Ona prica o velikom resetu i slicno to okacite macki o rep. Zna te li zasto ce ovaj svetski sistem da propadne? Pa zato sto industrijska proizvodnja prati logiku profita a ne logiku potreba.
A sta to znaci? Neko ce reci pa cekaj industrija proizvodi stvari koje su potrebne. E tu je greska. Industrija proizvodi stvari ne da bi zadovoljila potrebe upotrebne tog proizvoda vec da bi ostvarila profit.
Nije problem da se proizvede frizider. Potreba za friziderom je realna. Ali problem je sto cilj proizvodjaca nije da se napravi frizider koji ce trajati 50 godina kao kad su se proizvodili frizideri u SFRJ VEC IM JE CILJ DA TRAJE 5, 6 GODINA I DA SE POKVARI KAKO BI SE KUPIO DRUGI. Ranije pre 50 godina proizvodile su se cipele i cizme koje su trajale i po 20 godina a da se ne pocepaju a danas se pravi obuca koja traje jedva dve godine u najboljem slucaju.
E sad zasto takva proizvodjnja koja je usredsredjena na profit a ne kvalitet i potrebu mora da propadne? Pa zato jer ova planeta sama po sebi ne moze da izdrzi toliko masovno bogacenje mnogih na planeti. Jer sta je problem kad imas sve vise i sve vise ljudi koji imaju sve vise para? Pa taj da oni zele da kupe onda sve vise stvari koje opet vuku sve vise stvari. I onda ta proizvodnja ogroman stvari opterecuje sve vise planetu kako ekoloski tako i bioloski. kada kazem ekoloski ne mizlim na CO2 jer je to bajka kao i globalno zagrevanje vec mislim na potrosnju realnih sirovina na planeti. Jer planeta ima tacno odredjenu kolicinu svih ruda. planeta zemlja nema neogranicenu kolicinu ruda. Planeta zemlja ima odredjenu kolicinu zlata i ta kolicina nije neogranicena. Isto kao sa zlatom se odnosi i na sve ostale rude. Prema tome na ovoj planeti moze da se proizvede odredjena kolicina roba i tu je tacka. Ne mozemo mi kao ljudi da proizvodimo neogranicenu kolicinu roba milionima godina. Cak i da se vrsi 99% reciklaze opet taj 1% gubitka ce kad tad dovesti do toga da nestanu rude sa ove planete. A naravno daleko smo mi od 99% reciklaze.
Dakle krajnje je vreme da se shvati da glavni cilj proizvodnja robe svih vrsta nije profit nego dugovecnost i korisnost. Ono sto nam nije stvarno neophodno treba da se zapbrani da se proizvodi a ono sto se dozvoli da se proizvodi da se proizvodi maksimalno kvalitetno i da ima rok trajanja nekoliko desetina godina a ne da traje godinu i dve dana. Ranije pre 200 godina kada su se proizvodile pantalone na divljem zapadu one su trajale dokle god je covek bio ziv a danas kinezi namerno potapaju pantalone u kiseline kako bi trajale oko godinu dana maksimalno.
A sta to znaci? Neko ce reci pa cekaj industrija proizvodi stvari koje su potrebne. E tu je greska. Industrija proizvodi stvari ne da bi zadovoljila potrebe upotrebne tog proizvoda vec da bi ostvarila profit.
Nije problem da se proizvede frizider. Potreba za friziderom je realna. Ali problem je sto cilj proizvodjaca nije da se napravi frizider koji ce trajati 50 godina kao kad su se proizvodili frizideri u SFRJ VEC IM JE CILJ DA TRAJE 5, 6 GODINA I DA SE POKVARI KAKO BI SE KUPIO DRUGI. Ranije pre 50 godina proizvodile su se cipele i cizme koje su trajale i po 20 godina a da se ne pocepaju a danas se pravi obuca koja traje jedva dve godine u najboljem slucaju.
E sad zasto takva proizvodjnja koja je usredsredjena na profit a ne kvalitet i potrebu mora da propadne? Pa zato jer ova planeta sama po sebi ne moze da izdrzi toliko masovno bogacenje mnogih na planeti. Jer sta je problem kad imas sve vise i sve vise ljudi koji imaju sve vise para? Pa taj da oni zele da kupe onda sve vise stvari koje opet vuku sve vise stvari. I onda ta proizvodnja ogroman stvari opterecuje sve vise planetu kako ekoloski tako i bioloski. kada kazem ekoloski ne mizlim na CO2 jer je to bajka kao i globalno zagrevanje vec mislim na potrosnju realnih sirovina na planeti. Jer planeta ima tacno odredjenu kolicinu svih ruda. planeta zemlja nema neogranicenu kolicinu ruda. Planeta zemlja ima odredjenu kolicinu zlata i ta kolicina nije neogranicena. Isto kao sa zlatom se odnosi i na sve ostale rude. Prema tome na ovoj planeti moze da se proizvede odredjena kolicina roba i tu je tacka. Ne mozemo mi kao ljudi da proizvodimo neogranicenu kolicinu roba milionima godina. Cak i da se vrsi 99% reciklaze opet taj 1% gubitka ce kad tad dovesti do toga da nestanu rude sa ove planete. A naravno daleko smo mi od 99% reciklaze.
Dakle krajnje je vreme da se shvati da glavni cilj proizvodnja robe svih vrsta nije profit nego dugovecnost i korisnost. Ono sto nam nije stvarno neophodno treba da se zapbrani da se proizvodi a ono sto se dozvoli da se proizvodi da se proizvodi maksimalno kvalitetno i da ima rok trajanja nekoliko desetina godina a ne da traje godinu i dve dana. Ranije pre 200 godina kada su se proizvodile pantalone na divljem zapadu one su trajale dokle god je covek bio ziv a danas kinezi namerno potapaju pantalone u kiseline kako bi trajale oko godinu dana maksimalno.
