"Zub vremena sve nagriza."
"Ništa ne može izbeći zubu vremena."
- Vreme je promena. Ništa ne može izbeći promeni od momenta nastanka nekog oblika do trenutka njegovog nestanka. Sve podleže usponu i padu. Rodjenjem se dolazi u fizičku sferu u kojoj se stalno menja po tačno utvrdjenim zakonitostima. Rodimo se kao bebe, rastemo kao deca i stasamo u zrele ljude. Kada se doživi kulminacija telesnog i mentalnog uspona nastupa pad i postepeno propadanje do smrti.
Činjenica da postoji takva regulacija ukazuje na viši smisao iza fizičkog univerzuma. Medjutim, dosta ljudi je ograničeno samo sa "ovde i sada" ili ovom dimenzijom. Platon je za to dao primer sa pećinom. Pomak ne može započeti bez razbudjenog uma koji postavlja pitanja i traži odgovore o vlastitom poreklu. Ne zadovljava se samo pojavom, već traga za suštinom.
Time dolazi u kontakt svojim nadsvesnim potencijalom i proširuje razumevanje transcedencijom. Shvati da je čista, bezoblična, bestelesna svest koja se privremeno iz neuništive, duhovne dimenzije spustila do materijalne sfere prolaznih fenomena i oblika. Spojem tih suprotnosti radja se telesno, živo biće s inteligencijom kroz koju deluju obe zakonitosti. Zašto je potreban takav spoj?
Život i smisao ne može opstati bez samousavršavanja i samorazvoja. To nije moguće u apsolutno istom i nepromenljivom. Zbog toga je prisutan stalni pokret: širenje i sažimanje, razdvajanje i spajanje, gradnja i razgradnja, razumevanje i nerazumevanje.
Da bi živo biće bilo inteligentno mora misliti i imati ego/samosvet. Mišljenje je svesna aktivnost. Nastaje interakcijom unutrašnjih i spoljašnjih suprotnosti/vrednosti. Time primorava ego da ih procenjuje i pravi izbor. Telesni nagoni su "slepi", nerazumni porivi samoodržanja. Lišeni su moralnosti. Ego pod njihovim uticajem postaje pohlepan, okrutan, beskrupulozan, sebičan. Svodi sve na materijalnu egzistenciju. Kontaktom svojom istinskom suštinom/Sopstvom u nadsvesnom dobija uvid u više, duhovne vrednosti, osvešćuje se i oplemenjuje.
Ego je emanacija Sopstva u telu ili inteligentno, živo biće u razvoju. Dok je znanje i razumevanje ega uvek ograničeno Sopstvo je bezgranični potencijal znanja i razumevanja. Sopstvo se nikada ne materijalizuje, već preko ega stiče zemaljsko iskustvo. Iz njega proizilazi karma (sudbina na Zapadu).
Po tom verovanju svako dolazi sa nekom misijom i zadatkom da savlada specifične okolnosti, teškoće i iskušenja. U tome uspeva kada sledi duhovnu smernicu. Ako se opredeli za niže strasti otežava iduću karmu/sudbinu. Ipak, ego svakom reinkarnacijom uči, ne samo na uspesima nego i greškama, tako da eventualno ispuni zadatak. Ali, to nije kraj samorazvoja pošto se radja na drugim planetama i drugačijim oblicima. Izmedju fizičke i duhovne sfere postoji stalna veza, uslovljenost i zavisnost.
"Ništa ne može izbeći zubu vremena."
- Vreme je promena. Ništa ne može izbeći promeni od momenta nastanka nekog oblika do trenutka njegovog nestanka. Sve podleže usponu i padu. Rodjenjem se dolazi u fizičku sferu u kojoj se stalno menja po tačno utvrdjenim zakonitostima. Rodimo se kao bebe, rastemo kao deca i stasamo u zrele ljude. Kada se doživi kulminacija telesnog i mentalnog uspona nastupa pad i postepeno propadanje do smrti.
Činjenica da postoji takva regulacija ukazuje na viši smisao iza fizičkog univerzuma. Medjutim, dosta ljudi je ograničeno samo sa "ovde i sada" ili ovom dimenzijom. Platon je za to dao primer sa pećinom. Pomak ne može započeti bez razbudjenog uma koji postavlja pitanja i traži odgovore o vlastitom poreklu. Ne zadovljava se samo pojavom, već traga za suštinom.
Time dolazi u kontakt svojim nadsvesnim potencijalom i proširuje razumevanje transcedencijom. Shvati da je čista, bezoblična, bestelesna svest koja se privremeno iz neuništive, duhovne dimenzije spustila do materijalne sfere prolaznih fenomena i oblika. Spojem tih suprotnosti radja se telesno, živo biće s inteligencijom kroz koju deluju obe zakonitosti. Zašto je potreban takav spoj?
Život i smisao ne može opstati bez samousavršavanja i samorazvoja. To nije moguće u apsolutno istom i nepromenljivom. Zbog toga je prisutan stalni pokret: širenje i sažimanje, razdvajanje i spajanje, gradnja i razgradnja, razumevanje i nerazumevanje.
Da bi živo biće bilo inteligentno mora misliti i imati ego/samosvet. Mišljenje je svesna aktivnost. Nastaje interakcijom unutrašnjih i spoljašnjih suprotnosti/vrednosti. Time primorava ego da ih procenjuje i pravi izbor. Telesni nagoni su "slepi", nerazumni porivi samoodržanja. Lišeni su moralnosti. Ego pod njihovim uticajem postaje pohlepan, okrutan, beskrupulozan, sebičan. Svodi sve na materijalnu egzistenciju. Kontaktom svojom istinskom suštinom/Sopstvom u nadsvesnom dobija uvid u više, duhovne vrednosti, osvešćuje se i oplemenjuje.
Ego je emanacija Sopstva u telu ili inteligentno, živo biće u razvoju. Dok je znanje i razumevanje ega uvek ograničeno Sopstvo je bezgranični potencijal znanja i razumevanja. Sopstvo se nikada ne materijalizuje, već preko ega stiče zemaljsko iskustvo. Iz njega proizilazi karma (sudbina na Zapadu).
Po tom verovanju svako dolazi sa nekom misijom i zadatkom da savlada specifične okolnosti, teškoće i iskušenja. U tome uspeva kada sledi duhovnu smernicu. Ako se opredeli za niže strasti otežava iduću karmu/sudbinu. Ipak, ego svakom reinkarnacijom uči, ne samo na uspesima nego i greškama, tako da eventualno ispuni zadatak. Ali, to nije kraj samorazvoja pošto se radja na drugim planetama i drugačijim oblicima. Izmedju fizičke i duhovne sfere postoji stalna veza, uslovljenost i zavisnost.