Златни Дечаци, југословенски рок бенд основан у Београду 1962. године. Бенд је био један од пионира југословенске рок сцене .
Бенд су 1962. године основали другови из средње школе Слободан „Боба“ Стефановић (вокал), Велибор „Борко“ Кацл (гитара), Предраг Лукић (оргуље), Душан Бановић (бубњеви) и Видоје „Вили“ Брајовић (бас гитара). Свичланови су ишли у исто одељење у београдској 14. гимназији. Првобитно је бенд добио назив Тигрови, јер су, како су навели у једном интервјуу, хтели застрашујуће име које би се лако памтило и које би уплашило конкуренцију. Одлучили су да промене име на предлог националног шампиона у шаху и радио личности Николе Караклајића , који је много учинио на промоцији рок музике у Југославији. Када је Караклајић посетио њихову школу, упознала их је директорка Станијка Радошевић, која их је Караклајићу описала као „златне дечаце“ (буквално „златни дечаци“, такође израз који значи „добра деца“). На предлог Караклајића, усвојили су ово као ново име бенда. У почетку је бенд држао пробе у фискултурној сали своје школе . Први наступ уживо имали су после само два месеца проба, на прослави у њиховој школи.
Убрзо потом, фебруара 1963. године, бенд је добио позив да наступа на недељним играма у београдском клубу Еуридика. Бенд је вежбао у клубу. У клубу су своје пробе одржавали и чланови џез трија Саше Радојчића , који би повремено давали понеку лекцију и савет члановима Златних Дечаца. На играма на Еуридици Стефановић је наступао и са Златним Дечацима и са џез триом Саше Радојчића. У почетку су Златни Дечаци наступали у жутим кошуљама са амблемом „ЗД“, а касније су добили црно-златне свите, док је Бановић свирао на бубњевима златне боје. Вокалисти Мома Давидовић и Томи Совиљ повремено је наступао са бендом, али је Стефановић после извесног времена остао једини вокал бенда. Бенд је стекао велику популарност, па су 1964. године свирали као пратећи бенд певачу Микију Јевремовићу на његовом веома успешном ЕП- у 18 жутих ружа. Почели су редовно да наступају у Градском подруму, а 1964. године наступају уз Сафири, Искре , Луталице и Иванку Павловић & Ваљевски Дечаци на Парада ритма ( Парада ритма ), првом рок фестивалу одржаном у Југославији и вероватно први рок фестивал у комунистичкој земљи .
Златни Дечаци су хтели да се пробију на југословенске радио станице, које су у то време биле резервисане за бит музику , па су почели да снимају беат обраде дела класичне музике . Караклајић је те снимке однео у Холандију , где је учествовао на шаховском турниру , успевши да наговори локалне радио станице да их емитују. Ово је заинтересовало уреднике холандске издавачке куће Фонтана Рекордс за бенд. За Фонтана Рекордс бенд је, под именом Голден Бојс, објавио сингл „Лабудово језеро“ (верзија теме из песме Петра Иљича Чајковског опера Лабудово језеро ) и „Хумореска“ (верзија хумореске Антонина Дворжака ) , поставши тако први југословенски рок бенд који је објавио плочу за инострано тржиште.
Годину дана касније, 1966. године, та два снимка, уз верзије теме из опере Фауст Шарла Гуноа и валцера „ Таласи Дунава “ Јона Ивановића , објавила је југословенска издавачка кућа Југотон . ЕП Хумореска ( Хумореска ) . Са овим композицијама бенд је стекао популарност широм земље и убрзо почео да наступа широм Југославије. Међутим, део јавности критиковао је чињеницу да необразовани музичари изводе и снимају класичну музику. С друге стране, део југословенских рок музичара је у интервјуима оптужио Златне Дечаце да обрадама класичних дела маже широј публици. Ово није утицало на популарност бенда; одржали су распродате концерте у клубу Еуридика, гостовали су у више наврата на југословенској телевизији и снимили преко 20 мелодија за Радио Београд.
