i to multiplicirana fekalija! 8)
-
- Popularno:
- Lea Dajč - dečja zvezda Kraljevine SHS...
- Profesor Ivo Goldštajn o ustaškom...
- Levi's farmerke
- "Од сутра, кад ми дођемо на власт ..."
- Treba li se Dodik kandidovat na...
- "ALO" javlja: Blokaderski šamar...
- Privedeno još pet osoba u okviru...
- Uhapšen bivši ministar Tomislav...
- Đilas podržava Vučića i priča protiv...
- Potvrđena presuda Dodiku - Godinu dana...
Zoran Djindjic
- Začetnik teme vuk93
- Datum pokretanja
- stanje
ali
da poslusham prijatelja
i ljupchetovog prijatelja
i da se ne obazirem na istu... 8)
da poslusham prijatelja
i ljupchetovog prijatelja
i da se ne obazirem na istu... 8)
samo mi je opasno kontradiktorno da vuk93
i a33
budu jedan lik....
mada... svashta se nadje na netu...
8)
not my problem...
i a33
budu jedan lik....
mada... svashta se nadje na netu...
8)
not my problem...
Lorens Darel
Zainteresovan član
- Poruka
- 234
samo da ti skrenem paznju da si ti taj kome smeta tudje misljenje jer inace ne bi onako ostro reagovao na moj post. na ovaj nacin sigurno neces pokrenuti neku smislenu raspravu (a ova tema je ponajvise zasluzuje) tako da je bolje preskociti vredjanje...tratur:
a33
Aktivan član
- Poruka
- 1.610
a,da,..poznata mi je ova "demokratska" argumentacija,.crow:
pa pravi ste divljaci,.kada nemate argumenata ,pocnete da lajete,palite,ubijate,.
p.s.da ne bi opet sablju neku uveli i vanredno stanje,pa da pohapsite 16 000 ljudi,bez ikakva povoda,..?
a33
Aktivan član
- Poruka
- 1.610
ne,na politici ovako dialog ne vodimo,.crni lepotan:
ovo samo "demokrate" znaju ovako nisko udariti.
Marge
Domaćin
- Poruka
- 4.255
Bar pisi pravilno, SRBINE!a33:
Lorens Darel
Zainteresovan član
- Poruka
- 234
ti mora da se salis? ovoliko glup sigurno nisi, tako da se ili sprdas ili si zlonameran...a33:
Dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost.
Zoran Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.
Možda smo, kao pripadnici naroda kratkog pamćenja, malo zaboravili...
Bibliografija
Knjige
1. Subjektivnost i nasilje, Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, Izazovi, 1982.
2. Jesen dijalektike, Karl Marks i utemeljenje kritičke teorije društva, Mladost, V Velika edicija ideja, 1987.
3. Jugoslavija kao nedovršena država, Književna zajednica Novi Sad, Anthropos, 1988.
4. Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, 1996.
5. Subjektivnost i nasilje, Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma, drugo izdanje, Novi Sad, Dnevnik, 2003.
Članci, rasprave, eseji, prikazi i polemike
1. Karl Korš - problemi recepcije marksizma - Gledišta, 1976.
2. Problem metodičkog statusa kritike - Vidici, 1976.
3. Samorefleksija kao jedinstvo teorijskog i praktičnog uma - Gledišta, 1976.
4. Šelingova antikritika Hegela - Gledišta, 1976.
5. Fihte: "Učenje o nauci" - Treći program Radio Beograda, 1977.
6. Kriza praktične filozofije - Gledišta, 1977.
7. Marksov zahtev za ukidanjem filozofije i problemi jedne teorije istorije - Gledišta, 1977.
8. Skorsa Manuel: "Zvona za Rankas" - Književna reč, 1977.
9. Veza filozofije i istorijske epohe. G. V. F. Hegel: "Logika" - Književna reč, 1976
10. Beleška o P. A. Kropotkinu - u knjizi P. Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara
11. Leszek Kolakowski: Leben trotz Geschichte - Književna reč, 1977.
12. Ekonomija i politika u "realno egzistirajućem socijalizmu" - Književna reč, 1978.
13. Walter Benjamin: Predavanja za filozofiju revolucije - Dometi, 1977.
14. Novi iracionalizam i filozofija - Književna reč, 1977.
15. Diltajeva kritika istorijskog uma i mogućnost neobjektivističkog modela saznanja - Predgovor u knjizi, Vilhelm Diltaj: Zasnivanje duhovnih nauka,1980.
16. Iskušavanje rubova smisla, Beleške uz Benjaminovu "Einbahnstrasse" - Delo, 1980.
17. Napomene uz Kropotkinova pisma - Delo, 1981.
18. Idejno poreklo političkog totalitarizma. Šta Lenjin, navodno, "duguje Bakunjinu" - Književne novine, 1982.
19. Treba li braniti Rajha od njega samog? - Književna reč, 1982.
20. Dekonstrukcija marksizma iz njegove samorefleksije. K. Ktosch i primena "materijalističkog shvatanja istorije" na marksizam - Theoria, 1983.
21. Istorija, kriza nauka i "svet života" u filozofiji kasnog Huserla - Treći program Radio Beograda, 1984.
22. Oblikovanje duše - psihologija jednog komunističkog intelektualca - Treći program Radio Beograda,1983.
23. O Zukampovom "Belon programu" - Treći program Radio Beograda, 1984.
24. Petar Kropotkin - nepomućena vera u samoorganizovanje naroda - pogovor u knjizi: Petar Kropotkin - Anarhizam i moral, Prosveta, 1984.
