Autentični snimak sigurnosne kamere na kojem se vidi kako direktor firme koja je osnovala
Maxbet,
Ivan Kontić (30), zverski tuče M. M. otvorio je brojna pitanja transformacije vlasništva u najvećoj mreži kladionica u Srbiji. Čudna i višestruka promene vlasničke strukture Maxbet sistema odigrala se u prvoj polovini prošle godine, a povezuje se sa
Andrejem Vučićem, bratom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Čaršijske glasine o novoj navodnoj akviziciji mlađeg brata Vučić brzo su prešle i na internet. Na slobodnim forumima objavljeno je prošle godine nekoliko detalja u vezi sa podozrevanom transakcijom. Među njima je i Twitter status
Borisa Malagurskog, u kojem je objavio ispovest zavisnika od “sportskog” klađenja koji direktno navodi
Andreja Vučića kao vlasnika Maxbet kladionica. Sumnje podgreva i činjenica da su zaposleni u Maxbetu na izborima u junu 2020. bili
prinuđeni da organizovano glasaju za Srpsku naprednu stranku Aleksandra Vučića.
Inače, Andrej Vučić se dovodi u vezu sa preuzimanjem nekoliko desetina uspešnih kompanija u Srbiji od 2015. do danas. O sumnjivim transakcijama su već pisali ugledni novinari.
Urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković, koji je preminuo u februaru ove godine, pisao je se da sumnja da je
Andrej Vučić ozbiljan trgovac političkim uticajem. Novinarka Danas Snežana Čogradin pisala je, između ostalog, “glasnije od ostalih, mogle su da se čuju i pročitaju glasine da je
Andrej Vučić vlasnik firme za distribuciju elektronske opreme Win Win i poznatog beogradskog restorana Franš.”
Novinar Predrag Popović, nekadašnji blizak saradnik Aleksandra Vučića, otišao je korak dalje i opisao nekoliko Andrejevih akvizicija:
– Do istog utiska došao je svako ko je pratio priče o beogradskim restoranima „Franš“ i „Durmitor“, subotičkom „Bosu“, novosadskom „Petrusu“, knjaževačkom kafiću „Plaža“, mitrovičkom splavu „Prometej“, pančevačkom hotelu „Tamiš“ i sličnim primerima. Podstaknut tim glasinama, nepoznati autor je na društvenim mrežama proširio vic u kome Andrej pred svakim restoranom koji mu se svidi zapeva hit Zvonka Bogdana „Ko te ima, taj te nema“ –
piše Popović.
– Uz ugostiteljstvo, Andreja prate i vesti o mnogo unosnijim kombinacijama. Na spisku, koji se neprestano dopunjava, nalaze se najveći autoprevoznik „Lasta“, zatim „Jugoimport“, „Vin Vin“… Na društvenim mrežama malo-malo pa osvane informacija o tome kako Andrej Vučić kupuje jednu užičku firmu, da je privatizovao društveno preduzeće „Sava Kovačević“ iz Vrbasa ili da vodi projekat gasifikacije od Aleksandrovca do Novog Pazara i Tutina.
– Na isti način, preko interneta, pronela se priča o tome kako je Andrej „preuzeo“ čačansku firmu „Unipromet“. Za to preduzeće, koje vredi osam miliona evra, mlađi Vučić je navodno ponudio jedan milion, uz napomenu da će je, ako bude morao da se vraća u Čačak, uzeti za džabe. Vlasnik „Uniprometa“ Milisav Novičić je sarađivao sa svakim režimom, pa i ovim naprednjačkim. Finansirao je kampanje SNS-a i zauzvrat dobijao solidne poslove, kao što je izgradnja zaštitne ograde na putu Ljig – Preljine. U kakvo kolo se uhvatio shvatio je tek kad je dobio „ponudu koja se ne odbija“. Završio je u bolnici, preplašen i zabrinut za svoj i živote članova svoje porodice. Istovremeno, pročulo se da je na isti način i Milenko Kostić ostao bez „Auto Čačka“ – opisao je Predrag Popović.
Niz kompanija za koje se govori da su u vlasništvu Andreja Vučića nastavlja se
Tehnomanijom, koja je u novembru 2019. kupila Viv Vin, a dobavljači ostali neisplaćeni. Na spisku su i apoteka BENU, Sky Music preko koje ide i veliki udeo u vlasništvu Exit festivala, privatne klinike i domovi zdravlja, poljoprivredna gazdinstva sa hiljadama hektara zemljišta u Vojvodini…
Još od afere sa
firmom za pranje novca Asomacum, koja je 2011. osnovana navodno sa falsifikovanom ličnom kartom Andreja Vučića, kada je u poreskim malverzacijama nestalo 30 milona dinara, do otkrivanja ogromne
plantaže marihuane na gazdinstvu Jovanjica, brat Aleksandra Vučića se, po pravilu ni kriv ni dužan, nađe u epicentru dešavanja. Zbog toga ga je urednik Danas Dragoljub Petrović u kolumni za sat Aldžazire nazvao “
Andrej Vučić, maneken Marfijevog zakona”.
