Zivot posle zivota?

[ISTRAZIVAC9]

 

[Iđuđuma Obuđama]

Koza i sveštenik

Jednom davno, u jednom selu u drevnoj Indiji, živeli su jedna mala koza i jedan sveštenik. Sveštenik je hteo da žrtvuje kozu bogovima. Podigao je ruku i nož kako bi je zaklao, ali koza najednom poče da se smeje. Sveštenik zastade, u čudu, pa upita kozu: “Zašto se smeješ? Znaš li da ću te sad zaklati?” - “O, da,” reče koza. “Znam, pošto sam 499 puta umrla i iznova se rodila kao koza, i ponovo ću se roditi kao ljudsko biće.” Onda mala koza poče da plače. Visoki sveštenik je upita: “Zašto sada plačeš?” A koza mu odgovori: “Zbog tebe, jadni svešteniče. Pre 500 života i ja sam bila visoki sveštenik i žrtvovala koze bogovima.” Sveštenik pade na kolena i reče: “Oprosti mi, preklinjem te. Odsad ću biti čuvar i zaštitnik svih koza u zemlji.” Čemu nas uči ova drevna priča? Tome da se nijedno živo biće ne sme žrtvovati. Namaste.

Izvanredno.

 

[ISTRAZIVAC9]

 

[Iđuđuma Obuđama]

 

[ISTRAZIVAC9]

Kakva crna reinkarnacija, nikada je nije bilo, nikada je nije bilo, nit ce je bit.

 

[JA KOJI JESAM]

Kakva crna reinkarnacija, nikada je nije bilo, nikada je nije bilo, nit ce je bit.

Hajde reci ti nama šta ti misliš da inkarnacija jeste pa da i mi znamo zašto re-inkarnacije nikad nije bilo?
Neargumentovani komentari ne vrijede ni pet para.

 

[Pera zdera]

Reinkarnacija je izmisljena glupost da nema dalje.........

 

[Zoran Jov]

Kakva crna reinkarnacija, nikada je nije bilo, nikada je nije bilo, nit ce je bit.

Sve se vrti u krug. Nema početka ni kraja. Nigde u svemiru. Nema ni pravolinijskog kretanja. Dakle, reinkarnacija je potpuno prirodna stvar. Kakvo crno uskrsnuće. Niti ga je ikada bilo, niti će ga ikada biti.

- - - - - - - - - -

Reinkarnacija je izmisljena glupost da nema dalje.........

Uskrsnuće je izmišljena glupost, da nema dalje...

 

[Pera zdera]

Uskrsnuće je izmišljena glupost

Tacno

 

[Dragoljub69]

Osnovno bi bilo da pop objasni šta je telo,a šta duša!
Očigledno da nema pojma niti šta je telo,šta je to materija,kako funkcioniše,a pogotovu šta je to ta duša koja "ide u raj ili pakao" i kako
funkcioniše.Od čega su telo i duša,kako nastaju,koje su to sile,šta se u njima dešava!
Ali ,volšebno "zna" da idu u raj i pakao i to na osnovu svedočenja devetogodišnjaka koji isfrustiran smrću majke ,sigurno,nema baš mirne snove
i njegova psiha pokreče sigurno poluge odbrane od sloma,a među njima su i snovi,a po potrebi i halucinacije,ali i genetsko sećanje (proviđenje!)...
E moj pope...

 

[cecalana]

Osnovno bi bilo da pop objasni šta je telo,a šta duša!
Očigledno da nema pojma niti šta je telo,šta je to materija,kako funkcioniše,a pogotovu šta je to ta duša koja "ide u raj ili pakao" i kako
funkcioniše.Od čega su telo i duša,kako nastaju,koje su to sile,šta se u njima dešava!
Ali ,volšebno "zna" da idu u raj i pakao i to na osnovu svedočenja devetogodišnjaka koji isfrustiran smrću majke ,sigurno,nema baš mirne snove
i njegova psiha pokreče sigurno poluge odbrane od sloma,a među njima su i snovi,a po potrebi i halucinacije,ali i genetsko sećanje (proviđenje!)...
E moj pope...

Po ucenju Pravoslavne Crkve covek se sastoji iz duha, duse i tela. Sve je to detaljno objasnjeno, ali je previse komplikovano da se razume tek tako. Treba mnogo duhovnog iskustva i puno citanja, proucavanja, razmisljanja da se sve shvati. Evo, na primer, ovo je deo izlaganja o tome (Arhimandrit Jovan Krestjankin to prilicno dobro objasnjava da savremeni covek moze da razume):

