Званично писмо државе

[Mrkalj]

Izdavaštvo

Vesti Izdanja Katalog


sreda, 22. okt 2014, 10:19 -> 14:33
„Beograd večiti grad“ - ćirilicom


Premijerno na Sajmu knjiga - ćirilično izdanje knjige „Beograd večiti grad“ i pedesetak epizoda serijala "100 senki nad Beogradom".

Na štandu Izdavaštva RTS-a u Hali 4 biće predstavljeno prvo ćirilično izdanje knjige „Beograd večiti grad". Autor, Aleksandar Diklić, će prisustvovati svakog radnog dana posle 13 časova, razgovarati sa posetiocima i potpisivati knjige po želji. Pozivamo i Vas da budete deo ovog lepog spektakla.
Neposredno pred sajam knjiga, iz štampe je izašlo 11. latinično izdanje knjige „Beograd večiti grad". Kao i sva prethodna, i jedanaesto izdanje je štampano u 2000 primeraka. Knjiga ne prestaje da osvaja srca čitaoca, kao i brojne nagrade među kojima izdvajamo nagradu grada Beograda, kao najznačajniju.
Imamo čast da najavimo ekskluzivnu pretpremijeru pedesetak epizoda novog TV serijala „100 senki nad Beogradom", autora Aleksandra Diklića. Premijerno prikazivanje kompletnog serijala biće prikazano na RTS-u polovinom novembra ove godine.

 

[Mrkalj]

Један тип ми је рекао да је сад повратак на ћирилицу помодарство.

Kao i povratak pravoslavlju. Narod nam je takav jer je nedovoljno civilizovan, a za to je zaslužna naša Crkva, a onda i Školstvo.

Lako je prepoznati nekoliko odevnih brendova, ali je teško izgraditi ukus i znati šta je smeće od muzike.

 

[Жељко Филиповић]

БЕЗ РЕЧИ

 

[Жељко Филиповић]

МОЛБА ЗА УЧЕШЋЕ У АНКЕТИ

Наш сународник из Торонта, Канада, др Дејан Ивковић, социолингвиста који је одбранио докторску дисертацију о вишејезичности на Интернету намерава да продужи своја истраживања двоазбучја у српском језику, па је понудио анкету намењену свим нашим сународницима у Србији, југословенском, европском и прекоокеанском окружењу. Услов је да учесници буду старији од 18 година. Анкета је анонимна, и учесници нису дужни да се изјасне о својој националној, верској и страначкој припадности, и могу да их у одговорима прескоче.

Позивамо све наше сународнике ма где живели, кориснике једног, другог или оба писма да узму учешћа у овој анкети. На располагању су анкете на оба писма, па корисници могу слободно да се определе приликом избора.

Попуњавање анкете ће Вам одузети око 10 минута времена.

Анкета се може наћи на овом линку:


https://www.surveymonkey.com/s/WLJP9HV


По попуњавању анкете, кликните на „Готово/Gotovo“

Са једног рачунара се може послати само један одговор, да би се избегло "навијање".


Помозимо нашем сународнику да дâ још један допринос укупној култури нашег народа.

Хвала.

 

[Сребрена]

 

[Жељко Филиповић]

ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ "ТЕСЕРАКТ"?


МАЛО О ТЕСЕРАКТУ
4.11.2014. г.

Поздрав, Жељко!

Драго ми је да си се ангажовао да о овој анкети обавестиш дијаспору. Баш
ме занима до каквих ће резултата доћи професор Ивковић.

Што се "ове" дијаспоре тиче, ни она не седи скрштених руку - ево о чему се
ради:

Да ли си чуо за OCR (Optical Character Recognition - оптичко препознавање
текста? Надам се да јеси. Ако не, то је оно када скенирану штампану
страницу хоћеш да претвориш у електронски документ у неком формату.

