Злочини партизана над српским народом

Вест је свуда објављена...Држава Србија стоји иза свега..најстроже се осуђује злочин комунистичких власти, а Дражини борци су сахрањени уз највеће војне почасти Републике Србије! Више нема дискусије о томе ко је ко у Србији :ok:

22. АПРИЛ 2018., САХРАНА ЕКСХУМИРАНИХ ЖРТАВА ПОРАТНОГ ТЕРОРА У ЧАЧКУ
22.апр.2018 | 8:29 pm |
САХРАНА ЕКСХУМИРАНИХ ЖРТАВА ПОРАТНОГ ТЕРОРА У ЧАЧКУ

У Чачку је у недељу, 22. априла 2018, уз верске и војне почасти извршен пренос посмртних остатака два припадника Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића из села Јездина који су сурово убијени 6. новембра 1945. године, у крипту новог храма Успеније Пресвете Богородице у Чачку.

Јарослав Милутиновић (1915) и Радосав Радоњић (1918), из села Јездина били су припадници Југословенске војске у отаџбини. Након хапшења нису спроведени у затвор ОЗН-е у Чачак, на евентуално вођење судског поступка, већ су одлуком локалних партијских и војних руководиоца, њихових комшија, одведени у правцу планине Јелице, упрегнути у воловска кола, успут бодени бајонетима/ножевима и на крају сурово усмрћени у шуми, у Придворици – потес Придворички поток Горња липа, 6. новембра 1945. године.

Бестијалност овог ратног злочина, а не тешког убиства како су га окарактерисали Тужилаштво и Суд за ратне злочине из Београда, потврђена је и решењима о рехабилитацији Окружног суда 2008. (Рех.бр. 27/06 од 12. јуна 2008) и Вишег суда у Чачку 2010. године (Рех.бр.8/08 од 22. фебруара 2010). Убиство су извршили тада званични представници власти, без суда и пресуде, и то је по свим правним нормама ратни злочин, злочин против човечности, а не тешко убиство.

Почињени злочин потврђен је након извршене ексхумације 16-17. октобра 2017. године и налазом судског патолога из Београда. Ексхумацију је извршила „Комисија за обележавање и евидентирање свих тајних гробница на територији града Чачка“ поштујући све законске прописе који регулишу ову проблематику, уз садејство Вишег тужилаштва Чачак, ПУ Чачак и форензичких стручњака.

Војне почасти су на захтев Комисије из Чачка одобрене од стране Војске Србије, уз поштовање закона Републике Србије (Закон о правима бораца, војних инвалида и чланова и њихових породица; Упуство о војним почастима, војним свечаностима и жалостима).

Посмртне остатке су након верског обреда, уз чинодејствовање свештенства СПЦ, у крипту храма испратили породице настрадалих и припадници Равногорског покрета. Догађају су присуствовали и представници локалне самоуправе (градоначелник са најближим сарадницима), одборници, заменик јавног тужилаштва, медија, грађани и поштовалици и припадници Равногорског покрета из целе Србије.

Горан Давидовић, историчар-архивски саветник

Међуопштинског историјског архива у Чачку

и председник Комисије за обележавање и евидентирање

свих тајних гробница на територији града Чачка

http://uimenaroda.net/vesti/sahrana...-ekshumiranih-zrtava-poratnog-terora-u-cacku/
 
Poslednja izmena:
Драги људи, време је да се опростимо...барем на неко време...

Моја мисија на овом форуму је завршена оног тренутка када је ђенерал Михаиловић рехабилитован...од тада је већ доста прошло...а сада, када је и држава Србија званично осудила комунистичке злочине, а двојицу Дражиних бораца сахранила уз највеће војне почасти, срце је пуно, и не видим да се ту има шта више рећи и губити време и енергија на свакодневна навијачка препуцавања са људима који немају ништа паметније у животу ...

наравно да ће истина о антисрпском карактеру комуниста и њиховој сарадњи са усташама тек излазити на видело, па се свакако видимо тим поводом...

Уздравље и свако добро! :)
 
Драги људи, време је да се опростимо...барем на неко време...

Моја мисија на овом форуму је завршена оног тренутка када је ђенерал Михаиловић рехабилитован...од тада је већ доста прошло...а сада, када је и држава Србија званично осудила комунистичке злочине, а двојицу Дражиних бораца сахранила уз највеће војне почасти, срце је пуно, и не видим да се ту има шта више рећи и губити време и енергија на свакодневна навијачка препуцавања са људима који немају ништа паметније у животу ...

