Zli dusi

[Bole__Ser]

Zli dusi.

​

Zli dusi (rus. Бесы) je romanFjodora M. Dostojevskog. Objavljen je1871. i 1872. godine časopisu „Ruski vesnik“. Poznat je još pod nazivima „Nečiste sile“ i „Bjesovi“. Ovo delo iz specifične perspektive ilustruje osnovnu misao Dostojevskog o potrebi za smirenošću slabih naspram jakih, siromašnih naspram bogatih i ugnjetenih naspram silnih. Za njega samo snažna vera može da donese bogatstvo životu.

Gledište​

Kritičko oko Dostojevskog ovim romanom uzima za predmet političke tendencije novog vremena. Socijalističku revoluciju on sjedinjuje sa duševnom agonijom. Analizirajući njeno stvaranje kroz dve generacije likova Dostojevski ukazuje na njeno poreklo u individualizmu- otpadništvu od moralnih i religioznih načela, odbacivanju onoga što je u čoveku duhovno. Otac koji licemerno brani svoju neposobnost predstavljajući se većim i značajnijim, rodiće sina još žednijeg veličine i značaja. Za Dostojevskog su baš to nečiste sile - jer izvode duše iz stanja smirenosti, i tako im onemogućuju da stvaraju pozitivne, stvarne vrednosti.

 

[Strigoi]

Baš. Bilo je bolje za vakta pravoslavne dinastije Romanovih, kad je stanovništvo bilo siromašno, bolesno, golo, boso i nepismeno, roblje bojarima, ali zato su bili bliži bogu. Pa jel nije?

 

[Bole__Ser]

Baš. Bilo je bolje za vakta pravoslavne dinastije Romanovih, kad je stanovništvo bilo siromašno, bolesno, golo, boso i nepismeno, roblje bojarima, ali zato su bili bliži bogu. Pa jel nije?

To je materijalno gledište. Drugo, duhovno gledište je pojasnio Dostojevski: Za Dostojevskog su baš to nečiste sile - jer izvode duše iz stanja smirenosti, i tako im onemogućuju da stvaraju pozitivne, stvarne vrednosti.

 

[Strigoi]

Dakle, da bi bili bliži bogu i negovali duhovne vrednosti moramo da budemo siromašni? Pa šta čekaš, razdeli platu onima koji nemaju, pokloni stvari, i idi na selo da kopaš neku njivu ako ti neko da, ili se pouzdaj u božije i crkveno milosrđe pa stani ispred crkve da prosiš. Ali samo hranu da prosiš, pare ti ne trebaju.

 

[Sanovnik]

Господе Боже, какве се глупости овде пишу.
Овде је Достојевски описао до у детаље, револуционаре. Неколико типова у неколико слојева. Што се тиче неписмености, немаштине, неправди, оне нису биле ни за зеру веће у Русији, него у Енглеској, на пример. Да не причам да је Русија од 1900 до 1914 имала повећање становништва за читавих 50 милиона и да је управо кренуо стравичан привредни развој.
Они тамо имају веома дугу традицију бунтовништва. Управо из разлога, ширине сопствене душе. Како Достојвески не јадном месту имплицира, кроз уста својг јунака " Човек је сувише широк, Ја би га мало скратио".
Дакле, роман " Зли Дуси", описује револуционаре, њихове умове и геометрију њихове природе.
До у детаље. Мени се чини, да је то урадио маестално, те да су " Зли Дуси" изразито мрачно, безутешно дело. Може бити чак најмрачније од свих.
И ако су сви различити међусобно, спаја их дијаболични дискурс од сопственог народа. Од Ставрогина, преко Петра Врховенског, Кирилова.

