svetovid
Ističe se
- Poruka
- 2.183
Ne bih umeo sada biti ovoliko iscrpan, ali ovo su neke asocijacije:
dvodelna kompozicija je vrlo simptomaticna - Dzastin:drustvo & ljudi:kosmos - ne bih se zadrzao u tumacenju na prirodi, mislim da u drugom delu prica dobija kosmoloske dimenzije - obred prelaza (vencanje) za Dzastn nema smisla, ona je svesna besmislenosti svog izbora (koji je izbor po nuznosti) - obred prelaza je prekinut, nemogucnost da se predje u sledecu fazu nosi sa sobom i druge regresije (otkaz, bolest) - uzrok svemu je unutrasnja melanholija, osecanje depresije, besmisla i manjak zivotne energije nezadovoljne mlade zene, stanovnice sveta u kojem je individualnost potpuno obesmisljena, a u kojem su istovremeno obesmisljene i neke univerzalne opsteljudske vernosti (odnosi medju razlicitim parovima likova na svadbi, njihovi odnosi sa Dzastin, nemogucnost da nadje sagovornika, seks sa potpunim strancem kao izlaz iz situacije, prekid obreda, predominacija melanholije nad izmisljenim zivotom)
formula Dzastin-sama-medju-ljudima u drugom delu dobija dublji smisao covek-kao-takav-sam-u-svemiru.... smisao ljudskog zivota gubi se u onom trenutku u kome svemir vise nije ''zainteresovan'' za njegovu buducnost
dalje i sam sam primetio taj raspon od hedonizma do cinizma&skepticizma u paru otac:majka - mislim da su oni upravo takvi - oni su ono sto Dzastin ne zeli jer uvidja neminovnost takvog ishoda - ljudi kakve savremeni zivot proizvodi
takodje, mislim da se neka tumacenja ovde na forumu suvise hvataju za planetu kao neku fakciju - za mene je ovde planeta Melanholija parabola melanholije po sebi... astrologija kaze da planete uticu na nas zivot i sklon sam u izvesnoj meri da verujem tome, ali mi se cini da ovde nije rec o fizickom smaku sveta nego o egzistencijalnom, intimnom i civilizacijskom, a koji je posledica visestrukih ljudskih posrnuca, koji se pre svega osecaju u odnosu coveka i coveka i u odnosu coveka i kosmickog sistema ciji je samo deo.... cini mi se da je to negde i odgovor na intenzivne razgovore o smaku sveta koji se poslednje dve godine vode i medju naucnicima i medju laicima - smak je unutrasnja, interno ljudska kategorija, koja se realizuje u pojedincu i njegovom polozaju u drustvu, odnosu drustva prema pojedincu i odnosa ljudi prema visim sistemima
konj - on ne prelazi most iz istog razloga iz kojeg je Dzastin pomirena sa sudbinom oko susreta zemlje i Melanholije - most je vrsta granicnika - kao sto obred prelaza devojke u zenu posredstvom inicijacijskog obreda svadbe nije izvrsen jer Dzastin prekida vencanje (na izvestan nacin bira smrt u odnosu na lazan zivot), tako i most predstavlja granicnik izmedju dve mogucnosti - zar bi prelaskom mosta Dzastin mogla da izbegne fizicki slom sveta koji se primice (cak i kad bi mogla fizicki, sta bi to promenilo u njoj) - ali iza tog mosta zapravo ne postoji nista - kao sto zivot kojeg se u prvom delu odrice kao prazan i lazan za nju je ''nista'', tako iza tog mosta za nju ne postoji svet, izolovanost na imanju upucuje na cistoljudsku dimenziju smaka sveta - zasto preci most, kad zna sta ce da bude - covekova, civilizacijska propast - u drugom delu ni Dzastin ni sestra ni zet ni dete nisu persone sa imenom i prezimenom, oni predstavljaju ljudski princip na zemlji, obesmisljenost postojanja i nemoc coveka nad kosmosom ali i mikrokosmosom, nemogucnost da se izbore s pitanjem vlastitog smisla - postajuci tako i sami to ''nista''....