Да би програм за ОЦР препознавао штампане текстове, треба да се утренира.
Е, постоји одличан програм у јавном власништву за ову сврху и зове се
Тесеракт (као 4-димензионална коцка). Доступан је овде:

https://code.google.com/p/tesseract-ocr/

Ако се мало боље погледа, може се видети да програм препознаје доста
писама, али не и - српску ћирилицу. Не могу да верујем да некога није
мрзело да програм научи како да препозна хрватску латиницу (која се тамо
"продаје" као "српска латиница"), а да је прескочио ћирилицу!

Погађаш да су ме засврбели прсти да неправду исправим. Направио сам
посебну датотеку са подацима који ће Тесеракт "научити" распознавању
српске ћирилице. Посебну пажњу обратио сам на српска курзивна слова као
што су "б", "п", "т". Датотека је готова. Сада тренутно "бијем битку" да
она буде укључена у следећу верзију Тесеракта.

Ако ти икада буде затребао Тесеракт за препознавање слова, радо ћу ти
уступити трениране податке.

Као што видиш, и ми се бринемо о ћирилици.

Поздрав,
Ћириличар из дијаспоре.
----------------------------------------------

ТЕСЕРАКТ
ЖЕЉКО ФИЛИПОВИЋ <zfilipovic7@gmail.com>
4. нов. 2014. г.

Коме: Ћириличар из дијаспоре



Хвала ти за ову информацију, признајем да за овај програм нисам знао. А не изненађује ме наша безвољност, незаинтересованост и лењост па и готованство кад је у питању наша ћирилица. Мрзовољни Срби мисле да ако је Хрват јео, да је тиме и Србин јео, и да не мора ни због чега да "вади руке из џепова".

Да ли дајеш сагласност да ово твоје обавештење објавим на ћириличарским форумима? Вероватно доста наших људи не зна за постојање тог програма, а наша незаинтересованост да порадимо на техничким решењима нових достигнућа за нашу ћирилицу је наша одавно позната "карактерна особина". Што да се мучимо да сами једемо кад нам је довољно што је Хрват јео!


Поздрав од Жељка.
-----------------------------------------

Ћириличар из дијаспоре
4. нов. 2014. г.

Поздрав, Жељко!

Што се објаве тиче - можеш да објавиш на ћириличарским форумима (људи
треба да знају да се ствари мичу када је о ћирилици реч), с тиме да нагласиш да:

- Овај додатак за српску ћирилицу још није званично прихваћен.
- Само они корисници који поседују програмерско знање могу да пробају да
користе ћириличну подршку у Тесеракту (за сада).
- Ово је дело "нашег сународника из дијаспоре".

Иначе, Тесеракт је добра бесплатна алтернатива скупим комерцијалним
програмима за препознавање текста као што је "ABBYY FineReader". (Ово
нагласити)

Ево тек малочас сам направио "тикет" за укључивање подршке српској
ћирилици у Тесеракт:

https://code.google.com/p/tesseract-ocr/issues/detail?id=1373


Док се овај случај не реши повољно (тј. док се подаци не укључе међу
остала писма која Тесеракт подржава), могу да прођу и месеци. Тако да, што
се Тесеракта тиче, још смо на почетку.

Толико за сада из дијаспоре


Поздрав,
Ћириличар


Погледајте како наши сународници у туђини своја програмерска знања користе за нашу ћирилицу:

Ћаскање наших сународника. Сви до једног су – у иностранству! Дилеми за избор писма – нема места!

 

[Жељко Филиповић]

РЕДАК ЗВЕР

Очекује се да Сабор покрене истрагу тко је ово могао да нанесе љагу тисућљећној култури хрватског народа. Ако више нема живих криваца, да се донесе резолуција о осуди овог издајничког злодела, за наук свим будућим генерацијама да се понашају само цивилизирано.

 

[Жељко Филиповић]

МАЂАРСКИ ЈЕЗИК НА ЋИРИЛИЦИ!

Пронашао сам нешто што је за мене велико изненађење - текст на мађарском језику писан ћирилицом. Аутор прилога је Франц Миклошић.

 

[Жељко Филиповић]

ЈАПАНЦИ НИСУ ПРИХВАТИЛИ СВОЈ „НОВОСАДСКИ ДОГОВОР“.


