Животиње које живе у домаћинству а нису нам љубимци

[Neprilagođena]

Kućna muva


Domaća ili kućna muva je veoma neprijatan stanovnik u skladištima hrane i stambenim prostorijama. Telo joj je sivkasto smeđe boje. Krila su providna, a usni aparat podešen za sisanje, pa je isključivo upućena na ishranu tečnom hranom. Jaja su sjajna bela, veličine oko 1mm. Larve su bličaste sužene na prednjem delu tela, duge oko 12 mm.

Polaganje jaja traje dosta dugo i za to vreme ženka može da položi nekoliko hiljada jaja. Jaja uglavnom polaže na gomilu otpadaka, đubrištima i na svakom drugom mestu gde gde je organska materija u raspadanju. Broj generacija u toku godine je veliki, jer celokupan razvoj traje veoma kratko, jednu nedelju leti, a 3-4 nedelje u proleće i jesen. Muve svojim prisusutvom prljaju i zagađuju razne životne namirnice bilo u prodajnim objektima, magacinima ili stambenim prostorijama. Ipak najveću opasnost predstavljaju kao prenosioci raznih zaraznih bolesti, jer su vrlo pokretne i dolaze u kontakt sa raznim materijama. Zbog svega ovoga njihovom suzbijanju treba uvek pristupiti ozbiljno na svakom mestu gde se masovno pojave.

 

[Manastirka]

Kod mene u sobi su trenutno 3 pauka. Mrzi me da ih likvidiram!

 

[vučji čopor]

Kod mene u sobi su trenutno 3 pauka. Mrzi me da ih likvidiram!

Помоћи ће ти у борби са другим инсектима!

 

[Manastirka]

Помоћи ће ти у борби са другим инсектима!

Nije kod mene baš toliko "ratno stanje"!
Obično ih pajalicom samo izbacim van.

 

[Neprilagođena]

Svraka

(redovni gosti u mom dvorištu , ne tako poželjni , jer nisu lepo vaspitani)







Svraka je vrsta ptica iz porodice vrana. Nastanjuje velike delove Evroazije, severne Afrike i severne Amerike. Može se videti svuda gde god postoji kombinacija drva i obližnjih otvorenih prostora, uključujući parkove i vrtove. Lako se prepoznaje po izrazito crno-belom perju i dugom repu.
Svraka ima dugo crno telo i bela krila. Na donjem delu leđa perje je tamnoplave boje i metalnog odsjaja. Duga je od 40 do 51 santimetar, samo rep 26 santimetara i teška je oko 100 grama. Mužjak je neznatno veći od ženke. Potiljak, gornji deo vrata i ramena su beli kod mužjaka, a kod ženki sivi. Oči odraslih svraka su kestenjasto smeđe. U odnosu na masu tela, mozak svrake je proporcionalne veličine kao kod šimpanzi, gorila, orangutana.

Svake godine svraka gradi gnezdo na drvetu ili visokom šiblju, na visini do 15 metara od tla. Pravi je majstor u nalaženju dobrog materijala za izgradnju gnezda. U kljunu nosi, ne samo grane i šiblje, već ponekad i komadiće armature, žice.

Glas koji prati svraku kao "kradljivicu srebra" nije potpuno zaslužen. Istina je da ona ponekad odnosi svetlucave predmete u gnezdo, kao što su parče stakla, sjajni parčići metala, pa čak i predmeti od zlata. Međutim, dokazani slučajevi krađe od ljudi su izuzetno malobrojni.


I kada je u letu ili u "šetnji", u stvari, svraka je u potrazi za hranom. Let je karakterističan, sa brzim, lepršavim zamasima krila izmenjenim sa kratkim klizanjima.
Hrani se insektima i njihovim larvama, sitnim sisarima, a jede i plodove biljaka, semenje. Kada ima hrane u izobilju, višak dobro krije, i kasnije ga nepogrešivo nalazi.

Parovi svraka ostaju zajedno tokom njihovog celog života. Ukoliko jedan od njih ugine, "udovac" ili "udovica" će naći novog mladog partnera iz istog jata. Svrake često formiraju jata zimi na određenoj teritoriji. Jato zavisi od ove teritorije zbog potreba ishrane, legla i gnezda. Zato je svi članovi aktivno brane.

Iako spada u red ptica pevačica, svraka se sigurno ne može pohvaliti glasom, ali može inteligencijom. Mnogi eksperimenti su pokazali da svrake spadaju među inteligentnije ptice. One pamte, čak i prepoznaju svoj odraz u ogledalu (što mnoge životinje ne mogu). Poznato je i da umeju da koriste oruđe, skladište i čuvaju hranu, pa čak i da ptićima daju komadiće hrane iskidane u skladu sa njihovom veličinom.

 

[vučji čopor]

Симпатична свађалица и крадљивица! Интертсентно је да код мене у дворишту кумрије ( гугутке) у свађи са свракама и ако су ситније отерају свраке.

 

[Neprilagođena]

Симпатична свађалица и крадљивица! Интертсентно је да код мене у дворишту кумрије ( гугутке) у свађи са свракама и ако су ситније отерају свраке.

Moji vrapci teraju svrake...Tako maleni , ali brane svoju teritoriju.....

