komandir
Zainteresovan član
- Poruka
- 170
поздрав свима!
Како гусларе увек волим слушати, а и поседујем породичне гусле, занима ме и историја гусала.
Све што сам знао су била причања о гуслару пред Немањом и Барбаросом, о гуслама у Новгороду у 10. веку, о химнама веда које су певане уз гусле, и гусларима у Пољској око 17. века. Ово последње је засигурно и тачно.
Знам да Хиндуси и још неки народи Индије имају неки сличан инструмент али не могу да нађем слику.
Скоро сам пронашао:
Једножичне гусле, тако се називају од Словена, првобитни је инструмент Трачана, који се највише употребљава код народа илирског језика... Оне у једно исто време здружују звук са певањем...
Франо Марија Апендини
Ово илирски језик није нешто ново јер су и Дубровчани говорили да су од илирског језика.
АКО НЕКО ЗНА ЈОШ НЕШТО НЕКА НАПИШЕ
ево и једне песме:
Негдје Србин, сакривен у гори,
Страшно чудо измисли и створи,
Научи га сила са небеса
Јаворово дрво те отеса.
Ископа га и кожом подапе,
И низ њ'га коњску длаку запе.
Онда дрво јадиково сави,
Па и на њ'га коњску длаку стави.
Па кад длаком про длаке превуче
То му исто као муња пуче.
Цио свијет зачуди се томе
Шта измисли Србин роду своме,
Да то чудо има од дрвета,
Само Србин од свега свијета.
То је дрво с јаворова пања,
Пуно силе, истине и знања.
Није шала пет стотина љета,
Суво дрво да расте и цвјета
Вазда гори а да не изгори –
Вазда мртво а довијек збори!
Довијек се за слободу бори,
То никаква није загонетка,
Него гусле српска петстољетка.
Историја старога завјета,
Србиново рај дрво живота.
Посађено из божије руке
Те га спаси кроз највише муке.
На њима је написана тема:
''Који народ историје нема
Па ма каква и колико била
Тај је народ ка птица без крила'',.
Ето тако српске гусле кажу,
Српске гусле не знаду да лажу,
Та је њина културна висина,
Прелазила са оца на сина.
Па зар данас да се роде људи
Да не слуша Србин кад загуди?
Зато слушај, мој Србине брате,
Како чудо твоје гусле памте,
ДА е не паде твога рода слава,
У велики понор заборава,
Још кад бијах на мајчину крилу
Ја чух од њих за змаја и вилу,
Који лете у облаке к небу,
И Милошев мегдан у Јастребу,
Кад прекиде неситу аждају,
И кад се оте крила љутом змају.
Сто сам пута од гусала чуја
За некаква Алија и Муја,
И Будалу Тала од Орашца,
И за муке Вујадина старца,
За Лазара и Косовску битку,
И за сабљу Милошеву бритку,
За врлине Југовића мајке,
За љепоту Атлагића хајке,
За невољу Кунине Златије,
За јунаштво Сењанин Тадије,
За грофицу Џафер-беговицу,
Кад јој Новак продаде Грујицу,
Од велике невоље и мука
Те набавља храну за хајдука,
За орање Краљевића Марка,
И Секула кад тражи ујака,
Од Сибиња бан-војводу Јанка,
Па планине Кунар и Јадику,
И за Мусин гроб на Качанику,
Па кад Марка опремаше мајка,
На Косово да казује царство,
Такво царство, такво свједочанство
И толико књижевно богатство
Нема свијет нема иностранство!
Па сватове српског цар Шћепана,
И Милоша у свате незвана,
Ал' Милоша с њим да не б'јаше
Латини му свате крдисаше.
Ко проведе кроз морску отоку
На срамоту Турцима ђевојку?
Како гусларе увек волим слушати, а и поседујем породичне гусле, занима ме и историја гусала.
Све што сам знао су била причања о гуслару пред Немањом и Барбаросом, о гуслама у Новгороду у 10. веку, о химнама веда које су певане уз гусле, и гусларима у Пољској око 17. века. Ово последње је засигурно и тачно.
Знам да Хиндуси и још неки народи Индије имају неки сличан инструмент али не могу да нађем слику.
Скоро сам пронашао:
Једножичне гусле, тако се називају од Словена, првобитни је инструмент Трачана, који се највише употребљава код народа илирског језика... Оне у једно исто време здружују звук са певањем...
Франо Марија Апендини
Ово илирски језик није нешто ново јер су и Дубровчани говорили да су од илирског језика.
АКО НЕКО ЗНА ЈОШ НЕШТО НЕКА НАПИШЕ
ево и једне песме:
Негдје Србин, сакривен у гори,
Страшно чудо измисли и створи,
Научи га сила са небеса
Јаворово дрво те отеса.
Ископа га и кожом подапе,
И низ њ'га коњску длаку запе.
Онда дрво јадиково сави,
Па и на њ'га коњску длаку стави.
Па кад длаком про длаке превуче
То му исто као муња пуче.
Цио свијет зачуди се томе
Шта измисли Србин роду своме,
Да то чудо има од дрвета,
Само Србин од свега свијета.
То је дрво с јаворова пања,
Пуно силе, истине и знања.
Није шала пет стотина љета,
Суво дрво да расте и цвјета
Вазда гори а да не изгори –
Вазда мртво а довијек збори!
Довијек се за слободу бори,
То никаква није загонетка,
Него гусле српска петстољетка.
Историја старога завјета,
Србиново рај дрво живота.
Посађено из божије руке
Те га спаси кроз највише муке.
На њима је написана тема:
''Који народ историје нема
Па ма каква и колико била
Тај је народ ка птица без крила'',.
Ето тако српске гусле кажу,
Српске гусле не знаду да лажу,
Та је њина културна висина,
Прелазила са оца на сина.
Па зар данас да се роде људи
Да не слуша Србин кад загуди?
Зато слушај, мој Србине брате,
Како чудо твоје гусле памте,
ДА е не паде твога рода слава,
У велики понор заборава,
Још кад бијах на мајчину крилу
Ја чух од њих за змаја и вилу,
Који лете у облаке к небу,
И Милошев мегдан у Јастребу,
Кад прекиде неситу аждају,
И кад се оте крила љутом змају.
Сто сам пута од гусала чуја
За некаква Алија и Муја,
И Будалу Тала од Орашца,
И за муке Вујадина старца,
За Лазара и Косовску битку,
И за сабљу Милошеву бритку,
За врлине Југовића мајке,
За љепоту Атлагића хајке,
За невољу Кунине Златије,
За јунаштво Сењанин Тадије,
За грофицу Џафер-беговицу,
Кад јој Новак продаде Грујицу,
Од велике невоље и мука
Те набавља храну за хајдука,
За орање Краљевића Марка,
И Секула кад тражи ујака,
Од Сибиња бан-војводу Јанка,
Па планине Кунар и Јадику,
И за Мусин гроб на Качанику,
Па кад Марка опремаше мајка,
На Косово да казује царство,
Такво царство, такво свједочанство
И толико књижевно богатство
Нема свијет нема иностранство!
Па сватове српског цар Шћепана,
И Милоша у свате незвана,
Ал' Милоша с њим да не б'јаше
Латини му свате крдисаше.
Ко проведе кроз морску отоку
На срамоту Турцима ђевојку?