"У бићу људском јасно разликујемо душу од духа. Дух у себи садржи чувство Божанства – савест; и стални осећај недовољности свега постојећег. Дух је она сила коју је Бог удахнуо у човека при његовом стварању. Душа је нижа сила, тј. део животне силе којој је одређен удео у земаљском живљењу. Слично као код животиња, само што је човечија душа узвишенија, јер у њој дејствује дух сједињен с душом.
Сва својства душе, или тачније, сви покрети душе, толико су многообразни и сложени, испреплетани једни са другима, муњевито променљиви и неухватљиви, истовремено неразделни у јединственом делању, – али их је и поред тога могуће разликовати и поделити на три дела: на мисаони, осећајни и делатни део душе. Ова душевна стања данас су предмет изучавања науке која се зове – психологија.
1) орган тела помоћу кога душа твори мисаони процес јесте мозак;
2) централним органом осећања сматра се срце; оно је мерило стања духа, пријатног или непријатног; срце је животни центар бића људског у коме се сусреће све што улази у душу споља и све што из ње излази;
3) нашим жељама управља воља, која нема вештаственог органа у нашем телу, а оруђа којима се испуњавају жеље су телесни удови стављени у покрет помоћу мишићног и нервног система;
Душевни живот се састоји од испуњења потреба ума, осећања и воље. Душа вољно стиче сазнање испитано и проверено осећањем.
Дух који је од Бога, сједињен с душом самом животном силом, узводи је на ниво живе душе, и зато је човек биће двојне природе, духовно-телесне: једна тежи небу, а друга земљи.
Уколико се човек држи свога, од Бога му назначеног достојанства – он живи духом руковођен страхом Божијим, будно ослушкује глас своје савести, иштући оно што је горе. Али, уколико се потчини утицајима ниже природе, он испада из славе и достојанства богочовечије природе, и његов дух тражи испуњење међу стварима и бићима нижим од себе. С обзиром да у њима не налази испуњење, он се мири и почиње да пропада, а дух његов, као заробљеник у ланцима приморан је да служи дивљацима – похотама и недоличним страстима. Како дух нигде не налази покоја, страсти се све више и више распаљују, бесконачно растапајући и расипајући силе и моћи душе у ништа, у празно.
Животне потребе живих бића имају своју меру ограничену сопственом природом, док код човека који се потчинио страстима нема мере нити краја у испуњавању безбројних жеља. Безмерност желатељног дела душе долази од духа, који, своју жудњу за бесконачношћу добија управо од Бесконачног и Безмерног Творца, по чијем је образу и саздан, и у Коме је једино могуће испуњење жељене бесконачности, а не у ропству и власти похота и страсти.
Као што видимо, и у анималном делу човечије природе пројављује се натприродна тежња, што осталој створеној природи, тј. животињама, није својствено. Трезвено расуђивање доводи нас до логичног закључка да човеком влада дух, чији је истинити живот у Богу Који је Дух – и у Коме једино дух човечији налази покоја и мира, у Коме је његов рај и обећана земља.
Дух, – говори Свети Теофан Затворник – јесте она сила која од Бога исходи, која познаје Бога и која тражи Бога, и у Њему једином налази покоја; неким унутрашњим духовним осећајем спознаје своје происхођење од Бога, чувствује своју потпуну зависност од Њега, и схвата да је обавезан Њему угађати и живети само за Њега и Њиме. “
О овоме блажени Августин каже следеће: „Ти си, Господе, у нас уградио Божанску чежњу, и неспокојно је наше срце, све док не нађе мир свој у Теби. “
Дух се у човеку пројављује у три вида:
а) страх Божији
б) савест као глас Божији
в) чежња за Богом.1) Страх Божији: није страх у свакодневном поимању ове речи; то је свештени благословени трепет пред поимањем величанства Божијега, нераскидиво свезан с неизмерном вером у истинито постојање Бића Божијега и Његовог делотворног присуства међу нама, и то као – Саздатеља, Сведржитеља, Промислитеља и Спаситеља.
2) Савест: она указује човеку шта је исправно, а шта погрешно; шта је Богу угодно, а шта није; шта нам треба, а шта не треба чинити; савест је наш унутрашњи судија и чувар закона Божијег; Св. Оци називају савест гласом Божијим у души човековој.
3) Чежња за Богом: уграђена је у нас, и ничим створеним на земљи наш се дух не може задовољити, док не стекне мир Божији у живом општењу с Оним Коме дух човечији непрестано, свесно или несвесно стреми."

Ostatak izlaganja o ovome:

http://svetosavlje.org/o-besmrtnosti-duse-2/

 

[gost 388198]

cecalana, pusti tuđa izlaganja više, reci, sažmi, zaokruži, zaključi(kako god), nešto po svom

 

[Zoran Jov]

I ja kažem. Daj nešto iz svoje glave. Copy-paste može svako.

 

[Nifont]

Najvaznije da cemo vecno da postojimo. Strasna bi bila vecnost da nisi nicega svestan.

 

[-Insomnia-]

Večno nego šta. Nema ni početka ni kraja. Nije starije ni kokoš ni jaje. Namaste.

 

[ISTRAZIVAC9]

Nema tu šta da misliš nego da tvrdiš. Znaš i sam da je čovek deo živog sveta u prirodi, i u tom svetu je zastupljen zakon: rađanje/nastajanje-razvoj-razmnožavanje-smrt. Za čuđenje je da su neki ljudi, recimo, došli do neke vrste (ne)razuma, pa se ozbiljno bave budalaštinama kao što je život posle smrti. Na sve strane se otkopavaju rasturene kosti davno umrlih i sahranjenih, i eto, još ima "pametnih" koji govore o životu posle smrti.