25. V. Bons - A. Honeeth: Sozialforschung als Kritik - Treći program Radio Beograda, 1984.
26. Gramatika rasplinute subjektivnosti - Književne novine, 1985.
27. Ishodište nacionalizma. Nad knjigom Ljubomira Tadića: Da li je nacionalizam naša sudbina? - Književne novine, 1985.
28. Kontinuitet kritike liberalizma od Marksa do "frankfurtske škole" - Theoria, 1985.
29. O sekundarnim autorskim pravima - Književne novine,1985.
30. Pesnik među ruševinama - NIN, 1985.
31. Država je važna stvar - Književne novine, 1986.
32. Jugoslavija je sveća koja gori sa oba kraja - Književne novine, 1986.
33. Socijalizam i struktura socijalnog delovanja - Književne novine, 1986.
34. Kriza političke integracije i fenomen refeudalizma - Književne novine, 1986
35. Kvadratura jugoslovenskog kruga - Književne novine, 1986.
36. Marksizam i liberalizam - predlog za polemiku - Theoria, 1986.
37. Miodrag Pavlović: "Prirodni oblik i lik" - Književne novine, 1986.
38. Demokratija kao primena ili kao uspostavljena datost - Književne novine, 1987.
39. Ignacio de Loyola: duhovni vitez borbene crkve - Predgovor knjizi: Ignacio de Loyola: Načela jezuita - Mladost, 1987.
40. Ko je suveren u Jugoslaviji? - Književne novine, 1987.
41. Osnovna prava i ustavno-pravna država - Theoria, 1987.
42. Socijalizam i građansko društvo - družboslovne rasprave, 1987.
43. Teškoće s identitetom - Književne novine, 1987.
44. Teze o društvu i državi u socijalizmu - Književne novine, 1987.
45. Tradicija i identitet - Književne novine, 1987.
46. Tri varijante "otvorene opcije" - Književne novine, 1987.
47. Ustav i "nacionalno pitanje" - Književne novine, 1987.
48. Zajednica, priroda, građanski rat - Hobbse i Marks - Centar za filozofiju i društvenu teoriju, 1987.
49. Društvena kriza ili društvena patologija - Gledišta, 1988.
50. Enotnost ali svoboda - Nova revija,1988.
51. Gde je naša ustavotvorna moć? - Književna reč,1988.
52. In memorijam: Milan Kovačević (1938-1988.) - Theoria, 1988.
53. Ko je čuvar ustava? - Književne novine,1988.
54. Koje istine o prorodi našeg političkog sistema otkrivaju protestni skupovi Srba i Crnogoraca - Borba,1988.
55. Parlament i reprezentacija - Književna reč,1988.
56. Pozorište, angažman, revolucija i Brehtovo pozorište revolucije - Ideje,1988.
57. Praxis-marksizam u njegovoj epohi - Theoria, 1988.
58. Borba za simbole - Književne novine,1989.
59. Čekajući pravi sukob - Stav, 1989.
60. Hajdegerova kritika antropocentrizma - Gledišta,1989.
61. Još smo daleko od pravog pluralizma - Samoupravljanje, 1989.
62. Jugoslavija između Ljubljane i Prištine - Književne novine,1989.
63. Jugoslavija na jugoistoku - Književne novine, 1989.
64. Ko je konzervativan u Jugoslaviji? - Književne novine, 1989.
65. Paradoksi spojenih sudova - Stav, 1989.
66. Vlast, pluralizam i opozicija - Stav, 1989.
67. Direktni šamar neoliberalizma - Stav, 1990.
68. Funcionalnost diktature - Sociologija, 1990.
69. Lančana reakcija - Stav, 1990.
70. Nacionalni program srpskih komunista. Odsustvo identiteta i defetizam - Stav, 1990.
71. Partizani pluralizma. Oni su se za ovo borili - Stav, 1990.
72. Sistem i moć. Harizma protiv harizme - Stav, 1990.
73. Sjedinjene jugoslovenske države - Stav, 1990.
74. Stara i nova opozicija. Kome odgovara mrak? - Stav, 1990.
75. Štampa i pluralizam - Stav, 1990.
76. Ustav za Jugoslaviju? - Stav, 1990.
77. Voajeri, legalisti, patriote - Stav, 1990.
78. Istorija kriza nauka i "svet života" u filozofiji kasnog Huserla - Pogovor u knjizi Edmud Huserl: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, 1991.
79. Iz opozicionog ugla. Pobeda aparata - Stav, 1991.
80. Kritika utopijskog uma. Reinhardt Koselleck: Kritika i kriza - Ovdje, 1991.
81. Lestvica našeg propadanja - Stav, 1991.
82. Šta hoće JNA? - Stav,1991.
83. Građansko društvo kao životinjsko carstvo - NIN, 1992.
84. Greška bez popravke - Borba, 1992.
85. S verom u otrežnjenje - NIN, 1992.
86. Šta čeka Srbiju. Od previše do premalo - Stav, 1992.
87. Vreme neizvesnosti. Prosjačka elegija - Stav, 1993.
88. Čekajući narod - NIN, 1993.
