- Poruka
- 6.079
i rekapitulacija istog.
https://forum.krstarica.com/showthread.php/789504-Kako-biti-u-ovde-i-sada-(Rekapitulacija)
-
- Popularno:
- Šta mislite o SPC?
- Rejv u Vatikanu
- Danas slavimo Mratindan, praznik...
- Zbog cega su strani okupatori gori od...
- Okrenuti se trećoj tački a ne jedni...
- Na svakih 100 devojčica, dolazi 6...
- Bogati sve više troše na odmore...
- Anketa o zabrani koncerta Thompsona u Zg
- Da li ce do kraja godine Srbija uvesti...
- Zbogom kočionoj tečnosti: Ovo je...
znanje?
- Začetnik teme gost 88651
- Datum pokretanja
i rekapitulacija istog.
https://forum.krstarica.com/showthread.php/789504-Kako-biti-u-ovde-i-sada-(Rekapitulacija)
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.819
Uvrnuti,znam kud "pucaš"! Dao bi sve svoje znanje,čak i ostatak života za pet minuta božanskog sveuvida!
Ali kad bolje promisliš,verovatno je bolje ne uvideti baš sve!
Ne verujem da je bogovima svevidećim i sveznajućim lako i lepo videti i znati sve lepote i dobrote,ali i sve gadosti i zla!
Ne zavidim bogovima na božanstvenosti-veći je to teret nego nagrada!
Baš kao što seljak postaje rob svog stada krava pa ne može nikud,a i bogataš svog bogatstva-tako ni Bog nema kud iz
ove Vaseljene koju je na svoj zajeb i najeb stvorio...
Ali kad bolje promisliš,verovatno je bolje ne uvideti baš sve!
Ne verujem da je bogovima svevidećim i sveznajućim lako i lepo videti i znati sve lepote i dobrote,ali i sve gadosti i zla!
Ne zavidim bogovima na božanstvenosti-veći je to teret nego nagrada!
Baš kao što seljak postaje rob svog stada krava pa ne može nikud,a i bogataš svog bogatstva-tako ni Bog nema kud iz
ove Vaseljene koju je na svoj zajeb i najeb stvorio...
- Poruka
- 6.079
Nusic :
Znanje ima granice , dok ih neznanje nema .
Imanuel Kant :
Morao sam , dakle , eliminisati znaje da bih dobio prostor za verovanje .
Ibn Gabirol :
Mudrost pocinje zeljom za znanjem .
Njutn :
To sto znamo je kapljica , to sto neznamo je more .
Spanska poslovica :
Oni koji znaju malo , brzi su na jeziku .
Nice :
Mudrost stavlja granice cak i znanju .
Monteskje :
Treba puno uciti da bi se malo znalo ...
Znanje ima granice , dok ih neznanje nema .
Imanuel Kant :
Morao sam , dakle , eliminisati znaje da bih dobio prostor za verovanje .
Ibn Gabirol :
Mudrost pocinje zeljom za znanjem .
Njutn :
To sto znamo je kapljica , to sto neznamo je more .
Spanska poslovica :
Oni koji znaju malo , brzi su na jeziku .
Nice :
Mudrost stavlja granice cak i znanju .
Monteskje :
Treba puno uciti da bi se malo znalo ...
Невеница
Aktivan član
- Poruka
- 1.013
и библија каже "Јер где је много мудрости, много је бриге, а ко умножава знање умножи муку"и Свети Николај Велимировић је говорио"Човек који верује да зна све, стоји испод онога који не зна ништа." .....
Zoran Jov
Elita
- Poruka
- 16.194
„Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.“
Vladika Nikolaj Velimirović
Vladika Nikolaj Velimirović
ISTRAZIVAC9
Elita
- Poruka
- 15.363
sasasta
Buduća legenda
- Poruka
- 33.993
- Poruka
- 6.079
Guede
Buraz
- Poruka
- 11.277
- Poruka
- 6.079
setih se ove priče, možda ima veze sa temom.