У априлу 1966. године, захваљујући Караклајићу, Златни Дечаци су наступили у Великој Британији , где је Караклајић учествовао на шаховском турниру. Да би лакше добио визе за Златне Дечаце, представио је чланове бенда као младе шахисте. У Великој Британији бенд је одржао неколико наступа. Наступили су у Bognor Regis пред око 1.500 људи. Извели су обраде рок хитова, али је њихова обрада македонске народне песме Јовано Јованке доживела највећи успех код публике. По повратку кући, бенд је објавио свој други ЕП. На њему су биле песме „Чудна девојка“ („Strange Girl“, обрада Песма Marty Robbins „Devil Woman“), „Садко“ (тема из опере „ Садко “Николаја Римског-Корсакова ), „Напуштени дом“ („Deserted Home“, обрада песме The Four Pennies „A Place Where No One Goes") и "Foxtrot Oriental". Сингл је продат у више од 100.000 примерака. Током те године бенд се појавио и у ТВ емисији Концерт за луде младе људе , изводећи инструменталну верзију увертире Gioachino Rossini's William Tell Overture. У видео снимку снимљеном за емисију, чланови бенда свирали су јашући коње. Касније те године Брајовић је напустио бенд, а заменио га је Градимир Јанковић.
Године 1967. бенд је објавио свој трећи и последњи ЕП са песмама "Сам" ("Алоне", обрада песме Бобија Винтона " Mr. Lonely" "), "Само ти" ("Only You", обрада песме The Who песма "It's Not True"), "Памтим тај дан" ("I Remember the Day", обрада пјесме "Skokiaan" коју је написао August Msarurgwa ) и "Не желим крај" ("I Don't Want the End to Come“, обрада песме The Zombies „Kind of Girl“). Године 1967. бенд је свирао и као пратећи бенд певача Златка Голубовића на његовом ЕП-у Оп хоп и снимио песме „'с филм Где после кише? . Песме из филма Југотон је објавио на флекси диску под називом Музика из филма Куда после кише.
У време ових издања, група је пролазила кроз кризу. И сами чланови бенда су у интервјуима признавали да су их студије удаљиле једне од других, а део омладинске штампе је писао да је бенд изгубио контакт са млађом публиком. Убрзо након што се без бенда појавио на Београдском пролећу, Стефановић је напустио Златне Дечаце. Лукић је убрзо напустио бенд. Кацл, Бановић и Јанковић су неко време наставили да наступају са вокалистом Момом Давидовићем, али су убрзо прекинули активност.
Zlatni decaci -1967-Samo ti (flexi singl) EP
Zlatni decaci-1966-Humoreska-EP
Zlatni dečaci-1967
Бенд су 1962. године основали другови из средње школе Слободан „Боба“ Стефановић (вокал), Велибор „Борко“ Кацл (гитара), Предраг Лукић (оргуље), Душан Бановић (бубњеви) и Видоје „Вили“ Брајовић (бас гитара). Свичланови су ишли у исто одељење у београдској 14. гимназији. Првобитно је бенд добио назив Тигрови, јер су, како су навели у једном интервјуу, хтели застрашујуће име које би се лако памтило и које би уплашило конкуренцију. Одлучили су да промене име на предлог националног шампиона у шаху и радио личности Николе Караклајића , који је много учинио на промоцији рок музике у Југославији. Када је Караклајић посетио њихову школу, упознала их је директорка Станијка Радошевић, која их је Караклајићу описала као „златне дечаце“ (буквално „златни дечаци“, такође израз који значи „добра деца“). На предлог Караклајића, усвојили су ово као ново име бенда. У почетку је бенд држао пробе у фискултурној сали своје школе . Први наступ уживо имали су после само два месеца проба, на прослави у њиховој школи.
Убрзо потом, фебруара 1963. године, бенд је добио позив да наступа на недељним играма у београдском клубу Еуридика. Бенд је вежбао у клубу. У клубу су своје пробе одржавали и чланови џез трија Саше Радојчића , који би повремено давали понеку лекцију и савет члановима Златних Дечаца. На играма на Еуридици Стефановић је наступао и са Златним Дечацима и са џез триом Саше Радојчића. У почетку су Златни Дечаци наступали у жутим кошуљама са амблемом „ЗД“, а касније су добили црно-златне свите, док је Бановић свирао на бубњевима златне боје. Вокалисти Мома Давидовић и Томи Совиљ повремено је наступао са бендом, али је Стефановић после извесног времена остао једини вокал бенда. Бенд је стекао велику популарност, па су 1964. године свирали као пратећи бенд певачу Микију Јевремовићу на његовом веома успешном ЕП- у 18 жутих ружа. Почели су редовно да наступају у Градском подруму, а 1964. године наступају уз Сафири, Искре , Луталице и Иванку Павловић & Ваљевски Дечаци на Парада ритма ( Парада ритма ), првом рок фестивалу одржаном у Југославији и вероватно први рок фестивал у комунистичкој земљи .
