ZLOCINI NA KOSOVU I METOHIJI OD DEVEDESETIH

[Straks92]

Taj sukob na Kosovo je stalno tinjao u vrijeme Juge. Dok su ostalim dijelovima bivše Jugoslavije narodi radili stvarali,putovali,ljetovali,slobodno uveče izlazili,družili se... na Kosovu uvijek neka frka i međuetničko nasilje. Početkom 90-ih u Hrvatskoj a naročito BiH izbio je rat sa desetinama hiljada mrtvih. Rat koji je trajao 4 krvave godine. Na Kosovu se počelo puškarati ozbiljno 1998 da bi 1999 preraslo u eskakaciju nasilja. Svega 2 - 3 mjeseca ratnih djelovanja na Kosovu i teroristička OVK poražena. Ja sam očekivao da će biti daleko krvavije nego u BiH. Nije bilo ni blizu ljudskih gubitaka ko u BiH.
Dvadeset godina nakon rata na Kosovo bezbjedonosno stanje je i dalje na klimavim nogama. Sloboda kretanja ograničena. Gradovi su im potpuno etnički čisti. Ne druže se međusobno,nemaju miješanih brakova.
U Bosni nakon 20 godina sloboda kretanja je svima omogućena. Ljudi su se koliko toliko izmirili. Idu jedni drugima i na svadbe i na sahrane. Postoje i dalje multietnička društva.Gradovi nisu toliko multietnički ko prije ali je multietničnost je daleko bolja nego na Kosovu.

Pa Bosna je mnogo multietničkija sredina nego Kosovo. Ali svakako Albanci ne vole da se mešaju sa drugima što je bolji primer Severna Makedonija. Mislim da jezik kod Albanaca je presudan, ostali u bivšoj SFRJ ipak slično ili isto pričaju dok je albanski jezik skroz drugačiji.

 

[Dekston]

Нестанак белаћевачких рудара
Припадници ОВК истерали су из аутобуса деветоро Срба 22. јуна 1998. године у јутарњим сатима и одвели их у непознатом правцу. Судбина радника који су киднаповани са својих радних места до данас потпуно непозната. Отети су
1. Душан Ађанчић (1942)
2. Перo Ађанчић (1970)
3. Зоран Ађанчић (1968)
4. Мирко Буха (1948)
5. Драган Вукмировић (1958)
6. Филип Гојковић (1952)
7. Мирослав Трифуновић (1955)
8. Србољуб Савић (1971) и
9. Божидар Лемпић (1959) који није био радник копа "Белаћевац".
Током 1998. године нестало је укупно 11 радника Термоелектране "Обилић".
..
Stepić Zvonimir (31) iz Kosova Polja, vozač autobusa zaposlenih na ugljenokopu Belaćevac. Odveden je iz kruga rudnika od strane grupe naoružanih Albanaca, 12.juna 1999., oko 14,30 časova, kada je radnike trebalo da vozi kućama. Šest radnika je uspelo da pobegne u selo Kuzmin i po njihovom tvrđenju, sa Stepićem je bilo još tri ili četiri lica koja su takođe odvedena.

Ovo je zločin iz 1998. Zašto Srbija nije pokrenula ofanzivu prema terorističkim uporištima,nakon ovog kidnapovanja rudara ?? Baš je Srbija i taj narid dole trpeljiv. Kod nas da se ti desilo u BiH,imali sutradan 100 mrtvih terorista.

 

[Dekston]

Pa Bosna je mnogo multietničkija sredina nego Kosovo. Ali svakako Albanci ne vole da se mešaju sa drugima što je bolji primer Severna Makedonija. Mislim da jezik kod Albanaca je presudan, ostali u bivšoj SFRJ ipak slično ili isto pričaju dok je albanski jezik skroz drugačiji.

Jezik plus religija je veliki zid razdvajanja između Srba i Albanaca.

 

[eremita]

Ruševine Klintonove politike na Kosovu: Ostali su samo spomenici, nezaposlenost mladih 80 odsto, a najpoznatiji izvozni produkt su DžIHADISTI
Tanjug | 23. april 2020.
Američka politička strategija za Kosovo koju je nametnula administracija 42. predsednika SAD Bila Klintona, nastala je iz pogrešnih premisa i nije dala pozitivne rezultate

Američka politička strategija za Kosovo koju je nametnula administracija 42. predsednika SAD Bila Klintona, nastala je iz pogrešnih premisa i nije dala pozitivne rezultate, objašnjava u svom autorskom tekstu u Vašington postu ugledni politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu.

