Značaj 72 dana

[Sensei]

Sad pogledah u telefon, kaže 72% baterija. I tu se setim čuvene pesme

Koji je značaj 72 dana. Što baš tolko?

 

[Обилић]

Ovo je pesma moje pokojne bake (1906-1970).

 

[Пилипенда]

Е сад мало гуглераја па ћеш наићи на више занимљивих објашњења што баш 72 дана.

 

[Sensei]

ja mislio neko ovde zna

 

[Пилипенда]

Има различитих верзија, нек свако изнесе „своју”, али ниједна баш „не пије воду” (вар од оних за које ја знам). Но, свакако је питање занимљиво и не вјерујем да је број 72 узет случајно.

 

[Sensei]

mislim da je tekstopisac samo odvalio broj koji mu se rimuje za pesmu

 

[Пилипенда]

mislim da je tekstopisac samo odvalio broj koji mu se rimuje za pesmu

Тешко, ево пробај сам, метрички се уклапа све ово:
– седамдесет и два дана
– седамдесет и три дана
– седамдесет чет’ри дана
– седамдесет и пет дана
– седамдесет и шест дана
– седамдесет седам дана
– седамдесет осам дана
– седамдесет девет дана

 

[Пилипенда]

Кад сам већ почео, да додам да би се метрички сасвим уклопило и:
– четрдесет (па све горње варијације)
– осамдесет (па све горње варијације)
– деведесет (па све горње варијације)

па чак и:
– стодвадесет (па све горње варијације)
– стотридесет (па све горње варијације)
– стопедесет (па све горње варијације)
– стошездесет (па све горње варијације)

 

[Sensei]

Тешко, ево пробај сам, метрички се уклапа све ово:
– седамдесет и два дана
– седамдесет и три дана
– седамдесет чет’ри дана
– седамдесет и пет дана
– седамдесет и шест дана
– седамдесет седам дана
– седамдесет осам дана
– седамдесет девет дана

ono, jes

 

[Sensei]

Кад сам већ почео, да додам да би се метрички сасвим уклопило и:
– четрдесет (па све горње варијације)
– осамдесет (па све горње варијације)
– деведесет (па све горње варијације)

па чак и:
– стодвадесет (па све горње варијације)
– стотридесет (па све горње варијације)
– стопедесет (па све горње варијације)
– стошездесет (па све горње варијације)

znači, vraćamo se da nije samo odvalio 72 već da ima dublji smisao

 

[Пилипенда]

znači, vraćamo se da nije samo odvalio 72 već da ima dublji smisao

Слутим (а слутити још једино знам) да није случајно баш 72 дана, мада... кад се присјетим „Кад ја пођох на Бембашу”, па ту ниђе везе ништа ни са чим нема... (А ето идеје за нову темицу!)

 

[Sensei]

Слутим (а слутити још једино знам) да није случајно баш 72 дана, мада... кад се присјетим „Кад ја пођох на Бембашу”, па ту ниђе везе ништа ни са чим нема... (А ето идеје за нову темицу!)

To da analiziramo na forumu Muzika? Ajd ti, probij led

 

[Пилипенда]

Ево па се клижи по леду.
https://forum.krstarica.com/threads/rijesi-misteriju.999397

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Tačno ste bez mene mrtvi.
Žena u prosjeku ima mjesečno 6 dana ciklus, tada nema ono i on pati 72 dana godišnje.
6×12?
Eto, ne zovite me više bez težeg zadatka!

 

[Sensei]

Tačno ste bez mene mrtvi.
Žena u prosjeku ima mjesečno 6 dana ciklus, tada nema ono i on pati 72 dana godišnje.
6×12?
Eto, ne zovite me više bez težeg zadatka!

Dakle, Bravo!

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Dakle, Bravo!

 

[crnizmaj0]

Mislim da nista niste resili izistinski. To sa zenskim ciklusima i sl. su zgodne zezalice ali nisu nikakva stvarna objasnjenja.
A i nema nista *skriveno* da se objasnjava - pesma je, jednostavno, tugovanka, bluz zaljubljenog a ostavljenog coveka (*teska prica*).
I zato mi je uvek groteskno sto u mnogim izvodjenjima se sve nesto klibere i keze izvodjaci (i u ova 2 snimka vec postavljena iznad - i Rase Pavlovica i ove poluanonimne harmonikasice M. Gogin)... Sve nesto pocupkuju od srece???

Evo, zato, starijeg izvodjenja (sigurno blizeg originalnom duhu/atmosferi pesme). Tekst je svedeniji i minimalan (dovoljan za tuznu poruku) - najlepse izvodjenje koje sam cuo (glas sugestibilan koji ubedljivo prenosi bol duse izvodjaca i harmonika *primitivno* ali u savrsenom balansu sa vokalom)

A evo i razlike u tekstovima (onog osnovnog - dovoljnog i onog nepotrebno *osavremenjenog*)

Sedamdeset i dva dana
Na mom srcu leži rana

Nije rana od bolesti
Već od tuge i žalosti

Znaš li što si govorila
Kad si meni dolazila

Da ćeš meni vjerna biti
Da me nećeš ostaviti

A sada me ti ostavljaš
Našu ljubav zaboravljaš



Sedamdeset i dva dana
sedamdeset i dva dana
na mom srcu lezi rana

Nije rana od bolesti
nije rana od bolesti
vec od tuge i zalosti

Svaka rana srca moga
svaka rana srca moga
pratice me sve do groba

Uzmi pusku pa me ubi
uzmi pusku pa me ubi
ne daj drugoj da me ljubi

 

[Пилипенда]

Tačno ste bez mene mrtvi.
Žena u prosjeku ima mjesečno 6 dana ciklus, tada nema ono i on pati 72 dana godišnje.
6×12?
Eto, ne zovite me više bez težeg zadatka!