наравно да ће истина о антисрпском карактеру комуниста и њиховој сарадњи са усташама тек излазити на видело, па се свакако видимо тим поводом...

Уздравље и свако добро! :)

Здрав ти нама био још 100 година а ови кроато-комунисти илити титовци су бачени на ђубриште исторје за вјек и вјеков,где им је и место одувек и било,чим је права истина испливала на површину!
На жалост још увек се вуку патрљци те накарадне злочиначке антисрпске секта по Србији али неће ни ти још дуго.
Свако добро :kpozdrav:
 
Koča Popović.jpg


Drug Koča Popović (za neupućene, visoko rangirani komunistički glavešina) sa Nemcima i ustašama 1943. u Zagrebu
 
Здрав ти нама био још 100 година а ови кроато-комунисти илити титовци су бачени на ђубриште исторје за вјек и вјеков,где им је и место одувек и било,чим је права истина испливала на површину!
На жалост још увек се вуку патрљци те накарадне злочиначке антисрпске секта по Србији али неће ни ти још дуго.
Свако добро :kpozdrav:
Potrebno je da i drugim korisnicima date reputaciju pre nego što je ponovo dodelite korisniku Marko Mare Jaric.
 
Pogledajte prilog 497341

Drug Koča Popović (za neupućene, visoko rangirani komunistički glavešina) sa Nemcima i ustašama 1943. u Zagrebu

Taj uopšte ne liči na Koču Popovića, a pitanje je da li je on sa Djilasom i Velebitom bio u Zagrebu na pregovorima sa Nemcima, negde se tvrdi da jeste, a negde da nije, u svakom slučaju pripreme za pregovore su se odvijale uz njegovo učesšće, na sektoru njegovih jedinica.

Apropo teme, kanda tu nije reč o zločinu nad srpskim narodom već o likvidaciji zarobljenih četnika, što su praktikovale sve strane u ratu.
 
Здрав ти нама био још 100 година а ови кроато-комунисти илити титовци су бачени на ђубриште исторје за вјек и вјеков,где им је и место одувек и било,чим је права истина испливала на површину!
На жалост још увек се вуку патрљци те накарадне злочиначке антисрпске секта по Србији али неће ни ти још дуго.
Свако добро :kpozdrav:

Teško da biće, zna se ko je pobedio u ratu, a ko je izgubio, e sad što su vam se preci našli na pogrešnoj, gubitničkoj, strani, to je vaša stvar.
 
Taj uopšte ne liči na Koču Popovića, a pitanje je da li je on sa Djilasom i Velebitom bio u Zagrebu na pregovorima sa Nemcima, negde se tvrdi da jeste, a negde da nije, u svakom slučaju pripreme za pregovore su se odvijale uz njegovo učesšće, na sektoru njegovih jedinica.
Да он је марта 1943 преговарао са Немцима, е сад да ли је био и у саставу комунистичке делегације са Велебитом и Ђиласом у Загребу то не знам, вероватно јесте јер су преговори и започети са њим, а да ли је ово слика са тих преговора и да ли је то Коча Поповић тешко је рећи, град Загреб сигурно није јер је у позадини нека ливада, можда Горњи Вакуф или околина Сарајева где су ти преговори и почели.
 
Постоје оне његове мемоарске белешке, и право да кажем више се не сећам тачно како се о томе изјаснио, исцрпно је писао о томе како су текле припреме и под којим околностима је уопште и дошло до тих неуспелих и изнуђених преговора са окупатором, колико ми се чини он је само послао и чекао ту делегацију. Требало би проверити.

Но то није тема ове теме. А наш Коча је у свом стилу бомбастично склепао тему, малтене као пропагандисти са CNN-a и сличних медија. Одавно нисам свраћао на овај подфорум, не знам где је он, надам се да је ок, видим да му се тамни ник.
 
Постоје оне његове мемоарске белешке, и право да кажем више се не сећам тачно како се о томе изјаснио, исцрпно је писао о томе како су текле припреме и под којим околностима је уопште и дошло до тих неуспелих и изнуђених преговора са окупатором, колико ми се чини он је само послао и чекао ту делегацију. Требало би проверити.
Мартовски преговори и сарадња комуниста са Немцима су опште познати данас и Ђилас је писао о томе такође.
 