89. Hajdegerova figura četvorstva u kontekstu problema centralizma - Filozofski godišnjak, 1993.
90. Demokratske tradicije i savremenost - Zbornik Filozofsko-književne škole u Kruševcu, 1994.
91. I ova Jugoslavija je mrtva država - Telegraf, 1994.
92. O Srbiji, u Srbiji i Evropi, posle rata - Telegraf,1995.
93. Promene - sad! - NIN, 1995.
94. Demokratija i autoritarni sistem - Filozofija i društvo, 1996.
95. Nedemokratska vlast - klica potresa. Bosna između demokratije, diktature i raspada - Naša borba,1996.
96. Srbiji su potrebne promene. Srbija i Evropa - Evropa, 1996.
97. Sve propada osim despotije. U očekivanju jogurt kontrarevolucije - Naša borba,1996.
98. Kao planete oko sunca - Danas,1997.
99. Kritika utopijskog uma - Predgovor knjizi: Rajnhart Kozelek: Kritika i kriza - Plato, 1997
100. Programske koncepcije umesto ideologija - Naša borba, 1997.
101. Permanentna mobilizacija kreativaca. Pobednička strategija za Srbiju - Naša borba, 1997.
102. Personalna, a ne teritorijalna prava - NIN, 1998.
103. Prava pre svega - NIN, 1998.
104. Nema lakih rešenja - Politika, 2001.
105. Neophodna promena srpskog kolektivnog ponašanja - Profil, 2001.
106. Predlog dogovora o državnom cilju - Vreme, 2001.
107. Na putu ka sebi. Srbija danas, kao i ranije, nije gotova činjenica nego šansa - NIN, 2002.
108. Nedaće globalizacije - NIN, 2002.
109. Pismo srpskoj javnosti. Operišemo - bez anestezije ! Operacija uspela, ako Srbija sarađuje! - Nedeljni telegraf, 2002.
110. Prestići region - NIN, 2002.
111. Srbija, Balkan i Evropa - Međunarodna politika, 2002
112. Srpske reforme i međunarodni uticaj - Glas javnosti, 2002.
113. Konačno uspelo hvatanje pojedinačnosti u mrežu opštosti - Zlatna greda, 2003.
114. Novinarska škola. Oblikovanje javnosti kroz ozbiljan novinarski pristup - Politika, 2003.
115. Prestići region - NIN, 2003.
Knjige
1. Subjektivnost i nasilje, Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, Izazovi, 1982.
2. Jesen dijalektike, Karl Marks i utemeljenje kritičke teorije društva, Mladost, V Velika edicija ideja, 1987.
3. Jugoslavija kao nedovršena država, Književna zajednica Novi Sad, Anthropos, 1988.
4. Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, 1996.
5. Subjektivnost i nasilje, Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma, drugo izdanje, Novi Sad, Dnevnik, 2003.
Članci, rasprave, eseji, prikazi i polemike
1. Karl Korš - problemi recepcije marksizma - Gledišta, 1976.
2. Problem metodičkog statusa kritike - Vidici, 1976.
3. Samorefleksija kao jedinstvo teorijskog i praktičnog uma - Gledišta, 1976.
4. Šelingova antikritika Hegela - Gledišta, 1976.
5. Fihte: "Učenje o nauci" - Treći program Radio Beograda, 1977.
6. Kriza praktične filozofije - Gledišta, 1977.
7. Marksov zahtev za ukidanjem filozofije i problemi jedne teorije istorije - Gledišta, 1977.
8. Skorsa Manuel: "Zvona za Rankas" - Književna reč, 1977.
9. Veza filozofije i istorijske epohe. G. V. F. Hegel: "Logika" - Književna reč, 1976
10. Beleška o P. A. Kropotkinu - u knjizi P. Kropotkin: Zapisi jednog revolucionara
11. Leszek Kolakowski: Leben trotz Geschichte - Književna reč, 1977.
12. Ekonomija i politika u "realno egzistirajućem socijalizmu" - Književna reč, 1978.
13. Walter Benjamin: Predavanja za filozofiju revolucije - Dometi, 1977.
14. Novi iracionalizam i filozofija - Književna reč, 1977.
15. Diltajeva kritika istorijskog uma i mogućnost neobjektivističkog modela saznanja - Predgovor u knjizi, Vilhelm Diltaj: Zasnivanje duhovnih nauka,1980.
16. Iskušavanje rubova smisla, Beleške uz Benjaminovu "Einbahnstrasse" - Delo, 1980.
17. Napomene uz Kropotkinova pisma - Delo, 1981.
18. Idejno poreklo političkog totalitarizma. Šta Lenjin, navodno, "duguje Bakunjinu" - Književne novine, 1982.
19. Treba li braniti Rajha od njega samog? - Književna reč, 1982.
20. Dekonstrukcija marksizma iz njegove samorefleksije. K. Ktosch i primena "materijalističkog shvatanja istorije" na marksizam - Theoria, 1983.
21. Istorija, kriza nauka i "svet života" u filozofiji kasnog Huserla - Treći program Radio Beograda, 1984.
22. Oblikovanje duše - psihologija jednog komunističkog intelektualca - Treći program Radio Beograda,1983.
23. O Zukampovom "Belon programu" - Treći program Radio Beograda, 1984.
24. Petar Kropotkin - nepomućena vera u samoorganizovanje naroda - pogovor u knjizi: Petar Kropotkin - Anarhizam i moral, Prosveta, 1984.