to su neke dominantne asocijacije...ima ih jos... to mi sad pada na pamet
dvodelna kompozicija je vrlo simptomaticna - Dzastin:drustvo & ljudi:kosmos - ne bih se zadrzao u tumacenju na prirodi, mislim da u drugom delu prica dobija kosmoloske dimenzije - obred prelaza (vencanje) za Dzastn nema smisla, ona je svesna besmislenosti svog izbora (koji je izbor po nuznosti) - obred prelaza je prekinut, nemogucnost da se predje u sledecu fazu nosi sa sobom i druge regresije (otkaz, bolest) - uzrok svemu je unutrasnja melanholija, osecanje depresije, besmisla i manjak zivotne energije nezadovoljne mlade zene, stanovnice sveta u kojem je individualnost potpuno obesmisljena, a u kojem su istovremeno obesmisljene i neke univerzalne opsteljudske vernosti (odnosi medju razlicitim parovima likova na svadbi, njihovi odnosi sa Dzastin, nemogucnost da nadje sagovornika, seks sa potpunim strancem kao izlaz iz situacije, prekid obreda, predominacija melanholije nad izmisljenim zivotom)
formula Dzastin-sama-medju-ljudima u drugom delu dobija dublji smisao covek-kao-takav-sam-u-svemiru.... smisao ljudskog zivota gubi se u onom trenutku u kome svemir vise nije ''zainteresovan'' za njegovu buducnost
dalje i sam sam primetio taj raspon od hedonizma do cinizma&skepticizma u paru otac:majka - mislim da su oni upravo takvi - oni su ono sto Dzastin ne zeli jer uvidja neminovnost takvog ishoda - ljudi kakve savremeni zivot proizvodi
takodje, mislim da se neka tumacenja ovde na forumu suvise hvataju za planetu kao neku fakciju - za mene je ovde planeta Melanholija parabola melanholije po sebi... astrologija kaze da planete uticu na nas zivot i sklon sam u izvesnoj meri da verujem tome, ali mi se cini da ovde nije rec o fizickom smaku sveta nego o egzistencijalnom, intimnom i civilizacijskom, a koji je posledica visestrukih ljudskih posrnuca, koji se pre svega osecaju u odnosu coveka i coveka i u odnosu coveka i kosmickog sistema ciji je samo deo.... cini mi se da je to negde i odgovor na intenzivne razgovore o smaku sveta koji se poslednje dve godine vode i medju naucnicima i medju laicima - smak je unutrasnja, interno ljudska kategorija, koja se realizuje u pojedincu i njegovom polozaju u drustvu, odnosu drustva prema pojedincu i odnosa ljudi prema visim sistemima
konj - on ne prelazi most iz istog razloga iz kojeg je Dzastin pomirena sa sudbinom oko susreta zemlje i Melanholije - most je vrsta granicnika - kao sto obred prelaza devojke u zenu posredstvom inicijacijskog obreda svadbe nije izvrsen jer Dzastin prekida vencanje (na izvestan nacin bira smrt u odnosu na lazan zivot), tako i most predstavlja granicnik izmedju dve mogucnosti - zar bi prelaskom mosta Dzastin mogla da izbegne fizicki slom sveta koji se primice (cak i kad bi mogla fizicki, sta bi to promenilo u njoj) - ali iza tog mosta zapravo ne postoji nista - kao sto zivot kojeg se u prvom delu odrice kao prazan i lazan za nju je ''nista'', tako iza tog mosta za nju ne postoji svet, izolovanost na imanju upucuje na cistoljudsku dimenziju smaka sveta - zasto preci most, kad zna sta ce da bude - covekova, civilizacijska propast - u drugom delu ni Dzastin ni sestra ni zet ni dete nisu persone sa imenom i prezimenom, oni predstavljaju ljudski princip na zemlji, obesmisljenost postojanja i nemoc coveka nad kosmosom ali i mikrokosmosom, nemogucnost da se izbore s pitanjem vlastitog smisla - postajuci tako i sami to ''nista''....
to su neke dominantne asocijacije...ima ih jos... to mi sad pada na pamet
Poslednja izmena: