прво, да ниси простоуман знао би да су то управо лево-либтардска булеварска гласила
иако се и дан данас држава не труди да истражи ове масовне злочине, занимљиво да изворе имамо и од самих комуниста:
др Саво Скоко бивши херцеговачки партизан и високи официр (Крваво коло херцеговачко 1941-1942),
мајор ОЗНА Милан Трешњић, Време Разлаза 1988. (између осталог сведочи је да је у кварту Београда којим је он командовао убијено 800 цивила. А Београд је имао 16 квартова. Када су откривена документа ОЗНА у Загребу, испоставило се да су комунисти више људи убили у једном београдском кварту него у целом загребу.
припадник КНОЈ-а, Мија Петровић - у изјави сведочи да је стражарио шест месеци испод Авале, гледајући како ОЗНА сваке ноћи стреља цивиле довезене камионима из Београда. Довозили су их око 9-10 часова увече, сакупљали их у подрумима кућа београдских трговаца са леве стране крагујевачког друма, а онда свлачили и изводили на стрељање. „Слушао сам и плач и јаук тих жртава док су их ти београдски ознаши тукли, рукама, ногама и кундацима, јер су се они једва кретали, а јака зима, они јадници голи", сведочио је Петровић. Он је такође показао масовну гробницу, односно некадашњи немачки ров за стојећи став дуг око километар и по, од скретања за Раљу према Београду, тик изнад друма. Како је која група стрељана, ров је затрпаван, а и данас се виде касније настала улегнућа. „За оних шест месеци док сам ја био по стражама, верујем да је побијено најмање 10.000. А колико је у новембру и децембру, па и у октобру 1944. пострељано, не знам, али сам слушао од других да су за та два-три месеца стрељали масовније"
Стојан Прибићевић, новинар и публициста, син социјалисте светозара прибићевића, 27. јануара 1945. године пише за америчке новине да се „после ослобођења Београда... читаву недељу дана цивили нису усуђивали да изађу на улицу". Била је то последица страховитог терора. У чланку се наводе подаци америчког министарства војске, да су комунисти у Београду стрељали „између 13.000 и 30.000 људи".
историчари Горан Давидовић и Милош Тимотијевић - за чачански крај, сакупили су имена 1.341 жртве, с тим што за 735 особа није било могуће утврдити од кога су страдале, али поуздано се зна да је реч о противницима комунизма. Овде треба додати још преко 1.000 младића које су комунисти насилно мобилисали и смишљено одводили пред немачке цеви на Сремском и другим фронтовима тога доба. Иницијатива да се откопа једна од масовних гробница, на помоћном игралишту ФК ''Борац'', увек је пропадала.
У Крагујевцу, комунисти су највише убијали у Капислани, у кругу војне фабрике, а имали су и логор на Метином брду, такође преузет од нациста. У Крушевцу постоји чак и топоним Маџино гробље, према имену једног комунисте. У Ужицу, крајем 1944. и почетком 1945, убијали су у Скојевском парку на брду Пора, у Крчагову, где је данас градска болница, у Старом граду (данас: Теразије), као и у траншејама изнад Царине. У Ваљеву су убијали на брду Крушик, испод касарне Петог пука. Жртве лесковачког краја убијане су у околним селима, највише у Славнику, где је постојао и логор. У Горњем Милановцу, многи „народни непријатељи" издахнули су под мукама у згради старог суда, где је била главна тамница. У самом граду егзекуције су биле на месту званом Гробље. У Ресави сваке ноћи су била стрељања крај друма Свилајнац - Црквенац, а масовна гробница постоји и у Расаднику. Масовне гробнице у Јагодини налазе се у багремару крај пута за Ракитово, у багремару Мике Младеновића и на Коњском гробљу, које се и данас зове Стрелиште, а у Зајечару на брду Краљевица, крај пута за село Вражогрнац, у потоку Змијанац, у јаругама према Бољевцу, на обалама Тимока, у шуми поред Тупижнице.
истраживач Раде Главаш сакупио је више од 500 имена убијених, која су објављена у његовој књизи. Комплетан попис постоји и за општину Сопот, који садржи 202 имена убијених од комуниста.
академик Дејан Медаковић (забележено у његовом кабинету у САН-у 7. априла 2003. године) каже за Београд:
„Стрељано је, сећам се, тачно 1995. особа. Петорица су успела да побегну, а двојица бегунаца су долазила код мене у Музеј Кнеза Павла, где сам од 1. марта 1942. године радио као кустос да ми причају о стрељањима. Стрељања су вршена без суђења и осуде, само по списку који је на брзину направљен међу онима који су пали у клопку…“
Затим академик Медаковић додаје:
„Када више није имала политичку функцију, мени је касније причала Митра Митровић како је проф. др Душан Недељковић састављао спискове људи, Београђана, разних професија и занимања, за стрељања по кратком поступку; јер су, наводно, били у колаборацији са окупатором. На тој листи били су професори, доктори...''
командант Ужичког партизанског одреда, Душан Јерковић, „Главни циљ наше борбе јесте уништење наших класних непријатеља". Богате, угледне и непокорне грађане Ужица комунисти масовно хапсе и стрељају изнад касарне у Крчагову. Један од главних егзекутора, Владан Мићић из Пожеге, сведочио је касније да су убили преко 400 особа.
Јово Капичић, 1946. начелник Удбе за Београд, за блиц 2009.г.:
- То је тада било као да сам бог. Није било прописа, а могли сте да судите и да одлучујете. Зато Дража није добио гроб да се не иде на поклоњење, па нећу ја сада да му правим споменик низашта на свету - каже Капичић и додаје:
- Не би рек’о где је Дражин гроб ни да ми главу узму, па да пљунем на своју борбу, идеологију и мртве другове!?
Он објашњава да Михаиловић није сахрањен како доликује да се не би стварао култ личности.
- Није бачен у јаму, него је негде покопан поред Саве, до Сремске Митровице, у Лисичијем потоку, на Ади, не знам где и не интересује ме. Знате колико костију има тамо, бојим се само да не измисле да су неке његове. Србија је већином била за четнике, не за партизане, то вам ја кажем. Србија је била везана за краља, династију, цркву, која је у души народа, и интелектуалце какав је био Слободан Јовановић - испричао нам је Капичић.
Државна комисија за тајне гробнице убијених од септембра 1944. (за Србију) је за прве две године рада (2011.г.) прикупила податке за преко 36.000 страдалих и несталих лица. Поред тога Комисији је уступљена база од још око 27.000 страдалих лица коју је пописао Анкетни Одбор Скупштине Војводине.