Samo jedan od 5 krivičnih i parničnih postupaka u kojima se kao akter pominje Andrej Vučić je do danas okočan, i to onaj protiv žandarma iz Niša, koji su osuđeni za prekomernu upotrebu sile protiv Andreja Vučića i Predraga Malog, koji su u nepoznatom svojstvu bili infiltrirani među huligane, zajedno sa obezbeđenjem iz jedinice Kobre.
Ovo su zasad samo glasine i pojedinačna pisanja, ali transferi imaju identičnu šemu: vlasnik uspešne kompanije dobije ponudu koju “ne može da odbije”, u Agenciji za privredne registre se upisuje nov zakonski zastupnik (direktor), a u nekim slučajevim ide i nov (fiktivni) vlasnik.
Analitičar uglednog američkog časopisa Huffington Post Robert Krimer je ukazao na spornu
ulogu Andreja Vučića u kriminalnim poslovima s najmoćnijim mafijaškim kartelima.
Ovakva šema promene vlasnika i zakonskih zastupnika je uočljiva i u prošlogodišnjoj transtformaciji Maxbeta.
Način na koji je Ivan Kontić dobio pravo da zastupa
Ju Krijkos, firmu koja je osnovala
MaxBet, u najmanju ruku je čudna. Sasvim je nejasno zašto je vlasnik
Saša Marčeta upravljanje multimiolonskom kompanijom, koju je gradio 26 godina, poverio 28-godišnjem državljaninu Crne Gore Ivanu Kontiću, čije su jedine refernce bile nasilje, jedan “magnum” i kesica kokaina.
Ipak, to se dogodilo. U Agenciji za privredne registre 11. marta 2019. godine Saša Marčeta je izbrisao sebe sa funkcije direktora i Ivan Kontića upisao kao novog direktora.
Nedelju dana kasnije, 18. marta 2019. dotadašnji stvarni vlasnik Maxbeta Saša Marčeta se upisuje u registre APR i kao formalni vlasnik 70 % kapitala. Istog dana, Marčetin dugogodišnji saradnik Milan Vudragović se briše iz registra vlasnika.
Transformacija se nastavlja i tokom narednih meseci. U kompaniji
DAN PLUS INTERNATIONAL, u okviru koje zapravo posluju Maxbet kladionice, 15. maja 2019. dolazi do velike vlasničke transofrmacije. Pomenuti Vudragović, koji je bio formalni vlasnik 100 % imovine, sveden je na 5 % vlasništva, 90 % je formalno pripalo Saši Marčeti, dok je 5 % dobio
Darko Živanov, takođe Marčetin dugogodišnji saradnik. Ovo je tim pre čudno, pošto se Saša Marčeta u javnosti svih prethodnih godina predstavljao kao vlasnik Maxbeta.
Sledećeg meseca, i u firmi DAN PLUS INTERNATIONAL došlo je do smene zakonskih zastupnika. Već 6. juna, na funkciji direktora umesto Vudragovića dolazi izvesni
Minja Bolesnjikov, stranački drugar
Aleksandra Vulina u JUL-u, partiji Mire Marković. I opet, niotkuda, kao fizičko lice-zastupnik pojavljuje se izvesni
Kristijan Tot-Bagi, bez funkcije direktora ali sa istim ovlašćenjima kao i Ivan Kontić u sestrinskoj firmi istog vlasnika.
Ovakva povezanost objašnjava zašto policija nije raspisala potragu niti saopštila ništa o krvavom događaju. MUP je je o svemu ćutao 19 dana, dok snimak nije izašao u javnost.
Što se tiče formalnog vlasnika Maxbeta, Saše Marčete, on je 2011.
uhapšen zbog sumnje da je
organizovao ilegalne igre na sreću, i tako zarađenim novcem, kupio najstariji bioskop u Beogradu,
bioskop Balkan, i to u kešu. Uprava za suzbijanje organizovanog kriminala i Tužilaštvo za organizovani kriminal su verovali da imaju prikupljene dokaze. Marčetin poslovni partner, Nikola Đivanović, osuđen je 2013. sporazumom o priznanju krivice.
Postupak protiv Saše je uglavnom tapkao u mestu još 5 godina. Specijalni sud u Beogradu ga je 2018. oslobodio optužbi da je ilegalno organizovao igare na sreću u okiru brenda MaxBet. U obrazloženju presude navedeno je da ne postoje dokazi da je Marčeta izvršio krivično delo. Sledeće godine je predao na upravljenje firmu koja je osnovala Maxbet anonimnom batinašu iz Crne Gore.
Kako god, proces protiv Ivana Kontića za bezočno prebijanje onesvešćenog čoveka biće test za savesnost policije, tužilaštva i suda, pa čak i za novu vlast u Crnoj Gori. U odnosu na to koliko bude trajao postupak i na koliku kaznu bude (ako bude) osuđen Ivan Kontić, znaćemo na čemu smo.