TRI ISPOSNIKA
Po ruskoj priči
Jednom je vladika ruski putovao s bogomoljcima preko mora. Tokom plovidbe, brod se približio ostrvcetu na kome su, po priči nekih ribara, živela tri isposnika.
Vladika je poželeo da vidi isposnike, pa je bačeno sidro, čamac spušten u more i veslači s vladikom zaveslali ka ostrvu. Kada su se primakli, ugledali su tri isposnika - jedan je bio visok, drugi manji, a treći sasvim mali; stajali su na obali i držali se za ruke. Sva trojica imali su duge sede brade.
Vladika je izašao iz čamca i blagoslovio ih, a oni mu se poklonili do zemlje. Onda ih je pitao kako vode isposnički život i kako se mole Bogu. Najstariji isposnik je rekao: »Ovako se molimo - 'Vas trojica gore, spasite nas trojicu dole'«. Samo što je to izgovorio, druga dva isposnika pogledaše ka nebu i uglas rekoše: »Trojica vas, trojicu nas spasite!«
Vladika se nasmejao i rekao im: »To ste vi čuli za Svetu Trojicu, ali ne molite se kako valja. Ja ću vas naučiti po Svetom pismu, kako je Bog naložio ljudima da se mole«.
I počeo je vladika da ih uči »Oče naš«, i učio ih je satima, sve do večeri, stotinu puta ponavljajući reci molitve, a isposnici su ponavljali za njim. Na kraju, sva trojica su ponovili čitavu molitvu.
Već se smrkavalo, mesec se pojavio iza mora, kada je vladika pošao natrag na brod. Isposnici su pali pred njim na kolena, a on ih je podigao i sve redom izljubio. Zatim je seo u čamac i zaplovio prema brodu, slušajući kako isposnici uglas ponavljaju molitvu. Kada se čamac primakao brodu, nisu se više čuli njihovi glasovi -samo su se videli, obasjani mesečinom, kako stoje na obali, na istom mestu, i drže se za ruke.
Brod je odmah zaplovio, a isposnici postepeno iščezli iz vida; videlo se samo još ostrvce, da bi zatim i ono nestalo; samo je more treperilo na mesečini. Bogomoljci su legli da spavaju, i na palubi je sve utih-nulo. Vladika je, međutim, ostao kod krme, gledao u pravcu ostrva i razmišljao o isposnicima. Najednom, učinilo mu se kako nešto svetluca na toj strani - kao da se nešto blista i belasa na mesečini - možda galeb ili jedro na čamcu. To nešto primicalo se sve bliže, ali nikako da razazna šta je.
Vladika je prišao krmaru, upitavši ga staje to, a već je i sam video - trče po moru isposnici, bele se njihove sede brade i sve su bliže brodu. Prepao se krmar, ostavio kormilo i povikao: »Gospode! Isposnici jure za nama po moru, kao da po zemlji idu!« Svi su skočili prema krmi i ugledali isposnike, koji su već prišli uz sam bok broda, pogledali naviše i uglas progovorili: »Zaboravili smo, presvetli vladiko, zaboravili smo tvoj nauk! Dok smo ponavljali, pamtili smo, ali samo što smo zastali, promače nam jedna reč i sve se raspršilo. Sve smo zaboravili, nauči nas opet!«
Prekrstio se vladika, nagnuo se prema isposnicima i rekao im: »Uslišiće Bog vašu molitvu, sluge božje. Nemam šta da vas naučim. Molite se za nas, grešne!« Onda im se duboko poklonio. Isposnici su se okrenuli i pošli morem natrag. Sve do jutra videla se svetlost na onoj strani kuda su otišli.
(iz knjige damari, antoni de melo)
TRI ISPOSNIKA
Po ruskoj priči
Jednom je vladika ruski putovao s bogomoljcima preko mora. Tokom plovidbe, brod se približio ostrvcetu na kome su, po priči nekih ribara, živela tri isposnika.