После капитулације Јапана на крају II светског рата амерички окупатор је покушао да „описмени јапански народ“.

„Њујорк тајмс“ од 7.4.1946. г. пише:

„Данас је генерал Даглас Мак-Артур објавио извештај Америчке културне мисије за Јапан у коме се предлаже потпуна измена јапанског културног система. У жељи да се дефинитивно прекине са традиционалним јапанским културним системом, Мисија од 27 америчких професора на челу са др Џорџом Стодардом препоручила је одбацивање идеограма који су изведени из кинеских знакова, и увођење латинице као неопходно потребну меру да се савлада оно што се назива најтежа препрека јапанског напретка. Генерал Даглас Мак-Артур назвао је тај извештај документом високих идеала демократских традиција, али је истакао да многе реформе, као на пример језичке, могу потрајати годинама док не постигну резултате… Мисија је препустила решење јапанском Министарству просвете, препоручујући одбацивање кинеских знакова и увођење латинице. Најновији предлог јапанског Министарства просвете био је смањивање броја знакова „кана“ и повећање употребе фонетских знакова. Америчка Мисија је то сматрала очито незадовољавајућим. Изјављујући да јапански ђаци премного времена троше на учење кинеских знакова, Мисија је предложила да се без одлагања оснује једна комисија јапанских научника, професора и државника која би имала задатак да изради план за прихватање латинице за јапанске гласове и њено увођење у школе, новине и књиге. Постојећи систем Мисија је оценила као страховиту препреку учењу“.

Звонимир Кулунџић је у својој књизи „Хисторија писама“ објављеној 1951. и 1957. г. изнео уверење да ће „кинески, јапански, јеврејски и арапски језик прећи на латиницу“.

Још увек прелазе…

 

[Жељко Филиповић]

ЋИРИЛИЦА - ИЛЕГАЛНИ СУБВЕРЗИВНИ ОБЈЕКТ

Дописивање са Немањом Видићем:


МОЛБА
ЖЕЉКО ФИЛИПОВИЋ <zfilipovic7@gmail.com>
19.11.2014. г. 00.08 ч.

коме nemanja

Здраво Немања,

Власти су током истребљивања ћирилице водиле рачуна да не остављају писане "трагове који смрде нечовјештвом", па је велика шанса да сви кривци поумиру и провуку се за историју. Тако не постоји никакав писани траг о наређењима да се ћириличне писаће машине повуку из употребе, па нам остају једино сведочења појединаца. Мислим да си ти негде написао да ти је стриц причао како је у подруму неке установе видео гомилу склоњених ћириличних писаћих машина. Можеш ли ми рећи у ком месту је то било, које године си чуо причу, како ти се зове (звао?) стриц, у којој установи је то видео, шта је био по занимању? То би могао остати једини траг за потомство о тој појави.

Поздрав од Жељка.
-----------------------------------------------------------
Patent Invest
19.11.2014. г. 07.58 . ч.

коме мени

Здраво Жељко,

Радо ти одговарам.

Повлачење ћириличких машина је било нешто пре 1971.г. Све су скупљене у подрум општине Дервента , у којој је радио као службеник мој стриц Митар Видић, средња економска школа. О томе се није смело причати, него ми је он то рекао у највећем поверењу 1971. г. када сам му испричао како је моја жена заплакала кад сам хтео да ставим своје ћириличко име и презиме на стан у Дервенти. Она је тек била завршила учитељску школу, члан СК, а већ је знала да је опасно опредељење за ћирилицу. Рекла ми је :“Знаш ти ко све нама долази у стан?“ Преча ми је била жена па сам скинуо ћириличка слова. У то време у читавој БиХ видео сам ћирилицу на вратима стана само у Дервенти – Ножица Драган.