Ако он пати због 72 дана нејебице годишње, шта значи: „Узми пушку па ме убиј, не дај другој да ме љуби”? Проблематично је и што то пјевају и мушко и женско, па у „женској” верзији тек нема смисла: „Узми пушку па ме убиј, не дај другом да ме љуби”, а не знам која је верзија изворна, мушка или женска.
И што би обрачун нејебице био на годишњем нивоу? Зар није било једноставније рецимо „Сваки мјесец по 6 дана / на мом срцу лежи рана...”?

Постоји још једно објашњење, занимљиво, ево нађох, да не препричавам:
U vrijeme turske uprave u BiH vlastelin (beg ili aga) imao je pravo na, ne samo na prvu bračnu noć, nego pravo na sedamdeset dva dana (noći) imati mladenku u svom domu. Zašto tako, i toliko? Nema sasvim pouzdana odgovora, ali je sigurno da je to svoje pravo koristio u svrhu »čvršćega« vezivanja svojih kmetova za vlastiti posjed, i krvnom vezom. Naime, mladenka je za 72 dana morala zatrudnjeti (otprilike, tri plodna perioda) ako je bila plodna tako da je prvo njezino dijete trebalo biti begovo (agino) što je bilo korisno i za bega jer je to »vanbračno« dijete njegovo (službeno je ono bilo onoga mladoženje koji »sluša« pjesmu mladenke da na njezinu »srcu leži rana«), a i za novorođenče je korisno, jer je beg morao poštovati pravo (novorođenoga) kmeta da ostane na imanju. Bilo je to i jamstvo da bi to dijete moglo prijeći na islam, budući da se to u krajnjoj instanciji i željelo. Ostalu djecu je slobodno mogao praviti zakoniti muž. Pragmatično, nema što, kad se gleda s te strane. No, u narodnoj pjesmi se nastavlja: »Uzmi pušku pa me ubij, ne daj drugom da me ljubi«.
Ово је онако баш „филмично” и уклапа се, али пошто је све то око „права прве брачне ноћи” и сл. по свој прилици измишљено, онда самим тим и све ово пада у воду...

 

[Пилипенда]

Mislim da nista niste resili izistinski. To sa zenskim ciklusima i sl. su zgodne zezalice ali nisu nikakva stvarna objasnjenja.
A i nema nista *skriveno* da se objasnjava - pesma je, jednostavno, tugovanka, bluz zaljubljenog a ostavljenog coveka (*teska prica*).
I zato mi je uvek groteskno sto u mnogim izvodjenjima se sve nesto klibere i keze izvodjaci (i u ova 2 snimka vec postavljena iznad - i Rase Pavlovica i ove poluanonimne harmonikasice M. Gogin)... Sve nesto pocupkuju od srece???

Певаљке (и свираљке, свеједно) које се кезе ма шта да пјевају, као и водитељке којима је неко рекао да мора смијех прад камером па растегну силиконске усне од ува до ува док читају вијест да је у Индији аутобус пао у ријеку при чему је погинуло 157 путника. Дебилана.

Evo, zato, starijeg izvodjenja (sigurno blizeg originalnom duhu/atmosferi pesme). Tekst je svedeniji i minimalan (dovoljan za tuznu poruku) - najlepse izvodjenje koje sam cuo (glas sugestibilan koji ubedljivo prenosi bol duse izvodjaca i harmonika *primitivno* ali u savrsenom balansu sa vokalom)

A evo i razlike u tekstovima (onog osnovnog - dovoljnog i onog nepotrebno *osavremenjenog*)

Sedamdeset i dva dana
Na mom srcu leži rana

Nije rana od bolesti
Već od tuge i žalosti

Znaš li što si govorila
Kad si meni dolazila

Da ćeš meni vjerna biti
Da me nećeš ostaviti

A sada me ti ostavljaš
Našu ljubav zaboravljaš



Sedamdeset i dva dana
sedamdeset i dva dana
na mom srcu lezi rana

Nije rana od bolesti
nije rana od bolesti
vec od tuge i zalosti

Svaka rana srca moga
svaka rana srca moga
pratice me sve do groba

Uzmi pusku pa me ubi
uzmi pusku pa me ubi
ne daj drugoj da me ljubi

Старија верзија је једноставније (конкретнија) и могла би значити да остављени човјек пати, сваки дан му је ко година без ње... броји те своје тешке дане/ране... и онда 72. дана напише стихове. Рецимо. (Наравно да ништа не тврдим.)