25. V. Bons - A. Honeeth: Sozialforschung als Kritik - Treći program Radio Beograda, 1984.
26. Gramatika rasplinute subjektivnosti - Književne novine, 1985.
27. Ishodište nacionalizma. Nad knjigom Ljubomira Tadića: Da li je nacionalizam naša sudbina? - Književne novine, 1985.
28. Kontinuitet kritike liberalizma od Marksa do "frankfurtske škole" - Theoria, 1985.
29. O sekundarnim autorskim pravima - Književne novine,1985.
30. Pesnik među ruševinama - NIN, 1985.
31. Država je važna stvar - Književne novine, 1986.
32. Jugoslavija je sveća koja gori sa oba kraja - Književne novine, 1986.
33. Socijalizam i struktura socijalnog delovanja - Književne novine, 1986.
34. Kriza političke integracije i fenomen refeudalizma - Književne novine, 1986
35. Kvadratura jugoslovenskog kruga - Književne novine, 1986.
36. Marksizam i liberalizam - predlog za polemiku - Theoria, 1986.
37. Miodrag Pavlović: "Prirodni oblik i lik" - Književne novine, 1986.
38. Demokratija kao primena ili kao uspostavljena datost - Književne novine, 1987.
39. Ignacio de Loyola: duhovni vitez borbene crkve - Predgovor knjizi: Ignacio de Loyola: Načela jezuita - Mladost, 1987.
40. Ko je suveren u Jugoslaviji? - Književne novine, 1987.
41. Osnovna prava i ustavno-pravna država - Theoria, 1987.
42. Socijalizam i građansko društvo - družboslovne rasprave, 1987.
43. Teškoće s identitetom - Književne novine, 1987.
44. Teze o društvu i državi u socijalizmu - Književne novine, 1987.
45. Tradicija i identitet - Književne novine, 1987.
46. Tri varijante "otvorene opcije" - Književne novine, 1987.
47. Ustav i "nacionalno pitanje" - Književne novine, 1987.
48. Zajednica, priroda, građanski rat - Hobbse i Marks - Centar za filozofiju i društvenu teoriju, 1987.
49. Društvena kriza ili društvena patologija - Gledišta, 1988.
50. Enotnost ali svoboda - Nova revija,1988.
51. Gde je naša ustavotvorna moć? - Književna reč,1988.
52. In memorijam: Milan Kovačević (1938-1988.) - Theoria, 1988.
53. Ko je čuvar ustava? - Književne novine,1988.
54. Koje istine o prorodi našeg političkog sistema otkrivaju protestni skupovi Srba i Crnogoraca - Borba,1988.
55. Parlament i reprezentacija - Književna reč,1988.
56. Pozorište, angažman, revolucija i Brehtovo pozorište revolucije - Ideje,1988.
57. Praxis-marksizam u njegovoj epohi - Theoria, 1988.
58. Borba za simbole - Književne novine,1989.
59. Čekajući pravi sukob - Stav, 1989.
60. Hajdegerova kritika antropocentrizma - Gledišta,1989.
61. Još smo daleko od pravog pluralizma - Samoupravljanje, 1989.
62. Jugoslavija između Ljubljane i Prištine - Književne novine,1989.
63. Jugoslavija na jugoistoku - Književne novine, 1989.
64. Ko je konzervativan u Jugoslaviji? - Književne novine, 1989.
65. Paradoksi spojenih sudova - Stav, 1989.
66. Vlast, pluralizam i opozicija - Stav, 1989.
67. Direktni šamar neoliberalizma - Stav, 1990.
68. Funcionalnost diktature - Sociologija, 1990.
69. Lančana reakcija - Stav, 1990.
70. Nacionalni program srpskih komunista. Odsustvo identiteta i defetizam - Stav, 1990.
71. Partizani pluralizma. Oni su se za ovo borili - Stav, 1990.
72. Sistem i moć. Harizma protiv harizme - Stav, 1990.
73. Sjedinjene jugoslovenske države - Stav, 1990.
74. Stara i nova opozicija. Kome odgovara mrak? - Stav, 1990.
75. Štampa i pluralizam - Stav, 1990.
76. Ustav za Jugoslaviju? - Stav, 1990.
77. Voajeri, legalisti, patriote - Stav, 1990.
78. Istorija kriza nauka i "svet života" u filozofiji kasnog Huserla - Pogovor u knjizi Edmud Huserl: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, 1991.
79. Iz opozicionog ugla. Pobeda aparata - Stav, 1991.
80. Kritika utopijskog uma. Reinhardt Koselleck: Kritika i kriza - Ovdje, 1991.
81. Lestvica našeg propadanja - Stav, 1991.
82. Šta hoće JNA? - Stav,1991.
83. Građansko društvo kao životinjsko carstvo - NIN, 1992.
84. Greška bez popravke - Borba, 1992.
85. S verom u otrežnjenje - NIN, 1992.
86. Šta čeka Srbiju. Od previše do premalo - Stav, 1992.
87. Vreme neizvesnosti. Prosjačka elegija - Stav, 1993.
88. Čekajući narod - NIN, 1993.