О повлачењу ћирилице сведочио ми је и Симеун Петковић који је радио у Месном уреду у мом селу Календеровци код Дервенте. Данас је у Републици Српској канцеларија , а не уред . Он је код Хрвата. Симеун је прешао да ради у Дервенту у Одсјек народне одбране, где је водио деловодник. Првог јутра наређено му је да га мора водити латиницом. Њега је у Календеровцима заменио Млађан Тошић који је пре тога писао ћирилицом, а онда је почео да води деловодник латиницом. Тако је остало све до стварања Републике Српске. Дакле, не само да су избачене ћириличке машине, него је и ћирилица избачена из деловодника. Пре рата сам у читавој БиХ видео само два ћириличка натписа: име села Забрђе, одакле је родом Момчило Крајишник, и продавница обуће у Добоју „Фрушка гора“ из Руме.

Ово са повлачењем ћирилице је рађено све на основу усмених наредби, и то синхонизовано. Писаће машине нису одмах отишле на отпад, да то не би боло очи.

С поздравом, Немања
----------------------------------------------------------------
ХВАЛА
ЖЕЉКО ФИЛИПОВИЋ <zfilipovic7@gmail.com>
19.11.2014. г. 08.59 ч.

коме nemanja

Хвала ти на војнички муњевитом одговору. Народ треба упознавати са оваквим стварима. Људи нам још нису свесни истребљивања ћирилице као организованог процеса! Ја сам на форуму објавио слику писма Михаила Пупина из 1930. године, које је из Њујорка послао у Београд удружењу "Цвијета Зузорић". Писмо је писано Пупиновом ћириличном писаћом машином. Један учесник форума је ту слику прокоментарисао овако:

"То да је Пупин "имао ћириличну писаћу машину" је лаж какву само ми умемо да измислимо"!

Дакле, гледа, види и - не верује! Да ли дајеш сагласност да ове твоје податке објавим на форумима? Да ли бих смео да изворно наведем твоју поруку, са именима и местима учесника догађаја? Да ли бих смео да их препричам без навођења имена?

Овакве ствари нам остају последња прилика за отварање очију народу, иначе ће и даље бити - гледа, види а не верује.

Поздрав од Жељка.
---------------------------------------------------------------------
Patent Invest
19.11.2014. г. 09.17 ч.

коме мени

Можеш наводити све са именима и презименима !

Срдачан поздрав од Немање

 

[Жељко Филиповић]

ЕВО ПРАВОГ БОГАТСТВА ДВОАЗБУЧЈА НА ЕВРОПСКИ НАЧИН!


Србин који живи у Холандији је написао пуномоћје за адвоката који ради у Србији, и однео га у холандску општину на оверу аутентичности потписа. Као што видите, овлашћење је на српском језику и ћирилици. Све је завршено у редовном поступку и без „нејасних питања“.

Ето како Европа доживљава богатство вишеазбучја: да свако слободно користи своје, а не да се некоме намеће туђе "да би га разумели странци“.

Власник овлашћења објашњава:

„Код потписа властодавца ударен је у рељефном отиску (без фарбе) званични грб-печат општине, а мали печат је код текста на холандском, који гласи:
"Градоначелник Алфен ан ден Рајн-а се ограђује од одговорности за садржај овог текста, већ се само ограничава на то да прогласи важећим потпис под текстом.
За легализацију потписа - видео ја, горенаведени градоначелник Алфен ан ден Рајн -а ,...-...- 2014
Градоначелник (потписано), печат општине“.

И - ето, холандске власти не праве проблеме са ћирилицом, са садржајем пуномоћја. Могло се написати и "Ја сам Јулије Цезар!" и потписати - и било би оверено да је потпис аутентичан“.

 

[Rayela]

Zeljko, pa ovaj covek je samo potpisao taj dokument u prisustvu nekog opstinara i samo se garantuje identitet i potpis
autora. Gradonacelnik garantuje samo za potpis,i dentitet, a ne za sadrzaj dokumenta ( to stoji u tekstu na holandskom)


Pa dolaze ljudi sa dokumentima sa mnogo cudnijim slovima od cirilice pa ih ovi overavaju, ali opet, ne dokumenta nego samo
potpis. U nemackoj ispred samoposluga ( diskonteri Aldi i Lidl) stoji na cetirti jezika da se uzmu kolica. Nemacki, poljski, ukrajinski
i ruski. Ova dva zadnja su naravno na cirilici. Srpski ne stoji jer smo mi integrisani gradjani A i ne pazarimo kod diskontera.