 

[Dragoljub69]

Kakvo lupetanje da bi se kroz margine romana Fjodora napravio "sudar"religijskih ideja i materijalističkih...
Ne znajući da su i jedne i druge samo ideje ljudskog uma dobre za pod kamion...A i one treče,
o kojima i u tom kao i u svakom svom,ingeniozni,ali skenjani,pisac nikako da se odmakne od apsurda!
Naime,Fjodor Dostojevski,draga gospodo,je pisac apsurda (ne i filozof kao Kami!) i svi njegovi romani pišu o
besmislenosti Baljšaje Rosije i njene duše proklete i uklete...
Nije za obićne smrtnike psihologiziranje Fjodorofog defetizma i nihilizma,ali samo kratko da kažem da je Kockar
u Fjodoru njegov izbor i ishodište koje to i nije!
Tako da ne tražite nihilizam ni u vernicima ni u materijalistima (materijalizam je idealizam do solipsizma,ali je ideja o
materiji središnji pojam,a ne predstava sveta!)-nihilizam je svojstven sudarenima s apsurdom!
Veličina čoveka je prevazilaženje besmisla (apsurda) osmišljavanjem cilja ili ciljeva svog,svojih,a ja sam osmislio
ljudski,civilizacijski ciljboženje ljudske vrste.Moja ideologija,moj idealizam!
Fjodor je genijalna bolha nihilistićka...
Bakunjin,pomenut gore,je takođe genije,ali jedan od najhumanijih s najljudskijim likom...
Borba za bolje odnose među ljudima nije greh ni nihiliranje ljudi,naprotiv je borba za njihov prosperitet!
Diktatura proletarijata je takođe nihilizam-kao i svaka diktatura!
Anarhija je najhumaniji cilj!

 

[Sanovnik]

Јеси ли ти у опште читао роман " Зли Дуси"?
Иначе, нихилизам се као термин први пут појављује код Тургењева, и то у сасвим бенiгном значењу. Нешто као, кад се не поштују старије генерације, то је онда нихилизам. Тек касније ће се тај термин епохално развијати и добити данашњу форму и значење. А што се тиче Дoстојевског, ти га Драгољубе ниси разумео и то је савим јасно. А и логично. Ипак је он Православни Боготражитељ. Дакле аутентични припадник, мислилац а пре свега писац сасвим друге цивлизаицје у односу на западну. Мноооого другачије. Сасвим. Потпуно. Једном сам прочитао да је Херман Хесе записао да за запад највећу опасност представља Достојевски. Не ратови, не револуције, нити било која разарање , него баш Достојевски. И коцка и његово само-мучење и његове недоследености, нису ни у ком случају ништа друго, него његов Боготражитељски пут. И Бакуњин је био верник. Он је веровао у Хегела, чију је слику држао на зиду, а испод ње држао упаљено кандило сво време.
У осталом, први пасус у Злим Дусима, управо ће ти дати увид у то, шта је Достојевски мислио о Бакуњину, анархистима, револуционарима. А задњи ће те упутити, шта је мислио о немогућности лекарског и психијатрисјског просуђивања. Задња реченица овог романа, запвраво се наругала сваком Фројду. На почетку смисао, кроз роман сецирање и разапињање безумника, а на крају ругање норматизованој лекарској пракси. Има у том роману и подсећање на естетизам предходне руске генерације 40тих година, а има и нихилизма 60тих. И једно и друго. Само што је Достојвески доста блажи према естетизму, него према нихилизму. Е сад, ако си читао, познато ти је шта говорим. Ако ниси, остајеш где си. Немаm ништа против, али је неумесно да се бавиш стварима које не разумеш. А на резумеш да је свет издељен.

 

[*Neca Šmeca*]

Dakle, da bi bili bliži bogu i negovali duhovne vrednosti moramo da budemo siromašni? Pa šta čekaš, razdeli platu onima koji nemaju, pokloni stvari, i idi na selo da kopaš neku njivu ako ti neko da, ili se pouzdaj u božije i crkveno milosrđe pa stani ispred crkve da prosiš. Ali samo hranu da prosiš, pare ti ne trebaju.

Погубно Христово учење и гласи да све даш сиромашни и да следиш његов пут.

 

[Zoran Jov]

To su sve izmislili bogataši.