Златни Дечаци су хтели да се пробију на југословенске радио станице, које су у то време биле резервисане за бит музику , па су почели да снимају беат обраде дела класичне музике . Караклајић је те снимке однео у Холандију , где је учествовао на шаховском турниру , успевши да наговори локалне радио станице да их емитују. Ово је заинтересовало уреднике холандске издавачке куће Фонтана Рекордс за бенд. За Фонтана Рекордс бенд је, под именом Голден Бојс, објавио сингл „Лабудово језеро“ (верзија теме из песме Петра Иљича Чајковског опера Лабудово језеро ) и „Хумореска“ (верзија хумореске Антонина Дворжака ) , поставши тако први југословенски рок бенд који је објавио плочу за инострано тржиште.
Годину дана касније, 1966. године, та два снимка, уз верзије теме из опере Фауст Шарла Гуноа и валцера „ Таласи Дунава “ Јона Ивановића , објавила је југословенска издавачка кућа Југотон . ЕП Хумореска ( Хумореска ) . Са овим композицијама бенд је стекао популарност широм земље и убрзо почео да наступа широм Југославије. Међутим, део јавности критиковао је чињеницу да необразовани музичари изводе и снимају класичну музику. С друге стране, део југословенских рок музичара је у интервјуима оптужио Златне Дечаце да обрадама класичних дела маже широј публици. Ово није утицало на популарност бенда; одржали су распродате концерте у клубу Еуридика, гостовали су у више наврата на југословенској телевизији и снимили преко 20 мелодија за Радио Београд.
У априлу 1966. године, захваљујући Караклајићу, Златни Дечаци су наступили у Великој Британији , где је Караклајић учествовао на шаховском турниру. Да би лакше добио визе за Златне Дечаце, представио је чланове бенда као младе шахисте. У Великој Британији бенд је одржао неколико наступа. Наступили су у Bognor Regis пред око 1.500 људи. Извели су обраде рок хитова, али је њихова обрада македонске народне песме Јовано Јованке доживела највећи успех код публике. По повратку кући, бенд је објавио свој други ЕП. На њему су биле песме „Чудна девојка“ („Strange Girl“, обрада Песма Marty Robbins „Devil Woman“), „Садко“ (тема из опере „ Садко “Николаја Римског-Корсакова ), „Напуштени дом“ („Deserted Home“, обрада песме The Four Pennies „A Place Where No One Goes") и "Foxtrot Oriental". Сингл је продат у више од 100.000 примерака. Током те године бенд се појавио и у ТВ емисији Концерт за луде младе људе , изводећи инструменталну верзију увертире Gioachino Rossini's William Tell Overture. У видео снимку снимљеном за емисију, чланови бенда свирали су јашући коње. Касније те године Брајовић је напустио бенд, а заменио га је Градимир Јанковић.
Године 1967. бенд је објавио свој трећи и последњи ЕП са песмама "Сам" ("Алоне", обрада песме Бобија Винтона " Mr. Lonely" "), "Само ти" ("Only You", обрада песме The Who песма "It's Not True"), "Памтим тај дан" ("I Remember the Day", обрада пјесме "Skokiaan" коју је написао August Msarurgwa ) и "Не желим крај" ("I Don't Want the End to Come“, обрада песме The Zombies „Kind of Girl“). Године 1967. бенд је свирао и као пратећи бенд певача Златка Голубовића на његовом ЕП-у Оп хоп и снимио песме „'с филм Где после кише? . Песме из филма Југотон је објавио на флекси диску под називом Музика из филма Куда после кише.
У време ових издања, група је пролазила кроз кризу. И сами чланови бенда су у интервјуима признавали да су их студије удаљиле једне од других, а део омладинске штампе је писао да је бенд изгубио контакт са млађом публиком. Убрзо након што се без бенда појавио на Београдском пролећу, Стефановић је напустио Златне Дечаце. Лукић је убрзо напустио бенд. Кацл, Бановић и Јанковић су неко време наставили да наступају са вокалистом Момом Давидовићем, али су убрзо прекинули активност.
Zlatni decaci -1967-Samo ti (flexi singl) EP
Zlatni decaci-1966-Humoreska-EP
Zlatni dečaci-1967