 

[Жељко Филиповић]

Zeljko, pa ovaj covek je samo potpisao taj dokument u prisustvu nekog opstinara i samo se garantuje identitet i potpis
autora. Gradonacelnik garantuje samo za potpis,i dentitet, a ne za sadrzaj dokumenta ( to stoji u tekstu na holandskom)

Заиста, оверава се само аутентичност потписа. Па зар је то мало? И то у Холандији! Шта мислите како би неко са ћириличним документом прошао у Хрватској? Па чак и у Србији! У грчком конзулату у Нишу на огласној табли сам видео упозорење да грађани поднеске треба да пишу латиницом! Еј, у Нишу, у Србији странац мени одређује моју слободу! И то Грк, који сам не пише латиницом!

За казну ћете морати три минута непрекидно да гледате у разгледницу са Бахама! (У наредном прилогу.)

И немој случајно да сте скренули поглед!

 

[Жељко Филиповић]

Казна за Rayelu:

 

[Жељко Филиповић]

КАКО СЕ ПИСАЛО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ?


И Срби католици, и Хрвати католици и Срби и Хрвати муслимани у Босни, Далмацији и Дубровнику писали су ћирилицом, тачније западном верзијом јужнословенске ћирилице која је у 19. веку добила имена „босанска ћирилица“ (Рачки), „хрватско-босанска ћирилица“ (Кукуљевић), „босанско-далматинска ћирилица“ (Јагић), „босанска азбуква“ (Берчић), „босанчица или босаница“ (фра Стјепан Златовић и археолог похрваћени Чех Ћиро Трухелка), „арватица“ („хрватица“).

Повеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. и представља први сачувани босански ћирилични документ на старословенском језику и први писани помен словенског имена града Дубровника (грчки: Επίδαυρος, латински: Epidaurum, Ragusium, итал: Ragusa).

На следећој слици види се ћирилични натпис из прве половине 13. века на гробу омишког кнеза Мирослава:

„Зде ти лежи Мирослав кнез с оцем и с братом“…

Босански краљ Твртко Први 1382. г. пише повељу на ћирилици католичком Дубровнику и потписује се: „Стефан Твртко, милостију божијом краљ Србљем и Босне и Поморју“.

И турски двор је Дубровнику слао писма на српском језику и на ћирилици. По наређењу султана, капи баша Синан пише Дубровчанима да је данак (харач) примљен:

„Божијом милостију и нароком господина цара, ја, капи Синан баша пишет господство ми у всием почтеному и нарочитому изабраному кнезу и дубровачцим властелом много поздравление да примите и усем да ви је сагашние време царства законни харач до Порте царства на име Димком и Антолом што сте послали више реченни поклисари царства харач придавши четири башеларом и два дефтердаром што ес вам закон подпоно. И тои придадоше и, како подпоно сложбо вам учинише, то ја вам се сас книгом оповиди. Тако да знаете. И Бог вас весели. Писано мисеца априла 25. дан у мисто Цариграду“.

Први забележени стихови у Дубровнику били су исписани баш ћирилицом, и то на једном примерку царинског статута. Аутор је Џоно Калић 1421. Стихови гласе: “Сада сам остављен срид морске пучине, валовју моћно бјен, даж(д) дојде с висине; кад дојдох на копно, мних да сам“…