89. Hajdegerova figura četvorstva u kontekstu problema centralizma - Filozofski godišnjak, 1993.
90. Demokratske tradicije i savremenost - Zbornik Filozofsko-književne škole u Kruševcu, 1994.
91. I ova Jugoslavija je mrtva država - Telegraf, 1994.
92. O Srbiji, u Srbiji i Evropi, posle rata - Telegraf,1995.
93. Promene - sad! - NIN, 1995.
94. Demokratija i autoritarni sistem - Filozofija i društvo, 1996.
95. Nedemokratska vlast - klica potresa. Bosna između demokratije, diktature i raspada - Naša borba,1996.
96. Srbiji su potrebne promene. Srbija i Evropa - Evropa, 1996.
97. Sve propada osim despotije. U očekivanju jogurt kontrarevolucije - Naša borba,1996.
98. Kao planete oko sunca - Danas,1997.
99. Kritika utopijskog uma - Predgovor knjizi: Rajnhart Kozelek: Kritika i kriza - Plato, 1997
100. Programske koncepcije umesto ideologija - Naša borba, 1997.
101. Permanentna mobilizacija kreativaca. Pobednička strategija za Srbiju - Naša borba, 1997.
102. Personalna, a ne teritorijalna prava - NIN, 1998.
103. Prava pre svega - NIN, 1998.
104. Nema lakih rešenja - Politika, 2001.
105. Neophodna promena srpskog kolektivnog ponašanja - Profil, 2001.
106. Predlog dogovora o državnom cilju - Vreme, 2001.
107. Na putu ka sebi. Srbija danas, kao i ranije, nije gotova činjenica nego šansa - NIN, 2002.
108. Nedaće globalizacije - NIN, 2002.
109. Pismo srpskoj javnosti. Operišemo - bez anestezije ! Operacija uspela, ako Srbija sarađuje! - Nedeljni telegraf, 2002.
110. Prestići region - NIN, 2002.
111. Srbija, Balkan i Evropa - Međunarodna politika, 2002
112. Srpske reforme i međunarodni uticaj - Glas javnosti, 2002.
113. Konačno uspelo hvatanje pojedinačnosti u mrežu opštosti - Zlatna greda, 2003.
114. Novinarska škola. Oblikovanje javnosti kroz ozbiljan novinarski pristup - Politika, 2003.
115. Prestići region - NIN, 2003.
Prevodilački rad
Posebna izdanja
1. Vilijem Diltaj: Zasnivanje duhovnih nauka. S nemačkog preveli Zoran Đinđić i Jelena Imširović. Izbor i predgovor ["Diltajeva kritika istorijskog uma i mogućnost neobjektivističkog modela saznanja"] Zoran Đinđić (1980)
2. Petar Kropotkin: Anarhizam i moral. Izbor tekstova, beleške i pogovor ["Petar Kropotkin - nepomućena vera u samoorganizovanje naroda"] Zoran Đinđić. Predgovor [Petar Kropotkin - izazov velikodušnosti"] Predrag Matejević. Preveli Jaroslava Široka i Zoran Đinđić (1984)
3. Agneš Heler: Filozofija levog radikalizma. Prevod Zoran Đinđić (1985)
4. Edmund Husserl: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija. Prevod Zoran Đinđić (1991)
5. Rajnhart Kozelek: Kritika i kriza, Studija o patogenezi građanskog sveta. Prevod s nemačkog i predgovor Zoran Đinđić (1997).
Studije, članci, eseji...
1. Benze, Marks: O eseju i njegovoj prozi. Preveo Zoran Đinđić (1976)
2. Lorencer, Alfred : "Psihoanaliza, jezik i istorijski materijalizam". Preveo Zoran Đinđić. Delo (1976)
3. Zimmermann, Rolf: Jezik i praksa. Kasni Vitgenstajn i pitanje o jednoj materijalističkoj teoriji jezika. Preveo Zoran Đinđić. Delo (1977)
4. Razgovor sa Hajnrihom Belom. Umetnost je anarhija. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977, 78.)
5. Encesberger, Hans Magnus: Opšta mesta koja se tiču najnovije književnosti. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977, 85)
6. Bimel, Valter: O kompoziciji i jedinstvu Hajdegerovog dela "Holzwege". Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977)
7. Šmit, Zigfrid J.: Od konkretnog do konceptualnog pesništva. Preveo Zoran Đinđić. Gledišta (1977)
8. Riedel, Manfred: Teološko objašnjenje i praktično obrazloženje. O "metodološkoj praznini" u analitičkoj teoriji humanističkih nauka. Preveo Zoran Đinđić. Gledišta (1978.)
9. Furtado, Celso: Eksterna zavisnost i ekonomska teorija. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
10. Santos, Theotoniodos: O strukturi zavisnosti. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
11. Stavenhagen, Rodolfo: Agrarne strukture i nerazvijenost u Africi i Latinskoj Americi. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
12. Sunkel, Osvaldo: Unutrašnje polarizovanje (u tekstu Transnacionalna kapitalistička integracija i nacionalna integracija). Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
13. Veitos, Constantine V.: Zahtevi i strategije firmi, politika režima prema direktnim inostranim investicijama i međunarodna raspodela dohotka. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
14. Zeleni, Jindrih: Naučna logika i "kapital". Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
15. Kropotkin, Petar A.: Razgovor sa Lenjinom i dva pisma. Preveo Zoran Đinđić. Delo (1981)
16. Levental, Leo: Umetnost i masovna kultura. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1982)
17. Huserl, Edmund: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1984)
18. Habermas, Jirgen: Odbacivanje prošlosti. Kulturološki pamflet. Preveo Zoran Đinđić. Književne novine (1985)
19. Horkhajmer, Maks: Da li je mogućno društvo mrava - pismo Maksa Horkhajmera Maidon Horkhajmer. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Književne novine (1985)
20. Adorno, Teodor V.: Ima razloga za radost. Teodor V. Adorno Maksu Horkhajmeru. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Književne novine (1985).
