Neki su ljudi spremni sasvim rado prineti mnoge žrtve - ali, da bi se prinela žrtva korisna za svet - za nju čovek prvo mora imati snage.
Čovek najpre mora da bude neko i nešto, da bi se mogao žrtvovati, inače žrtvovanje jastva ne vredi baš mnogo.
Овде постваљаш ствари као да је жртвовање јаства општеприхваћени циљ од свих. Да сви пристају да, попут мрава, изгубе индидивидуалност зарад колектива. Да се добровољно жртвују за тај колектив, за нацију, за веру !
Није то опште прихваћени циљ него наменут циљ робовима од стране господара, који им је утувљен у главу, а све са циљем да се њима лакше влада и да се лакше терају у рат за те господаре. То је фундамент те "узвишене" тежње зване .жртвовати јаство.
Наравно, у циљу подупирања тог фундамента... господари су кроз векове изумевали разне "алате" намењене формирању свести људи у том правцу, што значи утувљивати им бесмилице о вредности колектива а безначајаности индивиуде, иако је истина да је индивидуа нешто највредније на овом свету, да је супстанција тог света у индивидуи а да је колектив обична апстракција, појам.
Писао сам о томе на другом месту а то може бити одогвор и на ову твоју тему јер жртвовање јаства зарад колектива има многе степене, али који се најјасније показују управо у оном букваланом жртвовању које тражи колектив од појединца. а то је жрвовање у рату.
"Neka od danas zna ko nije znao da Srbija nije cilim iz usaka, da Kosovo nije svileni jastuk iz brusa, da Srbi znaju za nesto skuplje od glave."
" Pusti sad Obilicu i vranu i pirinac. Sta je to kazi mi tako skupo, skuplje od glave?
Ove recenice se pozivaju na patriotska osecanja, ljubav prema otadzbini, zrtvovanje za istu i slicno. Taj cin zrtvovanja je kroz istoriju uziman za vrlinu nad vrlinama. "Dati zivot za domovinu". "Ima li nesto lepse nego umreti za otazdbinu." i slicno. Takva razmisljanja su toliko naivna i bez osnova da ih mogu opravdati jedino "argumentom sile" koja stoji iza njih, i koja ih namece svima kao nesto vredno.
Ali nikakav argument sile ne bi opet bio dovoljan da tu "vrlinu" provlaci tako dugo. Tako da tu ima mocnijih temelja koji daju zivot besmislici i opravdavaju kako ratovanje tako i zrtvovanje individue u istom.
1) Prosnovni razlog je interes vrste naspram interesa individue. Neko ovde je to izneo rekavsi da mu je vaznija samo glava njegovog deteta. Dakle, VRSTA trazi svoje pravo nad individuom. To ima svoje metafizicke temelje koji ipak i kao takvi nisu ultimativni.
Vrsta je zarobljeni elan vital i ocuvanje vrste je kao cuvanje nekog vira u potoku, potpuno nesvesni samog potoka. Dakle ima nesto skuplje od vrste kao i od individue, a ako bismo uporedjivali vrednost to dvoje individua je metafizicki vrednija, jer probijanje Elan vitala moguce je samo kroz pojedinca, ne kroz mnostvo uspavanih ljudi zarobljenih u vrtlogu inertnosti sto i cini vrstu. Tako da pozivanje na uzvisenost zrtvavanja za vrstu nema mnogo osnova.
2) Drugi razlog je praktican. Ili ako susedno pleme napadne njegovo pleme sa ciljem da opljacka, ubije , odvede u ropstvo. onda je "patriotizam" zapravo motiv samodrzanja samog zivota. Ili ubij da ne budes ubijen. Kao takav on ima opravdanja Ovde dolazimo do onog problematicnog.
Na ovim opravdanim temeljima opstanka sada su razne drustvene parazitarne grupe zarad ocuvanja svojih privilegija, pretvorili "zrtvovanje za otadzbinu" u "zrtvavanje za bazen nekog VIP na vlasti. Za uvecanje necijeg bogastva. I taj cilj argumentom sile proglasili su za vrlinu. I sto je najgore ljudi nasedaju. Mada pitanje je da li stvarno nasedaju na to? Prilikom svakog jurisa u besmislenim ratovima postoje oni koji stoje u pozadini i ubijaju one koji se okrenu na suprotnu stranu. To je najbolje iskazano u ovim recima Milosa Obrenovica.
"Ako neko jurisa , moze da pogine ali moze i da ostane, ali onaj ko ne jurisa poginuce sigurno od moje ruke".
Tako da nema tu mnogo junastva. Sve se svodi na silu i prinudu a nijedna ideja, pogotovu ako je vestacka i nametnuta, ne moze da pobedi osnovne instikte samoodorzanja i intuiciju da je svet objekata idealan a da je ljudska individua staniste apsolutnog duha, da se sekundarno ne moze predpostaviti primarnom.Da se prednost bitisanja ne moze tako lako zrtvovati za materijalisticke banalnosti. Da ratovi koji nisu apsolutno nuzni i nametnuti nemaju opravdanja.
Gradnja kula od karata jeste upravo to. A gradnja onoga sto naslucujemo u sebi a sto ne nastaje niti nestaje, cilj je koji treba postaviti na pijedestal vrednosti nad vrednostima.
(za njega).