Мартовски преговори и сарадња комуниста са Немцима су опште познати данас и Ђилас је писао о томе такође.
Pregovori su poznaa činjenica već duže vreme, tu ništa nije sporno, nema tajne, pisale o tome komunističke glavešine. A definisati to kao neku saradnju teško da je moguće.
O kakvoj saradnji je reč, dugoročnoj, u kom obimu i kom periodu? Koliko mi se čini tu je reč o pregovorima koji su bili čudo za tri dana. Preko potreban predah za Titinu vojsku, a kanda je i Švabama i njihovoj ekipi tada dušica bila u nosu od lomatanja i pogibije po zaledjenim planinčinama. Znamo i šta je nakon operacije Vajs usledilo, operacija Švarc, a ako je operacija Švarc bila rezultat dogovorene saradnje onda možemo tvrditi i da su SS i NKVD tokom rata bili savezničke snage. Kad neko nekoga onako porazi ne zove se to saradnjom, nekoliko hiljada pobijenih ranjenika, bolesnika, izbeglica u operaciji Švarc sigurno nije bila dogovorena stavka sa Švabama.
 
Pregovori su poznaa činjenica već duže vreme, tu ništa nije sporno, nema tajne, pisale o tome komunističke glavešine. A definisati to kao neku saradnju teško da je moguće.
O kakvoj saradnji je reč, dugoročnoj, u kom obimu i kom periodu? Koliko mi se čini tu je reč o pregovorima koji su bili čudo za tri dana. Preko potreban predah za Titinu vojsku, a kanda je i Švabama i njihovoj ekipi tada dušica bila u nosu od lomatanja i pogibije po zaledjenim planinčinama. Znamo i šta je nakon operacije Vajs usledilo, operacija Švarc, a ako je operacija Švarc bila rezultat dogovorene saradnje onda možemo tvrditi i da su SS i NKVD tokom rata bili savezničke snage. Kad neko nekoga onako porazi ne zove se to saradnjom, nekoliko hiljada pobijenih ranjenika, bolesnika, izbeglica u operaciji Švarc sigurno nije bila dogovorena stavka sa Švabama.


Poenta je da su dogovorili sa Njemcima da ih puste da prodju u Istocnu Hercegovinu da bi razbili cetnike jer su ocekivali iskrcavanje Britanaca 1943. Znaci dogovorili su se sa okupatorom da ce pobiti nase ljude koji su se borili protiv okupatora da bi ih sprjecili da docekaju Britance. I to su i ucinili, uhvatili cetnike nepripremljene.
Pa su u prolazu porusili onaj most da sprijece Njemce da im dodju s ledja, to je kao takticka stvar bila.
A onda su Britanci poslali diplomatsku ekipu tamo da vide sta je bilo, i nasli samo njih, prije operacije Svarc, i vidjeli da su partizani pobili cetnike. Pa se onda nisu ni iskrcavali. Vidjeli su da su ovi rasturili sve zive, i sebe i druge.
 
Pa sad baš da su četnici bili nepripremljeni za borbe sa tom glavninom partizanskih snaga koja je odstupala tokom operacije Vajs krećući se od Banije i Korduna, Bos.Krajine, preko centralne Bosne ka Hercegovini ne bi se baš moglo reći, bilo ih je u dovoljnom broju, imali su utvrđene položaje, fortifikacije, logistiku - uredno snabdevanje od strane italijanskog okupatora, sadejstvovali su sa ostalim okupatorskim i kvislinškim jedinicama u zatvaranju obruča na Neretvi, i nakon prelaska partizanije preko Neretve neki četnici su se povukli, a neki se suprotstavili, uz borbu odstupali. Bilo je tu zanimljivih zapisa, neću biti egzaktan poput ostalih kolega forumaša sa ovog pdf-a, nisam ovde nikad ni potencirao egzaktnost, računam da postoji dovoljno podataka o tim istorijskim dešavanjima i da je sve proverljivo, tako da ću po sećanju dati par crtica, jedna je neka pogibija partizanskih boraca na strminama Prenja, zabasali su u zaledjeno bespuće u borbi sa četnicima i izginuli u provalijama, survali se, izlomili, oni koji nisu odmah stradali više nisu mogli da se popnu uz ledene stene i propali su, a druga crtica bi bila priča nekog partizanskog komandira iz jedinice koja se kao zaštitnica vrzmala duž desne obale Neretve, gledali su na platou na suprotnoj obali reke četnike koji uzmiču, povlače se, i među tim mobilisanim seljacima četnicima je tako iz daljine prepoznao rođenog oca, po sirotinjskoj odeći i opremi, valjda se jadan nije vadio iz te jedine zimske garderobe.
 