 

[Neprilagođena]

Ježevi​

(S Vikipedije, slobodne enciklopedije)

:

Ježevi ili pravi ježevi (lat. Erinaceinae) su potporodica istoimene porodice (lat. Erinaceidae), čija je osnovna karakteristika prisustvo bodlji. Za razliku od njih gimnuri ili čekinjavi ježevi imaju čekinje umesto bodlji. Prema tradicionalnoj klasifikaciji svrstavani su u red bubojeda. Postoji 16 vrsta ježeva podeljenih u pet rodova. Žive širom Evrope, Azije, Afrike i na Novom Zelandu. U Australiji i Severnoj Americi nema rodnih ježeva, dok su oni na Novom Zelandu uvedeni. Ježevi su se malo izmenili u poslednjih 15 miliona godina, a kao i drugi prvoevoluirani sisari, prilagodili su se noćnom životu i bubojednom načinu ishrane.

​

Bodlje​

Ježevi se lako mogu raspoznati po svojim bodljama koje su u stvari tvrde, šuplje dlake načinjene od keratina i dugačke su do 3 cm. Rađaju se sa malim i veoma mekanim bodljama. Nakon šest nedelja prve bodlje otpadaju da bi izrasle nove, prave bodlje. Odrasli ježevi imaju na sebi i do 5.000 bodlji koje im služe prvenstveno kao zaštita. Bodlje nisu otrovne i za razliku od bodljikavih prasadi, ne mogu se lako odstraniti od tela. Međutim, ako je izložena jakom pritisku i stresu, ili je bolesna, životinja može da odbaci bodlje.

Izgled i veličina​

Ježevi su mali sisari. Dužina tela evropskog ježa iznosi od 15 do 30 centimetara, a težina od 1.5 do 2 kilograma. Osim bodljama, telo je prekriveno braon krznom i imaju kratak rep. Ježevi poseduju pet prstiju na prednjim šapama sa kratkim noktima. Zadnje noge završavaju sa po četiri prsta sa dugačkim noktima koji neprekidno rastu. Ježevi poseduju ove osobine s obzirom na to da su kopači. Najrazvijenije je čulo mirisa i imaju odličan sluh. Vrlo su obazrivi i reaguju i na najmanji šum

Osobine

Sve vrste ježeva se koriste odbrambenom sposobnošću da se umotaju u tesnu lopticu, kako bi bodlje bile uperene prema spoljašnjosti. Neki pustinjski ježevi su evolucijom smanjili težinu, pa je njima efektivniji drugi način odbrane - verovatno će samo otrčati, a ponekad čak i sami napasti uljeza, pokušajući da ga ubodu svojim bodljama.
Ježevi su noćne životinje, iako neke vrste mogu s vremena na vreme da izlaze i danju u potragu za hranom. Većinu dana provedu spavajući ili u rupi u zemlji ili su sakriveni ispod trave i kamenja. Opet, različite vrste imaju malo drugačije osobine, ali generalno ježevi iskopavaju jame kao skloništa. Svi divlji ježevi su u stanju da hiberniraju, mada ne rade svi to; hibernacija zavisi od temperature i rasprostranjenosti hrane i same vrste.
Poput oposuma, miševa, i krtica, ježevi imaju izvesnu prirodnu imunost protiv nekih zmijskih otrova putem proteina erinacina u životinjskom mišićnom sistemu, mada je on prisutan samo u malim količinama i ujed otrovnice može da bude fatalan. Osim toga, ježevi su jedna od četiri poznate grupe sisara sa mutacijama koje štite protiv još jednog zmijskog otrova, α-neurotoksina.

​

 

[vučji čopor]

Јеж је дивља животића која се невероватном брзином постане кућни љубимац.Савршен је за чување куће од нежељених инсеката ( бубашваба, бубаруса итд.).
Моја породица је је једно време имала јежа. Наиме уселили смо се у стан у кое је било незамисливо много бубашваба.Мој отац и ја смо били код неких људи којису живели изван града на салашу до кога се стизало летњим путем. Већ је пао мрак када смо кренули кући. Одједном је мој отац нагло закочио, изашли смо напоље и видели јежа склупчаног на том путу.Пажљиво смо га увили у неку крпу и донели кући.за пар дана он се сасвим одомаћио и врло брзо постао прави љубимац. Волео ја да га се чешка по врату са доње стране где нема бодљи и тако је подизао главу да се мази.За релативно кратко време је очисти кучу од бубашваба. Интересант му је био начин лова.Сва врата између просторија морају да буду отворена. Када сви полежемо и угаси светло он ступа на сцену тако што седне на средину собе и одатле се залети у један угаоонда иде дуж зидова и само се чује како тапка ножицама и хрскање, у све мале отворе је дувао.Кад заврши са једном просторијом прелазио је у другу и тако по читаву ноћ. За врло кратко време бубашваба није било у стану а и када видимо неку на степеништу бежале се од наших врата.
Преко дана је углавно спавао и имао своје омиљено место у најнижој полици за књиге која је била у једном мрачном предсобљу. Ту би растворио књигу Густав Шваба, Легенде и митови старе Грчке, која је врло дебела и ту спавао.