Znanje ili sreća?

[Violetna]

Tema je veoma složena, a neću uspeti da je predstavim adekvatno tako da ostavljam čitaocu da je shvati na svoj način.
Da li biste izabrali ZNANJE ili SREĆU? Dakle, da li biste radije bili osoba koja mnogo toga shvata a to joj izaziva duševnu patnju, osećaj nezadovoljstva i nesreću ili neko ko je vedra duha i po prirodi srećan, a s druge strane nije baš misleće biće?
A da li je moguće imati i jedno i drugo?

Pod dva bih izabrala. Sreća je globalni "cilj".

 

[Navar]

ja sam primetio da su najsrecniji oni koji su najsposobniji da se..samoobmanu

 

[lanavi]

ja sam primetio da su najsrecniji oni koji su najsposobniji da se..samoobmanu

Ne bih se u potpunosti slozila s ovim. Zivot bi vecini bio mnogo jednostavniji sa ovakvom postavkom. U principu covek jeste sklon samoobmani. Mozda je moc samoubedjivanja presudnija. I u jednom, i u drugom pravcu. Prvima kao nacin kojim se prevazilazi realno teska situacija (vecni optimisti..da li se u stvari oni samoobmanjuju?), drugima kao nacin da se osete jos gore no sto u sustini jeste (vecni pesimisti ...da li se u stvari oni samoobmanjuju ili vise obmanjuju druge?). Realna sreca je objektivan pojam, i ne samo pojam vec opipljiva, objasnjiva stvar, ali njenu vrednost, prisustvo, oblik subjektiviziramo sklopom svoje dushe.

 

[besmrtna]

ja sam primetio da su najsrecniji oni koji su najsposobniji da se..samoobmanu

Cini ti se

 

[Djika junior]

Danas je uglavnom glup covek srecan covek.

 

[faraonn]

Ne mislim da je to genetski vec od nacina kako se posmatraju stvari....

...sreća ili nesreća , po definiciji, dolaze slučajno, te gen koji se nalazi s t a l n o na strani koja gubi nije nesrećan ; on je RDjAV gen...
R.Dokins - Sebični gen -

 

[zadovoljavajuc]

Ovo je super.

Sa obzirom da sam godinama radio na tome da ubijem svoju intelegenciju, ochigledan je moj odgovor.
Medjutim, na kraju sam se predomislio.
Dato mi je i necu da ga unishtim.

Odlicna (kontra)teza.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sreca je u neocekivanju, sem u slucaju ocekivanja znanja.

 

[kiKiriku]

Da li biste izabrali ZNANJE ili SREĆU? Dakle, da li biste radije bili osoba koja mnogo toga shvata a to joj izaziva duševnu patnju, osećaj nezadovoljstva i nesreću ili neko ko je vedra duha i po prirodi srećan, a s druge strane nije baš misleće biće?
A da li je moguće imati i jedno i drugo

Sreća se krije u usklađenosti covekovih zelja i mogucnosti i u umeću da sebe ne muči stvarima nad kojim nema, niti moze imati, nikakav uticaj. Znanje i inteligencija nisu mu prepreka da to shvati, naprotiv, zato biram znanje.

 

[Navar]

u teoriji..

 

[kiKiriku]

... i u praksi. Ne kazem da je to lako, nije i ne uspeva mnogima, ali sasvim je moguce.

 

[Navar]

nisam ni ja rekao da je nemoguce..
nego taj put vodi u stagnaciju znas..kako mozes znati da nesto ne mozes da promenis ako uopste ni ne pokusavas?
to je neuspeh u samom startu..zapravo jedini neuspeh je ne pokusati..odustati unapred jer nam "pamet" i "znanje" tako nalazu..a nikad nista nije napravljeno bez upornosti da ne kazem tvrdoglavosti..covek mora brate mili da zagrize zubima u nesto

 

[kiKiriku]

Ne kazem da ne treba da grize, naravno da treba, ali ne gvozđe. Postoje realne i nerealne zelje i ciljevi, za ono realno uvek treba gristi bez obzira na to sto ce po koji zub biti slomljen, ali slomiti sve zube pokusavajuci da pregrizes nesto sto u samom startu znas da je nemoguce pregristi nikako nije neuspeh. To je svest da postoji neka granica koju ne mozes preci i da je besmisleno zbog toga ocajavati i zivot pretvoriti u muku stalnim, neefikasnim, obeshrabrujucim i porazavajucim pokusajima. Isto tako je besmisleno plakati za onim slomljenim zubima ako smo vec bili svesni da cemo ih moratii slomiti da bismo nesto promenili ili ostvarili.

 

[Navar]

kako mozemo govoriti o sreci ako moramo da grizemo i da lomimo zube oko zadovoljenja osnovnih fizioloskih potreba..da ne pominjem psiholoske

 

[Truman]

Ima teorija da samo prosvetljeni mogu biti istinski srećni jer njihova sreća ne zavisi od spoljnih događaja. Al takvih je veoma veoma malo tako da bi se onda moglo zaključiti da gotovo niko nije srećan.

 

[zeljko612]

Tema je veoma složena, a neću uspeti da je predstavim adekvatno tako da ostavljam čitaocu da je shvati na svoj način.
Da li biste izabrali ZNANJE ili SREĆU? Dakle, da li biste radije bili osoba koja mnogo toga shvata a to joj izaziva duševnu patnju, osećaj nezadovoljstva i nesreću ili neko ko je vedra duha i po prirodi srećan, a s druge strane nije baš misleće biće?
A da li je moguće imati i jedno i drugo?

Ja sam za ovo zadnje,imati i jedno i drugo
Kad je neko pametnica,on vise dodje kao robot koji samo uci uci i na kraju zaboravi.
A ako je neko srecit a glup kao tocak,za tog nema nade.
Tak oda kombinacija ovih dveju stvari savrseno stoji ^^

 

[Лулница]

Ne znači da ako neko nema znanje da je glup!
Ovde je pitanje: da li bi više voleli da smo puni informacija "kao enciklopedija" i imamo fakultetsko obrazovanje ili da imamo u životu sreće na pretek, na svakom koraku!

Ili možda ja nisam dobro razumela da je pitanje ustvari: inteligentan a nesrećan ili neinteligentan a srećan?

U svakom slučaju bih izabrala sreću, bez imalo dvoumljenja!

Kao na primer Forest Gamp šta mu je falilo, imao je bolji život nego neki veliki umovi koji su nažalost patili

 

[MJfan]

Tema je veoma složena, a neću uspeti da je predstavim adekvatno tako da ostavljam čitaocu da je shvati na svoj način.
Da li biste izabrali ZNANJE ili SREĆU? Dakle, da li biste radije bili osoba koja mnogo toga shvata a to joj izaziva duševnu patnju, osećaj nezadovoljstva i nesreću ili neko ko je vedra duha i po prirodi srećan, a s druge strane nije baš misleće biće?
A da li je moguće imati i jedno i drugo?

nemoguce.
Vishe znash, vishe patish ...