Pitanje je da li bi se Britanci uopšte iskrcali, ali da to nije išlo u prilog partizanskom vođstvu u tom periodu i tim okolnostima, to je svakako tačno.

Dabome da bi se iskrcali da je postojao jak front, ali nije. Genijalci su sve unistili da sprijece "klasnog" neprijatelja, pa su i sebe zrtvovali, pobili i sebe u borbi protiv zamisljenog klasnog neprijatelja. Naravno, podrazumjeva se da Britanci ne bi dosli sa milion ljudi. Nece oni ginuti. Poslali bi par bataljona, mozda diviziju, organizaciju, tehniku da pomognu. pa onda malo vise. Tako to ide. Zato su slali izvidnicu. A tamo su nasli opsti pokolj.

I sad se vracamo na martovske pregovore. Oni su sa "okupatorom" ugovorili ubijanje nasih u borbi protiv klasnog neprijatelja.
 
Poslednja izmena:
Parcijalni interesi su preovladali, al mora se priznati da je neke ciljeve partizansko rukovodstvo realizovalo, izvlačenje iz obruča glavnine sa ranjenicima i bolesnima, i udarom na DM četnike razbijanje velike koncentracije njihovih snaga, izbijeni su time iz ruku aduti Italijanima i eventualno Britancima. Ali odmah s kraja proleća 43. sledila je pogibija. Kad se čitaju spiskovi stradalih u ratu žalosno deluju ti podaci, gro boraca i izbeglica ostade na Sutjesci u leto 43., plus lokalno stanovništvo pobijeno tada od strane okupatora u kaznenim ekspedicijama.
 
Nema tu relativizacije parcijalnih interesa, unistili su sve za kominternu. A onda pet godina kasnije su te koji su se borili protiv klasnog neprijatelja potrpali u zatvore, na goli otok, i mucili.

Svako ko se okrene protiv interesa domovine treba u Gulag / Goli otok.

Mada daleko blazi je bio taj Goli otok od Gulag-a , ko je citav niz zatvora po SSSru a jedan je samo bio Goli otok...

Ibeovci su mogli jasno da se opredele za Domovinu a ne da vecno sluze Staljinu ... ali ne ...

Staljin nije uspeo da ubije Tita a pokusavao je na sve nacine ...

Tito bez podrske gradjana ne bi bio to sto je bio ... krivite narod ako vam je tako lakse.
 