Исправа Скендер-баше којом 1486. године отомански валија-намесник у Босни Скендер-паша чини милост католичком фра Ангелу да слободно ходи „русагом босанским“ (целом територијом Босне). Индира Смајловић-Шабић, професор Филозофског факултета у Тузли, за овај документ каже да његово „аутохтоно босаничко писмо представља свједоџбу континуитета славенске писане ријечи у дворовима санџак-бега и босанских бегова“… „Опћеприхваћено је мишљење да у првом стољећу по освајању влада увјерење да се домаћи језик може превести у писмо само преко ћирилице, односно босанчице или беговице, па се стога њом служило не само домаће исламизирано становништво већ и турски званичници у приликама када су водили дипломатску пријеписку са сусједима, посебно с Дубровником. Ћириличке славенске канцеларије радиле су и на Порти у Цариграду, од султана Мурата II па до Сулејмана II. У цариградској славенској канцеларији пишу се фермани који се шаљу за Босну, Дубровник и Србију. Тако је народни језик у Босни дуго иза освајања остао искључивим уредовним језиком, док се турски ограничио на шеријатске послове, као што се арапски ограничио на вјерске науке (Трухелка 1911: 315; Накаш 2010: 81)“.

Дакле, доласком Турака у Босну ћирилица је ЗАТЕЧЕНА, није „измишљена прекјуче“ и није „наметање ћирилице муслиманима“, и коришћена је све до Новосадског договора 1954. г.

Текст:

„Милостију божиом и повелением великога господара и великога амир-султан-цара Фајазитбега, ми господин Скендер-баша, господар босански давам на знание всием и всакому чловиеку кому се подоба и пред кога лице догје саи наша книга отворена с нашием биљегом господцкием, како учиних милост почтеному куштоду пра Ангелу, да си ходи слободно всудие по русагу господина цара; и зван русага господина цара ако би хотио поћи, како е по них закону, да се не задие за н нитко слуга господинаа цара, ни турчин, ни каурин, ни мартолос, ни ниедан чловиек. За тои му учиних милост, јере је почтени видовник и паке су нам службени негова братиа, кнез Домша и кнез Милутин јере имају тако и книге господина цара. Тои му је виера и риеч наша господцка и да му се тои не потвори докле годие право и виерно ходи. И на тои му виера и риеч наша господцка и саи наша книга отворена. Писано 1486. лито мјесеца августа 20 дан.“

Али-паша Ризванбеговић-Сточевић пише црногорском владики Његошу на свом вишевековном писму – ћирилици босанчици:

„Али паша побратиму Петру Петровићу владики црногорском пријатељски поздрав. Што ми пишеш око пандура разумијо сам и твој начин што ми пишеш мени се не чини ружно а фукара која плаћа пандурину није“…

А данас муслимани, одрасли на Новосадском договору, говоре како се „ћирилица њима намеће“.

 

[Наутилус]

Јуче је на телевизији Београд 2 водитељ сугерисао писцу Радовану Белом Марковићу да је латиница наше богатство. Прво каже како је то (хрватско латиничко писмо) наше богатство, а онда му као поставља питање у смислу шта има да каже, како би његове књиге биле на латиници, јер је познато, да он (Марковић) издаје књиге искључиво на ћирилици. Већ под сугестијом, писац се слаже да је то наше богатство образлажући да тим писмом можемо комуницирати (тако некако је рекао) са светом. Рече и остаде жив!

Ето како се прелази са једног писма на друго!

 

[Жељко Филиповић]

Па заиста. Ако странцу напишете "Забрањен пролаз", он не разуме ништа, а ако му напишете "Zabranjen prolaz", одмах му све постаје јасно. Ето како Срби могу да комуницирају са светом.

 

[Жељко Филиповић]

САКРИВЕНА ЋИРИЛИЦА

У понедељак 24.11.2014. г. у Клиничком центру Ниш отворена је нова Клиника за кардиохирургију. Отворили су је амерички амбасадор Мајкл Кирби, министар здравља Златибор Лончар, директор КЦ Ниш Зоран Радовановић и градоначелник Ниша Зоран Перишић.

Утисак је покварио латинични натпис на улазу у Клинику. У унутрашњости клинике натписи су на ћирилици, који делују као сакривени.

Докле ће нам ћирилица зависити од тога на коју ногу је устао неки молер који држи четку приликом исписивања натписа?

 

[Наутилус]

Шта да очекујеш када не кажу болница, него клиника. Ваљда мисле да је болница примитиван израз, него је треба називати клиника.