21. Veber, Marks: Politika kao izazov. Preveo Zoran Đinđić. Filip Višnjić (1988.)
22. Dahstrom, Daniel O.: Zaborav bića ili moralno-filozofska naivnost. Heideggerova interpretacija Kantove praktične filozofije. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Theoria (1989)
23. Hempel, Carl G. C.: O teoriji istine u logičkom pozitivizmu. Preveo Zoran Đinđić. Theoria (1989)
24. Koselek, Rajnhart: Kritika i kriza. Preveo Zoran Đinđić. Ovdje (1991).
Posebna izdanja
1. Vilijem Diltaj: Zasnivanje duhovnih nauka. S nemačkog preveli Zoran Đinđić i Jelena Imširović. Izbor i predgovor ["Diltajeva kritika istorijskog uma i mogućnost neobjektivističkog modela saznanja"] Zoran Đinđić (1980)
2. Petar Kropotkin: Anarhizam i moral. Izbor tekstova, beleške i pogovor ["Petar Kropotkin - nepomućena vera u samoorganizovanje naroda"] Zoran Đinđić. Predgovor [Petar Kropotkin - izazov velikodušnosti"] Predrag Matejević. Preveli Jaroslava Široka i Zoran Đinđić (1984)
3. Agneš Heler: Filozofija levog radikalizma. Prevod Zoran Đinđić (1985)
4. Edmund Husserl: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija. Prevod Zoran Đinđić (1991)
5. Rajnhart Kozelek: Kritika i kriza, Studija o patogenezi građanskog sveta. Prevod s nemačkog i predgovor Zoran Đinđić (1997).
Studije, članci, eseji...
1. Benze, Marks: O eseju i njegovoj prozi. Preveo Zoran Đinđić (1976)
2. Lorencer, Alfred : "Psihoanaliza, jezik i istorijski materijalizam". Preveo Zoran Đinđić. Delo (1976)
3. Zimmermann, Rolf: Jezik i praksa. Kasni Vitgenstajn i pitanje o jednoj materijalističkoj teoriji jezika. Preveo Zoran Đinđić. Delo (1977)
4. Razgovor sa Hajnrihom Belom. Umetnost je anarhija. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977, 78.)
5. Encesberger, Hans Magnus: Opšta mesta koja se tiču najnovije književnosti. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977, 85)
6. Bimel, Valter: O kompoziciji i jedinstvu Hajdegerovog dela "Holzwege". Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1977)
7. Šmit, Zigfrid J.: Od konkretnog do konceptualnog pesništva. Preveo Zoran Đinđić. Gledišta (1977)
8. Riedel, Manfred: Teološko objašnjenje i praktično obrazloženje. O "metodološkoj praznini" u analitičkoj teoriji humanističkih nauka. Preveo Zoran Đinđić. Gledišta (1978.)
9. Furtado, Celso: Eksterna zavisnost i ekonomska teorija. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
10. Santos, Theotoniodos: O strukturi zavisnosti. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
11. Stavenhagen, Rodolfo: Agrarne strukture i nerazvijenost u Africi i Latinskoj Americi. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
12. Sunkel, Osvaldo: Unutrašnje polarizovanje (u tekstu Transnacionalna kapitalistička integracija i nacionalna integracija). Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
13. Veitos, Constantine V.: Zahtevi i strategije firmi, politika režima prema direktnim inostranim investicijama i međunarodna raspodela dohotka. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
14. Zeleni, Jindrih: Naučna logika i "kapital". Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1978.)
15. Kropotkin, Petar A.: Razgovor sa Lenjinom i dva pisma. Preveo Zoran Đinđić. Delo (1981)
16. Levental, Leo: Umetnost i masovna kultura. Preveo Zoran Đinđić. Književna reč (1982)
17. Huserl, Edmund: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija. Preveo Zoran Đinđić. Treći program Radio Beograda (1984)
18. Habermas, Jirgen: Odbacivanje prošlosti. Kulturološki pamflet. Preveo Zoran Đinđić. Književne novine (1985)
19. Horkhajmer, Maks: Da li je mogućno društvo mrava - pismo Maksa Horkhajmera Maidon Horkhajmer. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Književne novine (1985)
20. Adorno, Teodor V.: Ima razloga za radost. Teodor V. Adorno Maksu Horkhajmeru. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Književne novine (1985).
21. Veber, Marks: Politika kao izazov. Preveo Zoran Đinđić. Filip Višnjić (1988.)
22. Dahstrom, Daniel O.: Zaborav bića ili moralno-filozofska naivnost. Heideggerova interpretacija Kantove praktične filozofije. Preveo sa nemačkog Zoran Đinđić. Theoria (1989)
23. Hempel, Carl G. C.: O teoriji istine u logičkom pozitivizmu. Preveo Zoran Đinđić. Theoria (1989)
24. Koselek, Rajnhart: Kritika i kriza. Preveo Zoran Đinđić. Ovdje (1991).
Lorens Darel:
Jos jednom se izvinjavam, posebno tebi jer vidim da nisi imao namjeru da ikoga uvredis, ponekad je i tastatura brza od pameti.Sa druge strane molim te procitaj jos jednom one histericne bljuvotine pa pokusaj da ostanes ravnodusan.
Daleko od toga da mi smeta tudje misljenje, smeta mi da to bude jedino misljenje.
Za pocetak razmislite o tvrdnji broj 4
Rujevit
Domaćin
- Poruka
- 3.445
tratur:
Много шта ми се није свиђало код Ђинђића али је био једини способан да Србију изведе из трулежи социјализма и канџи црвене банде.