Od američke pomoći na Kosovu najvidljivija je statua Bila Klintona koja se uzdiže u obnovljenom bulevaru Bila Klintona, nadomak robne kuće "Hilari".

Obližnji park krasi metalna bista bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt, a na obodu Prištine podignuta je američka vojna baza duž autoputa koji nosi ime pokojnog sina američkog potpredsednika Džo Bajdena.

Ulicu u prestonici Kosova dobio je i kongresmen iz Bronksa Eliot Engel, čovek koji predsednika Klintona ubedio da bombarduje Srbe i čiji se lik danas nalazi i na poštanskoj marki, piše Majkl Vejler i konstatuje da ga sve podseća na nekakvu cirkusku predstavu.

"Kosovo je mešavina različitih kultura i religija i biće večiti problem jer, istorijski gledano, nikada nije moglo da se uredi bez neke forme diktature ili vojne okupacije. Tokom ogorčenog sukoba između pretežno muslimanskih Albanaca i pravoslavnih Srba, albanska većina je prisilila većinu Srba hrišćana da pobegnu sa Kosova, a da to nikome u međunarodnoj zajednici nije naročito zasmetalo. Kosovo je potom proglasilo nezavisnost od Srbije", piše Vejler.

Američki istraživač i analitičar tvrdi da Kosovo nema gotovo nikakav strateški značaj za SAD jer je malo, nerazvijeno i previše udaljeno od Amerike.

Osim toga, 80 dosto mladih na Kosovu nije zaposleno, a najpoznatiji kosovski izvozni produkt su džihadisti.

Bombradovanje je donelo "pravu" autonomiju Kosovu, ali bombe nisu bile dovoljne jer je osnovana islamistička, pobunjenička vojna formacija OVK koju je, zahvaljujući Engelovom lobiranju u Kongresu, sponzorisao Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma, navodi se u tekstu.

Ni nakon oružanih sukoba stvari se nisu menjale na bolje i bilo je jasno da je Kosovu potrebna do zuba naoružana bejbisiterka, pa je predsednik Klinton doveo američke trupe da u okviru NATO-a paze na kosovski mir.

Pozvani su i Rusi da "pomognu", ali je takva nepromišljena, hibridna saradnja umalo rezultirala vojnom konfrontacijom NATO-a sa Ruskom Federacijom.

Samo osam godina nakon bombardovanja, Kosovo je bez utemeljenja proglasilo nezavisnost od Srbije, a Rusija je iskoristila pogodan trenutak da učvrsti svoje istorijske i političke veze sa Srbijom, piše Vejler.

Danas, Trampova administracija pokušava da izvuče SAD iz kosovskog haosa i da pogura Srbiju ka EU.

"Iako mala, Srbija je značajna geopolitička karika. Povezuje jugoistočnu i centralnu Evropu i delimično čini teritorijalnu tampon zonu prema Mediteranu između crnomorskog regiona u kojem dominiraju Rusija i Turska i centralne Evrope. Ali pristalicama Kosova i reciklerima Klintonove politike sve to ne znači mnogo jer usred pandemije koja je teško pogodila Ameriku nastoje da održe klintonovski status kvo. To će biti moguće dokle god glupi Amerikanci budu nastavili da upumpavaju novac za vojnu podršku jednoj mikro državi koja je najveći izvoznik per kapita islamističkih džihadista na svetu", zaključuje politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu

 

[eremita]

VEST KOJA JE ODJEKNULA! Šta to Turci traže na KOSOVU? ŠTA SE DEŠAVA?
23 aprila 2020


Novinari i snimatelji nekoliko srpskih medija sa centralnog Kosmeta i advokatica Jovana Filipović podneli su danas popode prijavu kosovskoj policiji protiv radnika Turske firme “Bindi” kompanije koja u Kuzminu čisto srpskom selu kod Kosova Polja iskopavaju bušotine na srpskim privatnim imanjima. Naime, prema rečima advokatice Jovane Filipović, incident je nastao kada je nekoliko novinarskih ekipa odnosno novinara i snimatelja krenulo na lice mesta da usnimi pomenute, kako ističe, neovlašćene radove, ali su radnici ove firme pokušali da ih spreče u tome.

