Nora Barnacle
Domaćin
- Poruka
- 4.132
Spoiler alert: Ukoliko niste gledali film Melancholia Larsa von Triera, možda bi bilo pametnije da preskočite ovu temu, budući da lako može da vas navede na sasvim pogrešne utiske.
Vrlo je moguće da je ovaj film najobičnije „Carevo novo odelo“ iza koga stoji zvučno ime, tačnije, nominalni autoritet (ne od zvanja ili znanja, nego ono treće). Zato nije na odmet poslužiti se nekom priručnom kritičarskom floskulom (such as: „Briliant!“, „Magnificent masterpiece“). Ako bi se čovek odvažio, pa izjavio da je po sredi teška baljezgarija, izložio bi se opasnosti da ispadne glup u društvu (što se moderno kaže i „out“), iako, realno, ima i odviše argumenata za takav stav. Von Trier je, naime, od ranije poznati ludak i lunatik (svetskog glasa), kaže da se leči od depresije već duže vreme, kolekcionar je kojekakvih fobija (oko one od letenja nije mogao da pomogne ni Spielbergovog poziv da dođe u Ameriku, a biće da se i vode plaši, kad ne ode brodom), mrzi baštovanstvo i sve tako redom - kako i priliči anamnezi ozbiljnog mentalno obolelog pacijenta sa traumatičnim detinjstvom. Ove godine mu se stanje, biće, pogoršalo, što je prvo primećeno u Kanu, hramu evropske kulture u kome za takve mesta nema.
Vrlo je moguće, s druge strane, da je reč o, uistinu, velikom filmu i (ako već treba da se spominju daske u glavi), još jednoj potvrdi da je između genija i ludaka – dlaka.
Ne mogu da stanem niti iza jednog od dva navedena stava, jer, najpre, nisam nikakav poznavalac kinematografije, a kamo li kritičar. Štaviše filmove delim u samo dve grupe: na one koji mi se dopadaju i one druge.
Ipak, Melanholija je na mene ostavila snažan utisak, jači nego bilo šta u poslednjih nekoliko godina (računa se i kandidatura Zorice Brunclik za ministra kulture). Gledala sam je nekoliko puta i svaki put videla nešto novo. I dalje mislim da ne razumem taj film i baš zato počinjem ovu temu – u nadi da ima onih koji bi bili dobri pa podelili svoj pogled na stvar.
Dodala bih još da je većina utisaka sasvim subjektivna, začinjena sa malo on line čeprkanja, te, još jednom, sve ovo „mož' da bude, al' ne mora da znači“. Lupetanje, vrlo moguće.
Vrlo je moguće da je ovaj film najobičnije „Carevo novo odelo“ iza koga stoji zvučno ime, tačnije, nominalni autoritet (ne od zvanja ili znanja, nego ono treće). Zato nije na odmet poslužiti se nekom priručnom kritičarskom floskulom (such as: „Briliant!“, „Magnificent masterpiece“). Ako bi se čovek odvažio, pa izjavio da je po sredi teška baljezgarija, izložio bi se opasnosti da ispadne glup u društvu (što se moderno kaže i „out“), iako, realno, ima i odviše argumenata za takav stav. Von Trier je, naime, od ranije poznati ludak i lunatik (svetskog glasa), kaže da se leči od depresije već duže vreme, kolekcionar je kojekakvih fobija (oko one od letenja nije mogao da pomogne ni Spielbergovog poziv da dođe u Ameriku, a biće da se i vode plaši, kad ne ode brodom), mrzi baštovanstvo i sve tako redom - kako i priliči anamnezi ozbiljnog mentalno obolelog pacijenta sa traumatičnim detinjstvom. Ove godine mu se stanje, biće, pogoršalo, što je prvo primećeno u Kanu, hramu evropske kulture u kome za takve mesta nema.
Vrlo je moguće, s druge strane, da je reč o, uistinu, velikom filmu i (ako već treba da se spominju daske u glavi), još jednoj potvrdi da je između genija i ludaka – dlaka.
Ne mogu da stanem niti iza jednog od dva navedena stava, jer, najpre, nisam nikakav poznavalac kinematografije, a kamo li kritičar. Štaviše filmove delim u samo dve grupe: na one koji mi se dopadaju i one druge.
Ipak, Melanholija je na mene ostavila snažan utisak, jači nego bilo šta u poslednjih nekoliko godina (računa se i kandidatura Zorice Brunclik za ministra kulture). Gledala sam je nekoliko puta i svaki put videla nešto novo. I dalje mislim da ne razumem taj film i baš zato počinjem ovu temu – u nadi da ima onih koji bi bili dobri pa podelili svoj pogled na stvar.
Dodala bih još da je većina utisaka sasvim subjektivna, začinjena sa malo on line čeprkanja, te, još jednom, sve ovo „mož' da bude, al' ne mora da znači“. Lupetanje, vrlo moguće.
. posto si vec pisala da su scene koje su jako cudne ustvari simbolizuju nesto ima neke scene koje bi vole da mi obrazlozis 
. 1.scena je kad lezi gola i gleda u melaholiju. druga scena je kad konj nece da predje most. ako mozes da mi objasnis bicu ti zahvalan.
... ali nije presedan.
isto ko i za fašizam, ima osnova da se izvuče iz konteksta.