznat
- Poruka
- 7.334
Mada se odrzavaju tek 2007.u Franucskoj je predizborna kapanja uveliko pocela.
Kao glavni kandidati na mesto prvog coveka Francuske pominju se aktuelni ministar policije Nikolas Sarkozi,kandiatkinja socijlisticke partije i prva zena sa sansama da postane predsednik Francuske,Miteranova ucenica Segolen Roajal i naravno neozaobilazni veciti kandidat Žan Mari Lepen.
Evo njihovih biografija:
Segolen Roajal je rođena 1953. u Dakaru i do sada je dva puta bila ministar.
Još od kasnih sedamdesetih živi u vanbračnoj zajednici sa Fransoa Olandom, sa kojim ima četvoro dece. Oland je trenutno na mestu sekretara Socijalističke stranke i on je iz prikrajka očekivao kandidaturu za predsedničke izbore. Kada je Segolen najavila da će se kandidovati, Fransoa se povukao.
Segolen, koja je ime dobila po svecu iz osmog veka, rođena je kao četvrto od osmoro dece u porodici. Rođena je u Dakaru gde se njen otac, Žak, artiljerijski pukovnik nalazio na službi. Otac joj je bio veoma strog, kad god bi se neki od sinova pobunio, on bi mu obrijao glavu. Od očeve tiranije Segolen je pobegla tek kada se upisala na fakultet.
Francuski mediji su je nazvali princezom zbog lepote koju je primetio i bivši predsednik Fransoa Miteran, koji ju je uveo u politiku. U nedavnom intervjuu američkom „Tajmu“ izjavila je: „Zašto neko mora da bude tužan, ružan i dosadan da bi se danas bavio politikom?“
Bler kao uzor
Nikolas Sarkozi
Za nekog ko pretenduje za predsednika Francuske nije najmudrije da u političkim diskursima koristi termine "ološ", "đubrad", makar se radilo i o bitangama, koji ruše i pale privatnu i državnu imovinu. Nikolas Sarkozi, ministar unutrašnjih poslova Francuske, upravo je tako nazvao omladinu s pariskih oboda, koja je isprovocirala nerede koji bez prestanka traju jedanaestu noć. Sarkozija opisuju kao prosvetiteljskog apsolutistu modernog doba, autoritarnog lidera, gvozdenu pesnicu... Anita Huser, osoba koja mu je pisala biografiju,
kaže da je on "hiperaktivna ličnost, da je ambiciozan - radoholičar koji se nikad ne odmara".
Sarkozijeva politička pozicija je specifična - u nemilosti je predsednika Širaka i premijera De Vilpena (najverovatnijeg protivkandidata za predsednika Francuske na izborima 2007).Oni ga, ipak, drže uz sebe jer znaju koliko je cenjen, a izabrali su ga i za lidera stranke UMP. Zapravo, Sarkozi uživa kult slavne ličnosti; oko njega se lepe paparaci, traže se autogrami, na tabloidnim naslovnicama često piše "Sarkošou" i prosto odudara od klasično utegnutog desničara velikih ambicija.
Njegova nepopularnost na Jelisejskim poljima dostigla je maksimum onog trenutka kada javno priznaje da se divi Toniju Bleru. Drugi njegov biograf, Nikolas Domenak, pojašnjava tu opsednutost engleskim premijerom: "On posmatra kako Bler zavodi medije, i shvata da i sam to radi na isti način. Sarkoziju se dopada način na koji Bler predstavlja svoju ideologiju."
Sarkozi je oženjen Sesilijom s kojom ima troje dece. Ona mu je politički mentor, njegov uspeh je, kažu, i njen. Porodično stablo mu je zaista zanimljivo: otac Mađar (Šarkođi), majka od oca Grkinja-od majke Jevrejka. On je, naravno, Francuz rođen 28. januara 1955, u horoskopu vodolija.
Simbol ekstremizma
Žan Mari le Pen
Učešće Žan Mari le Pena, lidera francuskog Nacionalnog fronta, na otvaranju moto-trke u Vršcu očekivano je naišla na osude tamošnjih opozicionih partija. Glas vladajućih socijalista, radikala i deesesovaca nije se čuo, ali njihovih predstavnika na manifestaciji nije bilo. Le Pen, koji je boraveći u Beogradu pozvao Srbe da "ni po koju cenu ne izruče Ratka Mladića" nije prvi put posetio Srbiju. Saradnja Nacionalnog fronta i Srpske radikalne stranke uspostavljena je u Zemunu 1997, kada je Le Pen Vojislavu Šešelju poklonio automobil. Radikali
su ga proglasili za počasnog građanina Zemuna.
Le Pen je rođen 1928. u mestu Trinite u Bretanji u ribarskoj porodici. Diplomirao je političke nauke i pravo. Iz prvog braka sa Pijeretom Lalan ima tri kćerke i devetoro unučadi. Najmlađa kćer Marina je, na nezadovoljstvo nekih partijskih kolega, imenovana za funkcionera Nacionalnog fronta. Sa Žanom Marijom Pašos venčao se 1991.
Političar koga svi, osim saboraca iz partije, smatraju ekstremistom, odlikovani je veteran francuskih padobranskih trupa koje su ratovale u Indokini, Suecu i Alžiru. Političku karijeru počeo je kao lider studenata u Tuluzi. Izgubio je levo oko, pošto je tokom predizborne kampanje 1958. teško pretučen. Za poslanika Evropskog parlamenta biran je 1984. i 1999, a drugi mandat oduzeo mu je Evropski sud pravde, pošto je fizički povredio koleginicu. U Provansi, gde je najpopularniji, dva puta je biran za člana Regionalnog saveta. Na izborima za predsednika Francuske učestvovao je četiri puta, a čitav svet uzbudio je ušavši 2002. u drugi krug. Žak Širak ga je tada pobedio uz praktično plebiscitarnu podršku, osvojivši 82 odsto glasova.
Više puta je osuđivan zbog antisemitskih izjava. Francusku revoluciju smatra krvavom nesrećom Francuza. Smatra da nemačka okupacija Francuske u Drugom svetskom ratu nije bila posebno nehumana. Kaže da nije rasista, ali da se rase očito razlikuju. Protiv je Evropske unije, za smrtnu kaznu, muslimanski veo prihvata jer "štiti nas od ružnih žena". Tvrdi da mu je omiljeni lik Jovanka Orleanka. Ponosan je na prijateljstva sa Brižit Bardo i Alenom Delonom. Neki u Srbiji rado se druže s njim, iako on javno istupa protiv svih stranaca u Francuskoj, pa i protiv Srba.
Kao glavni kandidati na mesto prvog coveka Francuske pominju se aktuelni ministar policije Nikolas Sarkozi,kandiatkinja socijlisticke partije i prva zena sa sansama da postane predsednik Francuske,Miteranova ucenica Segolen Roajal i naravno neozaobilazni veciti kandidat Žan Mari Lepen.
Evo njihovih biografija:
Segolen Roajal je rođena 1953. u Dakaru i do sada je dva puta bila ministar.
Još od kasnih sedamdesetih živi u vanbračnoj zajednici sa Fransoa Olandom, sa kojim ima četvoro dece. Oland je trenutno na mestu sekretara Socijalističke stranke i on je iz prikrajka očekivao kandidaturu za predsedničke izbore. Kada je Segolen najavila da će se kandidovati, Fransoa se povukao.
Segolen, koja je ime dobila po svecu iz osmog veka, rođena je kao četvrto od osmoro dece u porodici. Rođena je u Dakaru gde se njen otac, Žak, artiljerijski pukovnik nalazio na službi. Otac joj je bio veoma strog, kad god bi se neki od sinova pobunio, on bi mu obrijao glavu. Od očeve tiranije Segolen je pobegla tek kada se upisala na fakultet.
Francuski mediji su je nazvali princezom zbog lepote koju je primetio i bivši predsednik Fransoa Miteran, koji ju je uveo u politiku. U nedavnom intervjuu američkom „Tajmu“ izjavila je: „Zašto neko mora da bude tužan, ružan i dosadan da bi se danas bavio politikom?“
Bler kao uzor
Nikolas Sarkozi
Za nekog ko pretenduje za predsednika Francuske nije najmudrije da u političkim diskursima koristi termine "ološ", "đubrad", makar se radilo i o bitangama, koji ruše i pale privatnu i državnu imovinu. Nikolas Sarkozi, ministar unutrašnjih poslova Francuske, upravo je tako nazvao omladinu s pariskih oboda, koja je isprovocirala nerede koji bez prestanka traju jedanaestu noć. Sarkozija opisuju kao prosvetiteljskog apsolutistu modernog doba, autoritarnog lidera, gvozdenu pesnicu... Anita Huser, osoba koja mu je pisala biografiju,
kaže da je on "hiperaktivna ličnost, da je ambiciozan - radoholičar koji se nikad ne odmara".