– Radnici koji su izvodili radove zahtevali su od snimatelja da obrišu snimke, ali su zbog njihovog odbijanja pozvali neke nadređene Turke po nacionalnosti koji su sa nama razgovarali na engleskom jeziku. I oni su zahtevali od snimatelja da uklone snimke zapretivši policijom, iako pri tom nisu imali ni jedan jedini identifikacioni dokument – objašnjava za „Novosti“ advokatica Filipović i dodaje da su predstavnici firme čije je sedište u Albaniji počeli da snimaju novinare i njihove automobile. Kako je u trenutku krenula do kuće da donese jakne novinarima i snimateljima jer im je bilo hladno, uočila je da simaju i njen auto, usled čega je reagovala i pozvala policiju.

– Pošto smo svi otišli u policijsku stanicu u Kosovu Polju, rekli su nam da nema elemenata krivičnog dela, mi smo insistirali da policija zabeleži događaj jer želimo da podnesemo prijavu za ometanje i sprečavanje novinara u poslu ali i provociranje, jer su turski predstavnci firme u jendom trenutku pokazali albanski dvoglavi orao-dodaje Jovana koja pojašnjava da je suština čitavog problema što radnici pomenute firme na srpski imanjima izvode neovlašćeno i bez ikakvih dokumenata i potvrda bušotine, jer prema raznim navodima traže, naftu, ugalj, zlato…Bušotine su po nekoliko metara i jako duboke a radnici izvode radove uglavnom preko noći što uznemirava meštane ovog srpskog sela nadomak Kosova polja koje na vrlo malom prostoru broji oko 120 domaćinstava.

 

[jevropa]

VEST KOJA JE ODJEKNULA! Šta to Turci traže na KOSOVU? ŠTA SE DEŠAVA?
23 aprila 2020


Novinari i snimatelji nekoliko srpskih medija sa centralnog Kosmeta i advokatica Jovana Filipović podneli su danas popode prijavu kosovskoj policiji protiv radnika Turske firme “Bindi” kompanije koja u Kuzminu čisto srpskom selu kod Kosova Polja iskopavaju bušotine na srpskim privatnim imanjima. Naime, prema rečima advokatice Jovane Filipović, incident je nastao kada je nekoliko novinarskih ekipa odnosno novinara i snimatelja krenulo na lice mesta da usnimi pomenute, kako ističe, neovlašćene radove, ali su radnici ove firme pokušali da ih spreče u tome.

– Radnici koji su izvodili radove zahtevali su od snimatelja da obrišu snimke, ali su zbog njihovog odbijanja pozvali neke nadređene Turke po nacionalnosti koji su sa nama razgovarali na engleskom jeziku. I oni su zahtevali od snimatelja da uklone snimke zapretivši policijom, iako pri tom nisu imali ni jedan jedini identifikacioni dokument – objašnjava za „Novosti“ advokatica Filipović i dodaje da su predstavnici firme čije je sedište u Albaniji počeli da snimaju novinare i njihove automobile. Kako je u trenutku krenula do kuće da donese jakne novinarima i snimateljima jer im je bilo hladno, uočila je da simaju i njen auto, usled čega je reagovala i pozvala policiju.

– Pošto smo svi otišli u policijsku stanicu u Kosovu Polju, rekli su nam da nema elemenata krivičnog dela, mi smo insistirali da policija zabeleži događaj jer želimo da podnesemo prijavu za ometanje i sprečavanje novinara u poslu ali i provociranje, jer su turski predstavnci firme u jendom trenutku pokazali albanski dvoglavi orao-dodaje Jovana koja pojašnjava da je suština čitavog problema što radnici pomenute firme na srpski imanjima izvode neovlašćeno i bez ikakvih dokumenata i potvrda bušotine, jer prema raznim navodima traže, naftu, ugalj, zlato…Bušotine su po nekoliko metara i jako duboke a radnici izvode radove uglavnom preko noći što uznemirava meštane ovog srpskog sela nadomak Kosova polja koje na vrlo malom prostoru broji oko 120 domaćinstava.

zuri im se svima, pet do 12