 

[Sizif]

Mene bolnica asocira na pacijente koji leže u bolničkim krevetima. Imaš recimo zubne klinike, zubna bolnica mi u tom kontekstu zvuči preterano... Verovatno stvar navike...

 

[Жељко Филиповић]

СТВАР НАВИКЕ

... Verovatno stvar navike...

Заиста, да смо рођени и одрасли уз друкчију праксу, имали бисмо и друкчије навике. Погледајте ова два случаја. Шта може бити природније, нормалније па и лепше него бити учитељ и ученик. Некада је тако и било. Ми данас имамо друкчије навике.

"Др Фрања Миклошић, учитељ на Бечком свеучилишту".

"Милош Црњански, уписан је као редован ученик У Философски факултет Универзитета".

 

[ccaterpillar]

Што се мене тиче, утисaк ми је поквaрио нaјпре Мaјкл Кирби, a лaтиницa је последицa ...

 

[Жељко Филиповић]

МЕДИЦИНОМ И ЛАТИНИЦОМ ПРОТИВ ПРАВОСЛАВЉА!

Поводом темпларских крстова у Нишу


Има разлога за неслагање, па и протест!

Званичници кажу да су примедбе на овакву ванмедицинску иконографију – злонамерне. Није тачно. Напротив! То је непристајање на њихову злонамерност! То што је неко учинио и добро дело, не може му бити оправдање и искупљење и за његово – злодело! Цига који је старици пренео намирнице са пијаце до њене куће и успут јој опељешио новчаник нема ни оправдања ни искупљења за злодело! У томе је подвала. Једна госпођа из Грчке је Дечијој хируршкој клиници у Нишу дала значајан новчани прилог за опрему, и на Клиници је лепо приказан њен допринос и одато јој признање које је доступно свим посетиоцима клинике, али тај добротворни гест није злоупотребљен за постизање било каквих верских циљева, што се за ове „рогате крстове“ на Кардиохирургији нипошто не може рећи! У томе је подвала! Директор Кардиохирургије Драган Милић може да буде и угледан хирург и да прича да свака кардиохирургија у свету „има свој лого“, али лого нишке кардиохирургије се не може злоупотребљавати за остваривање било каквих верских циљева, а овде се баш о томе и ради! Ову клинику је изградила држава Србија, и ако на њој нема православних симбола, онда не може бити ни симбола било које друге вере! Они средњевековни копљаници на коњима са темпларским католичким крстовима немају никакве везе са медицином 21. века, и није им место на оваквом објекту. Будући нишки кардиохирурзи неће бити „бољи хирурзи“ под католичким, па ни било каквим другим ванмедицинским симболом!

Официр је послао војника да његовој жени однесе паре. Дечко се досетио да ту услугу искористи и за себе лично, па је те паре употребио и за постизање свог „мушког“ циља. После „услуге“ рекао је жени: „То ти муж шаље паре“! Жена је једним ударцем убила две муве.

Ми код Кардиохируршке клинике не пристајемо ни на какве друге ефекте осим – медицинских! А овде има и оних који су ово злоупотребили и за постизање ванмедицинских циљева! То што је Клинику освештао нишки владика Јован нама ништа не значи, јер он је Иринејев владика, а не владика СПЦ. То није исто!

 

[Жељко Филиповић]

КЊИГА О БЕОГРАДУ И ЛАТИНИЦА

Први сигнал да овде нешто није у реду ми је било штампање књиге о Београду на српском језику и на - латиници. А о серији на РТС да и не говоримо.

http://www.e-novine.com/index.php?news=112534

 

[Жељко Филиповић]

ФРАЊО ТУЂМАН: ШКОЛСКИ РАД НА ЋИРИЛИЦИ

Четрнаестогодишњи ученик Фрањо Туђман је овај шклоски рад писао 1936. године. Данас делује необично.

Бркање слова "ћ" и "ч" му је говорна мана, па ју је преносио и у писање. Слово "л" му је увек на латиници, а на по једном месту и "с" и "б".