Због идиота из деведесетих који су тада били на власти Србија касни к'о Вељини возови. Оно што се рушило, крало, разграђивало и арчило на све стране од '89. до 2000. не може да се надокнади за пар година. Сви су били велики Срби, јуришали на Загреб, Сарајево...а шта смо добили - мрак, јебени мрак, и то од кога, од ватрогасаца, шумара и олоши хрватске. Ето на шта је патриотска Србија деведестих довела част и понос ОНЕ Србије!
И ако је човек хтео да погледа истини у очи, да не бежи, да чисти туђе смеће, зар је зато био издајник и страни плаћеник?
Пун ми је набеђених патриота и оних који заговарају идеологију српског ''национализма'' '90-их.
braticu
ovde imash dijalog Ljupcheta i moje malenkosti gde citiramo nashe prijatelje...
ume da bude pouchno
http://forum.krstarica.com/threads/161563&page=23&pp=25
ovde imash dijalog Ljupcheta i moje malenkosti gde citiramo nashe prijatelje...
ume da bude pouchno
http://forum.krstarica.com/threads/161563&page=23&pp=25
a33
Aktivan član
- Poruka
- 1.610
posto smo dokazali da je Điki bio mirotvorac
ajd sad da pokazemo i njegovu borbu protiv organizovanog kriminala
http://www.nin.co.yu/2003-04/29/28657.html
ko nam je to sa glavnim narko dileron za SAP Vojvodinu?
ajd sad da pokazemo i njegovu borbu protiv organizovanog kriminala
http://www.nin.co.yu/2003-04/29/28657.html
ko nam je to sa glavnim narko dileron za SAP Vojvodinu?
Slavic Land
Aktivan član
- Poruka
- 1.168
ova tema mi lici na one bakice koje kukaju i kunu i one koje treba i one koje ne treba...
Slavic Land
Aktivan član
- Poruka
- 1.168
Koliko smo zaslužili da nam on ili bilo ko drugi donese nešto bolje vidi se iz ovog nekartikulisanog i neandertalskog posta i ponašanja ljudi na njemu.
Slavic Land
Aktivan član
- Poruka
- 1.168
tema je definitivno za podforum politike jer tamo ima vise frustriranih nego ovde...hm... bar se nadam...
Блокада аутопута код Београда
Београд, 12. новембар 2001. године (Бета) - Држава је озбиљна ствар да би се поигравали њоме. Господа из ЈСО ће морати да се понашају у складу са тим радним местом или да бирају друго радно место или да бирају другу државу - рекао је Ђинђић Радио-телевизији Србије поводом протеста припадника ЈСО, који су данас девет сати држали у блокади део аутопута код Београда.
Српски премијер је оценио да је ствар сада "прилично легла" и да сада треба радити према закону, истичући да је то у интересу свих грађана земље.
Ђинђић је синоћ три сата разговарао са припадницима ЈСО у ниховој бази у Кули. Медијима је данас подељена видео-касета са снимцима са синоћњег састанка, коју је припремила ЈСО.
У изјави РТС-у, Ђинђић је навео и да није био информисан да се тај сусрет снима.
- То само потврђује да су ти људи желели да направе маркетинг - оценио је премијер Србије.
Прихваћене оставке врха Државне безбедности
Београд, 14. новембар 2001. године - Понуђену оставку министра унутрашњих послова Душана Михајловића нисам прихватио, саопштио је председник Владе Србије др Зоран Ђинђић на конференцији за новинаре после данашње седнице Владе на којој се расправљало о протесту припадника Јединица за специјалне операције.
- Ни једна интересна група или појединац неће смењивати и постављати министре док сам ја председник Владе - рекао је премијер, наглашавајући да је Влада Србије усвојила закључке за смиривање ситуације "у општем интересу државе".
Како је Ђинђић саопштио команда "црвених беретки" биће пребачена из Ресора државне безбедности у Ресор јавне безбедности, чиме ће "командна одговорност постати јасна". Влада Србије прихватила је оставке начелника Државне безбедности Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовић.
У Хагу нема колективне кривице
Премијер Србије др Зоран Ђинђић негирао је све шпекулације да се Јединица за специјалне операције налази на некој од тајних оптужница Хашког трибунала, називајући погађања око запечаћених оптужница "народним спортом". Према његовим тврдњама, не постоји могућност да се "колективно одговара" за злочине, већ само на основу индивидуалне одговорности.
- Карла Дел Понте последњи пут нам је уручила списак, са молбом да јој пошаљемо информације шта је са тим лицима. Нека лица су дата под надимцима, неки не постоје, а неки јесу припдници јединице "црвених беретки". Али оно што је тражено само су информација и претпостављам да је у питању "сирова фаза" истраге према неким сведочењима. То нема везе са оптужницама, јер је питање да ли се траже као сведоци и да ли се уопште траже из неког разлога. То, у сваком случају нису оптужнице - рекао је Ђинђић, додајући да је неодговорно уколико је неко тај списак употребио као листу људи које тражи Хашки трибунал.
- Очигледни су пропусти у раду овог Ресора, јер, између осталог, није могуће да оваква служба не зна шта се дешава међу припадницима њених јединица - рекао је Ђинђић, истићучи да ће до даљњег Ресором државне безбедности управљати Колегијум МУП-а.
Комисија, коју ће сачињавати министри Владан Батић, Драган Миловановић и Драган Веселинов, испитаће, у року од две недеље, све детаље који су довели до незадовољства ЈСО, саопштио је Ђинђић.