Pregovori su poznaa činjenica već duže vreme, tu ništa nije sporno, nema tajne, pisale o tome komunističke glavešine. A definisati to kao neku saradnju teško da je moguće.
O kakvoj saradnji je reč, dugoročnoj, u kom obimu i kom periodu? Koliko mi se čini tu je reč o pregovorima koji su bili čudo za tri dana. Preko potreban predah za Titinu vojsku, a kanda je i Švabama i njihovoj ekipi tada dušica bila u nosu od lomatanja i pogibije po zaledjenim planinčinama. Znamo i šta je nakon operacije Vajs usledilo, operacija Švarc, a ako je operacija Švarc bila rezultat dogovorene saradnje onda možemo tvrditi i da su SS i NKVD tokom rata bili savezničke snage. Kad neko nekoga onako porazi ne zove se to saradnjom, nekoliko hiljada pobijenih ranjenika, bolesnika, izbeglica u operaciji Švarc sigurno nije bila dogovorena stavka sa Švabama.
Наравно да је то сарадња ако су склопили договор о ненападању и заједничком деловању, као што и јесу, и то је потрајало све до изненадног напада на партизане на Дурмитору три месеца касније.Није да им је први пут, комунисти су ушли и у тај рат као савезници Немаца и то били све до напада на Совјетски савез.Нису били чудо за три дана јер се то чудо отегло мало дуже, и временски и просторно, кренули су са преговорима у Горњем Вакуфу па прешли у Сарајево и на крају у Загребу, такво је то чудо било да су Стаљину морали да се правдају после тога.
То да им је био преко потребан предах то је тачно јер су их Немци прегазили у Бихаћу пре тога током операције Вајс, па су се ови ломатајући се по босанским планинама једва довукли до Неретве како би напали четнике у Херцеговини, али их је код Коњица поразио мајор Лукачевић са својим четницима да су ови морали да се врате назад и код Горњег Вакуфа су заустављени, и тада су будући да су се нашли у безизлазној ситуацији почели преговарати са Немцима.Та сарадња је трајала све до операције Шварц која је организована не против партизана већ против четника у Црној Гори, где се и Дража тада налазио, партизани су нападнути случајно и успут пошто су Немци разбили четнике тамо а партизани надирали у Црну Гору нападајући четнике и не знајући да је у току немачка операција, тако да су они упали у немачки обруч, па су Немци решили да поред четника ликвидирају и њих и тиме прекину сарадњу.
Pa sad baš da su četnici bili nepripremljeni za borbe sa tom glavninom partizanskih snaga koja je odstupala tokom operacije Vajs krećući se od Banije i Korduna, Bos.Krajine, preko centralne Bosne ka Hercegovini ne bi se baš moglo reći, bilo ih je u dovoljnom broju, imali su utvrđene položaje, fortifikacije, logistiku - uredno snabdevanje od strane italijanskog okupatora, sadejstvovali su sa ostalim okupatorskim i kvislinškim jedinicama u zatvaranju obruča na Neretvi, i nakon prelaska partizanije preko Neretve neki četnici su se povukli, a neki se suprotstavili, uz borbu odstupali. Bilo je tu zanimljivih zapisa, neću biti egzaktan poput ostalih kolega forumaša sa ovog pdf-a, nisam ovde nikad ni potencirao egzaktnost, računam da postoji dovoljno podataka o tim istorijskim dešavanjima i da je sve proverljivo, tako da ću po sećanju dati par crtica, jedna je neka pogibija partizanskih boraca na strminama Prenja, zabasali su u zaledjeno bespuće u borbi sa četnicima i izginuli u provalijama, survali se, izlomili, oni koji nisu odmah stradali više nisu mogli da se popnu uz ledene stene i propali su, a druga crtica bi bila priča nekog partizanskog komandira iz jedinice koja se kao zaštitnica vrzmala duž desne obale Neretve, gledali su na platou na suprotnoj obali reke četnike koji uzmiču, povlače se, i među tim mobilisanim seljacima četnicima je tako iz daljine prepoznao rođenog oca, po sirotinjskoj odeći i opremi, valjda se jadan nije vadio iz te jedine zimske garderobe.
Четници су били апсолутно неприпремљени тамо у то време да дочекају партизане како треба, будући да се Петар Баћовић са својим експедиционим корпусом још није вратио са Динаре где је отишао у помоћ Ђујићу, Ђуришић и његови четници су закаснили и нису стигли на време, само је Лукачевић био на месту и као што рекох код Коњица нанео пораз партизанима, остали херцеговачки четнички одреди који нису отишли са Баћовићем су држали своје позиције бранећи српска села од напада из усташких упоришта попут Фазлагић куле и нису били у могућности да учествују у овој борби са комунистима, тако да је прелаз код Јабланице, где су партизани на крају и прешли реку, бранило свега 100 четника.Наравно пре тога су се партизани сарадњом осигурали од Немаца.Тек када Баћовић и Ђуришић буду стигли организоваће се бољи отпор партизанима и они ће бити потиснути из Херцеговине у правцу Зеленгоре и Фоче.Италијани су имали тамо две дивизије колико знам и неке гарнизоне и држали су се прилично резервисано према свему томе.
Pitanje je da li bi se Britanci uopšte iskrcali, ali da to nije išlo u prilog partizanskom vođstvu u tom periodu i tim okolnostima, to je svakako tačno.
Сада знамо да нису, али то је био британски ратни план са конференције у Казабланки који су знали и партизани и четници и Немци.На крају је преовладао амерички план са једним великим искрцавањем у Нормандији уместо тог британског са више мањих искрцавања на више места.
 
У праву си брате, све је тако било као што кажеш, ја сам одувек тврдио да сте ви на овом пдф-у у стању да исконструишете и причу да су ДМ четници заузели Берлин, а да су остале зараћене стране то само посматрале, ако су уопште и постојале током другог светског рата, испашће на крају да су од 39. до 45. ратовали четници против четника, и рат ће се преименовати у други светски четнички рат.
 
Па ниси се нешто прославио коментарима на овом пдф-у, ако их је уопште и било раније ја нисам приметио, тако да не знам када си пре стигао то да утврдиш.
Ово што сам написао нису конструкције већ чињенице утврђене из обимне историјске грађе а маргинализоване код нас све до пада комунизма.
Ево и за саме мартовске преговоре се није чуло уопште иако су сами комунисти о томе знали.
Четници ДМ су се званично звали Југословенска војска и нису се бавили заузимањем већ ослобађањем и то од 1941 до 1945.
 

Back
Top