U pravu si, nema zivota posle smrti,

- - - - - - - - - -

Najvaznije da cemo vecno da postojimo. Strasna bi bila vecnost da nisi nicega svestan.

A kako cemo da postojimo vecno

 

[-Insomnia-]

Nema života, ali reinkarnacija je novi život, tako da ima.

 

[ISTRAZIVAC9]

 

[-Insomnia-]

 

[ISTRAZIVAC9]

 

[-Insomnia-]

Super slika. Smajli koji ništa ne govori o njoj, već o onome ko se smeje samom sebi. U prirodi se sve vrti u krug. Nema pravolinijskog kretanja. Znači nema uskrsnuća. Uskrsnuće ne. Reinkarnacija da.

 

[ISTRAZIVAC9]

Ovo je itekako pravolinijsko kretanje, "udjes" na jednu stranu,a izadjes na drugu,

 

[-Insomnia-]

Ovo je itekako pravolinijsko kretanje, "udjes" na jednu stranu,a izadjes na drugu,

Nigde u svemiru nema pravolinijskog kretanja. Sve se vrti u krug. Na duge staze, naravno. Reinkarnacija potpuno prirodna stvar.

 

[ISTRAZIVAC9]

Ako se reinkarnacijom stara dusa implementira u novo telo kako onda broj stanovnika na planeti raste...Da li to znači da se neprestano, među stare duše koje se nalaze u ciklusu reinkarnacija, ubacuju i nove duse koje tek ulaze u taj proces... Tj da li se svet sastoji iz starih i novih dusa ili je odgovor nešto treće...I čemu sve to, neprestani karmički ciklusi na usamljenoj planeti usred nepreglednog Univerzuma

 

[JA KOJI JESAM]

Ako se reinkarnacijom stara dusa implementira u novo telo kako onda broj stanovnika na planeti raste...Da li to znači da se neprestano, među stare duše koje se nalaze u ciklusu reinkarnacija, ubacuju i nove duse koje tek ulaze u taj proces... Tj da li se svet sastoji iz starih i novih dusa ili je odgovor nešto treće...I čemu sve to, neprestani karmički ciklusi na usamljenoj planeti usred nepreglednog Univerzuma

Broj stanovnika na zemlji raste jer se među nove duše, koje regularno ulaze u manifestaciju, mnoge stare duše vraćaju na isto mjesto u drugim tijelima, iregularno. S tim iregularnim ulascima 'starih duša' u nova tijela pokazuje se koliko je grešaka načinjeno u prošlim tjelesnim iskustvima, koliko odstupanja od duše, od iskonskog plana samorealizacije božijih želja. Neke 'stare duše' se vraćaju mnoštvo puta i opet Biće čini iste greške, opet potiskujući tu dušu izvan fokusa i stoga potiskuje mogućnosti samorealizacije iz svog fokusa. I sve dok to traje i stare duše će se ponovo inkarnirati (re-imkarnirati) u nova tijela. Zamisli sad: imaš priliv milion tjelesa novih duša koje konstantno inkarniraju u tijelo i imaš priliv milione iregularnih tjelesa različitih verzija 'starih duša' sa primjesom i dodatkom starih grešaka, 'grijehova' koji prvo moraju da se isprave da bi 'stara duša' mogla da napreduje, da se realizuje na tom nivou i da krene dalje, izvan ove dimenzije, da napusti zemlju, da 'vaskrsne u Nebo'. Nebo pri tom predstavlja Više nivoe Svjesnosti iste duše.

S razvojem tehnologije, naše Biće je zasjenjeno i zamrznuto zabludama, te stoga, dopuštajući razumu da vodi kolo ne realizuje dušu. Duša (duše) sve više i više biva potisnuta u tamu jer duša je bazirana na Milosti i Ljubavi iz koje je stvorena, te stoga uvijek dopušta razumu da izrazi svoju silu. Razum, kao nasilnik, uvijek zahtiijeva pravo prvenstva. to će se dešavati sve dok se Biće ne probudi i dok u svoju Svjesnost intuicijom ne unese dovoljno apsolutnih znanja o sebi kako bi se oslobodilo stege razuma. Duša nikad ne odustaje od samorealizacije, te stoga, jednom kad tijelo umre, odmah se stvara novo tijelo za istu nerealizovanu dušu, ali uz 'staru dušu' u novo tijelo ulaze i stare greške koje moraju da se isprave da bi tek tada 'stara' duša došla do momenta realizacije. Na putu samorealizacije duše ne mogu se preskakati stari grijehovi i ostavljati neispravljeni, neshvaćeni. To je prvo što je zadatak u novom tijelu; prevazići stare grijehove, osvijesti još jednu apsolutnu istinu o sebi i uzdići svoj nivo svjesnosti za jednu stepenicu više.