- До сада је примећено много неправилности у акцији хапшења браће Бановић. Наредбу је рутински издао МУП, али није било потребе да се крије разлог и имена људи које треба ухапсити . Они који су извршавали наређења морали су да знају у какву акцију крећу. Онда су могли да то одбију и да сносе последице. Али због разних злоупотреба у прошлости -мора се дати јасна и тачна команда јединици. Међутим, немам разумевања за њихово политизирање случаја и јавну демонстрацију силе - рекао је Ђинђић, изражавајући очекивања да ће неко од команданата Јединица за специјалне операције одговарати за "непрофесионално понашање".
Премијер Србије поновио је став да Влада стоји иза хапшења, јер је на снази Уредба којом се, до доношења савезног закона, у земљи директно примењује Статут Хашког трибунала.
- Ова одлука је правно поткрепљена и припадници МУП-а, као ни други државни службеници, немају право да оцењују да ли је она уставна или не - рекао је Ђинђић.
На питање како ће Влада поступати у случају да део или цела јединица не прихвате данашње закључке Владе, Ђинђић је истакао да могу да дају отказ или ће цела јединица бити расформисана.
Београд, 14. новембар 2001. године - Понуђену оставку министра унутрашњих послова Душана Михајловића нисам прихватио, саопштио је председник Владе Србије др Зоран Ђинђић на конференцији за новинаре после данашње седнице Владе на којој се расправљало о протесту припадника Јединица за специјалне операције.
- Ни једна интересна група или појединац неће смењивати и постављати министре док сам ја председник Владе - рекао је премијер, наглашавајући да је Влада Србије усвојила закључке за смиривање ситуације "у општем интересу државе".
Како је Ђинђић саопштио команда "црвених беретки" биће пребачена из Ресора државне безбедности у Ресор јавне безбедности, чиме ће "командна одговорност постати јасна". Влада Србије прихватила је оставке начелника Државне безбедности Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовић.
У Хагу нема колективне кривице
Премијер Србије др Зоран Ђинђић негирао је све шпекулације да се Јединица за специјалне операције налази на некој од тајних оптужница Хашког трибунала, називајући погађања око запечаћених оптужница "народним спортом". Према његовим тврдњама, не постоји могућност да се "колективно одговара" за злочине, већ само на основу индивидуалне одговорности.
- Карла Дел Понте последњи пут нам је уручила списак, са молбом да јој пошаљемо информације шта је са тим лицима. Нека лица су дата под надимцима, неки не постоје, а неки јесу припдници јединице "црвених беретки". Али оно што је тражено само су информација и претпостављам да је у питању "сирова фаза" истраге према неким сведочењима. То нема везе са оптужницама, јер је питање да ли се траже као сведоци и да ли се уопште траже из неког разлога. То, у сваком случају нису оптужнице - рекао је Ђинђић, додајући да је неодговорно уколико је неко тај списак употребио као листу људи које тражи Хашки трибунал.
- Очигледни су пропусти у раду овог Ресора, јер, између осталог, није могуће да оваква служба не зна шта се дешава међу припадницима њених јединица - рекао је Ђинђић, истићучи да ће до даљњег Ресором државне безбедности управљати Колегијум МУП-а.
Комисија, коју ће сачињавати министри Владан Батић, Драган Миловановић и Драган Веселинов, испитаће, у року од две недеље, све детаље који су довели до незадовољства ЈСО, саопштио је Ђинђић.
- До сада је примећено много неправилности у акцији хапшења браће Бановић. Наредбу је рутински издао МУП, али није било потребе да се крије разлог и имена људи које треба ухапсити . Они који су извршавали наређења морали су да знају у какву акцију крећу. Онда су могли да то одбију и да сносе последице. Али због разних злоупотреба у прошлости -мора се дати јасна и тачна команда јединици. Међутим, немам разумевања за њихово политизирање случаја и јавну демонстрацију силе - рекао је Ђинђић, изражавајући очекивања да ће неко од команданата Јединица за специјалне операције одговарати за "непрофесионално понашање".
Премијер Србије поновио је став да Влада стоји иза хапшења, јер је на снази Уредба којом се, до доношења савезног закона, у земљи директно примењује Статут Хашког трибунала.
- Ова одлука је правно поткрепљена и припадници МУП-а, као ни други државни службеници, немају право да оцењују да ли је она уставна или не - рекао је Ђинђић.
На питање како ће Влада поступати у случају да део или цела јединица не прихвате данашње закључке Владе, Ђинђић је истакао да могу да дају отказ или ће цела јединица бити расформисана.
crni lepotan
Elita
- Poruka
- 21.393
Slavic Land:
pa rekoh ja
King 7
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Djindjicu jedino skidam kapu zato sto je ( kako neko rece ) drzao Velju dalje od para.
El_Guerrila
Primećen član
- Poruka
- 560
potpuno se slazem s tobom. djindjic nije bio nikakav heroj, on je samo izdajica...a33:
gazela
Veoma poznat
- Poruka
- 10.256
To je tacno, ali je isto tako tacno i da je Djindjic pravio bolju i lepsu Srbiju, za razliku od S. Milosevica koji je na svoj narod hteo tenkovima i koji je od Srbije napravio balkansku Kolumbijua33:
gazela
Veoma poznat
- Poruka
- 10.256
Veceg izdajicu od S. Milosevica Srbija nije imala nikada. Pustio je tolike ljude da poginu, ostavio jos mnoge bez icega, a onda naterao vojsku i p[oliciju da se povuce i potpisao predaju...El_Guerrila:
- stanje