Sarkozijeva politička pozicija je specifična - u nemilosti je predsednika Širaka i premijera De Vilpena (najverovatnijeg protivkandidata za predsednika Francuske na izborima 2007).Oni ga, ipak, drže uz sebe jer znaju koliko je cenjen, a izabrali su ga i za lidera stranke UMP. Zapravo, Sarkozi uživa kult slavne ličnosti; oko njega se lepe paparaci, traže se autogrami, na tabloidnim naslovnicama često piše "Sarkošou" i prosto odudara od klasično utegnutog desničara velikih ambicija.
Njegova nepopularnost na Jelisejskim poljima dostigla je maksimum onog trenutka kada javno priznaje da se divi Toniju Bleru. Drugi njegov biograf, Nikolas Domenak, pojašnjava tu opsednutost engleskim premijerom: "On posmatra kako Bler zavodi medije, i shvata da i sam to radi na isti način. Sarkoziju se dopada način na koji Bler predstavlja svoju ideologiju."
Sarkozi je oženjen Sesilijom s kojom ima troje dece. Ona mu je politički mentor, njegov uspeh je, kažu, i njen. Porodično stablo mu je zaista zanimljivo: otac Mađar (Šarkođi), majka od oca Grkinja-od majke Jevrejka. On je, naravno, Francuz rođen 28. januara 1955, u horoskopu vodolija.
Simbol ekstremizma
Žan Mari le Pen
Učešće Žan Mari le Pena, lidera francuskog Nacionalnog fronta, na otvaranju moto-trke u Vršcu očekivano je naišla na osude tamošnjih opozicionih partija. Glas vladajućih socijalista, radikala i deesesovaca nije se čuo, ali njihovih predstavnika na manifestaciji nije bilo. Le Pen, koji je boraveći u Beogradu pozvao Srbe da "ni po koju cenu ne izruče Ratka Mladića" nije prvi put posetio Srbiju. Saradnja Nacionalnog fronta i Srpske radikalne stranke uspostavljena je u Zemunu 1997, kada je Le Pen Vojislavu Šešelju poklonio automobil. Radikali
su ga proglasili za počasnog građanina Zemuna.
Le Pen je rođen 1928. u mestu Trinite u Bretanji u ribarskoj porodici. Diplomirao je političke nauke i pravo. Iz prvog braka sa Pijeretom Lalan ima tri kćerke i devetoro unučadi. Najmlađa kćer Marina je, na nezadovoljstvo nekih partijskih kolega, imenovana za funkcionera Nacionalnog fronta. Sa Žanom Marijom Pašos venčao se 1991.
Političar koga svi, osim saboraca iz partije, smatraju ekstremistom, odlikovani je veteran francuskih padobranskih trupa koje su ratovale u Indokini, Suecu i Alžiru. Političku karijeru počeo je kao lider studenata u Tuluzi. Izgubio je levo oko, pošto je tokom predizborne kampanje 1958. teško pretučen. Za poslanika Evropskog parlamenta biran je 1984. i 1999, a drugi mandat oduzeo mu je Evropski sud pravde, pošto je fizički povredio koleginicu. U Provansi, gde je najpopularniji, dva puta je biran za člana Regionalnog saveta. Na izborima za predsednika Francuske učestvovao je četiri puta, a čitav svet uzbudio je ušavši 2002. u drugi krug. Žak Širak ga je tada pobedio uz praktično plebiscitarnu podršku, osvojivši 82 odsto glasova.
Više puta je osuđivan zbog antisemitskih izjava. Francusku revoluciju smatra krvavom nesrećom Francuza. Smatra da nemačka okupacija Francuske u Drugom svetskom ratu nije bila posebno nehumana. Kaže da nije rasista, ali da se rase očito razlikuju. Protiv je Evropske unije, za smrtnu kaznu, muslimanski veo prihvata jer "štiti nas od ružnih žena". Tvrdi da mu je omiljeni lik Jovanka Orleanka. Ponosan je na prijateljstva sa Brižit Bardo i Alenom Delonom. Neki u Srbiji rado se druže s njim, iako on javno istupa protiv svih stranaca u Francuskoj, pa i protiv Srba.