Vladika je poželeo da vidi isposnike, pa je bačeno sidro, čamac spušten u more i veslači s vladikom zaveslali ka ostrvu. Kada su se primakli, ugledali su tri isposnika - jedan je bio visok, drugi manji, a treći sasvim mali; stajali su na obali i držali se za ruke. Sva trojica imali su duge sede brade.
Vladika je izašao iz čamca i blagoslovio ih, a oni mu se poklonili do zemlje. Onda ih je pitao kako vode isposnički život i kako se mole Bogu. Najstariji isposnik je rekao: »Ovako se molimo - 'Vas trojica gore, spasite nas trojicu dole'«. Samo što je to izgovorio, druga dva isposnika pogledaše ka nebu i uglas rekoše: »Trojica vas, trojicu nas spasite!«
Vladika se nasmejao i rekao im: »To ste vi čuli za Svetu Trojicu, ali ne molite se kako valja. Ja ću vas naučiti po Svetom pismu, kako je Bog naložio ljudima da se mole«.
I počeo je vladika da ih uči »Oče naš«, i učio ih je satima, sve do večeri, stotinu puta ponavljajući reci molitve, a isposnici su ponavljali za njim. Na kraju, sva trojica su ponovili čitavu molitvu.
Već se smrkavalo, mesec se pojavio iza mora, kada je vladika pošao natrag na brod. Isposnici su pali pred njim na kolena, a on ih je podigao i sve redom izljubio. Zatim je seo u čamac i zaplovio prema brodu, slušajući kako isposnici uglas ponavljaju molitvu. Kada se čamac primakao brodu, nisu se više čuli njihovi glasovi -samo su se videli, obasjani mesečinom, kako stoje na obali, na istom mestu, i drže se za ruke.
Brod je odmah zaplovio, a isposnici postepeno iščezli iz vida; videlo se samo još ostrvce, da bi zatim i ono nestalo; samo je more treperilo na mesečini. Bogomoljci su legli da spavaju, i na palubi je sve utih-nulo. Vladika je, međutim, ostao kod krme, gledao u pravcu ostrva i razmišljao o isposnicima. Najednom, učinilo mu se kako nešto svetluca na toj strani - kao da se nešto blista i belasa na mesečini - možda galeb ili jedro na čamcu. To nešto primicalo se sve bliže, ali nikako da razazna šta je.
Vladika je prišao krmaru, upitavši ga staje to, a već je i sam video - trče po moru isposnici, bele se njihove sede brade i sve su bliže brodu. Prepao se krmar, ostavio kormilo i povikao: »Gospode! Isposnici jure za nama po moru, kao da po zemlji idu!« Svi su skočili prema krmi i ugledali isposnike, koji su već prišli uz sam bok broda, pogledali naviše i uglas progovorili: »Zaboravili smo, presvetli vladiko, zaboravili smo tvoj nauk! Dok smo ponavljali, pamtili smo, ali samo što smo zastali, promače nam jedna reč i sve se raspršilo. Sve smo zaboravili, nauči nas opet!«
Prekrstio se vladika, nagnuo se prema isposnicima i rekao im: »Uslišiće Bog vašu molitvu, sluge božje. Nemam šta da vas naučim. Molite se za nas, grešne!« Onda im se duboko poklonio. Isposnici su se okrenuli i pošli morem natrag. Sve do jutra videla se svetlost na onoj strani kuda su otišli.
(iz knjige damari, antoni de melo)
- Poruka
- 6.079
- Poruka
- 6.079
- Poruka
- 6.079
- Poruka
- 46.570
Otvoreni um i radoznalost su put ka znanju...
Mudro je prikupljati znanja jer jedino tako napredujemo...
Takodje treba znati gde je to blago pa ga naci.
Biblija kao Bozja rec je blago duhovnog znanja i duhovnog razumevanja,
ko je istrazi i primani tu bozansku mudrost
moze imati korist ne samo sada vec i za buducnost i to vecnu..
To duhovno blago nas moze ucini duhovnim osobama,
duhovnijima, sposobnijima za zivot...
- Poruka
- 6.079
Konan Sumerijanac
Aktivan član
- Poruka
- 1.825
