Život pisan srcem

aqarius:
Trazio sam . . .

Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.
Kliknite za proširenje...

naravno..;)
 
Čini mi se da sam te morao voleti

Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj nacina, bezbroj puta,
U zivotu nakon zivota, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opcinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje razlicite nacine
U zivotu nakon zivota , u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare price o ljubavi, to je stolecima stara bol,
Ta stara prica o razdvojenosti ili zajednickom zivotu,
Kao sto uvek gledam iznova u proslost, na kraju uvek ti iskrsnes
Prekrivac sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postajes simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleci istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka-
Stara ljubav, ali u obliku koji se radja i radja uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronasavsi svoj kraj u tebi,
Ljubav coveka svih vremena , proslosti i vecnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni zivot.
Secanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom nasom ljubavlju-
I pesme svih pesnika, proslosti i vecnosti.

R. Tagore

210406015yr9.jpg

 
Nežno, nežno, nežnije...
Postoji nekoliko vrasta poljubaca i za svaki od njih postoji pravo mesto i pravo vreme. Preporučljuvo za prvi poljubac je da bude nežan i romantičan. Ne pritiskajte usne svog partnera prejako i ne pokušavajte da po svaku cenu smestite svoj jezik u njegova usta. Nežan poljubac sklopljenih usana je savršen.

Majstor za poljupce
Dozvolite i drugoj strani da učestvuje u poljubcu. Pravi majstor za poljupce zna da dobar poljubac zahteva davanje i uzimanje oba partnera. Pratite govor tela svog partnera i osetite da li mu se dopada način na koji se poljubac odvija. Dozvolite mu da vam uzvrati poljubac i pratite njegove pokrete dokle god vam prija to što radi.

U toku života dešava se da čovek provede čak i preko 300 sati ljubeći se. Dakle ljubljenje može da potraje zato ne zaboravite da dišete.

13mesecniivzr9.jpg

 
Neko je jednom upitao Rumija:" Ko si ti?", a on je odgovorio:"Ne znam ko sam. Ja sam jedna neverovatna zbrka! Ako probaš da me etiketiraš i definišeš, sludećeš se do krajnjih granica. Ako me strpaš u kutiju sa nalepnicama i definicijama, ta će kutija postati tvoj mrtvački sanduk. Ja sam tvoj sopstveni glas koji odjekuje, odbijajući se o Božije zidove!"
 
Postoje ruke. Nevidljive. No, jake i visoke. A meke i savrsene normalne. U rukama su putokazi. Putokazi od svetlosti u beskraju.One vode nas do druge polovine naseg otkinutokg bica .Vode nas do izgubljene duse do drugog dela ...

 
Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo stvaraju legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a nezamislivo je da je u ona vremena mogla biti napravljena primitivnim oruđem koje su ljudi tada koristili.Tvrdi se da je to najtajanstveniji predmet na svetu.Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini.Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo nešto i zašto, kome je služila ?!
Kruže glasine da ona ima neobične moći, ljudi koji su joj se našli u blizini primećivali su kod sebe čudne promene.Kakvu tajanstvenu silu poseduje Kristalna Lobanja?Može li da isceljuje ili da transformiše čovekovu psihu?
Kristalna Lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova Lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena ćerka F.A.Mičel- Hedžisa. Pronađena je u Lubaantunu (Grad Palih Kamenova) u Britanskom Hondurasu 1924. godine prilikom arheoloških iskopavanja.I samo njeno otkrivanje obavijeno je misterijom i intrigama.
Pošto starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću radioaktivnog izotopa ugljenika, nemožemo odrediti tačnu starost Kristalne Lobanje.Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 godina, mada mnogi tu granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina.Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo razbijanjem Lobanje da bi se tako odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava.Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki period u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je Lobanja izrađena.Pitanje je i zašto je Lobanja izrađena baš od kvarcnog kristala, kad je on izuzetno tvrd materijal koji je težak za obrađivanje.Smatra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive obrade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo stene, a zatim brušenjem rađeni neverovatno precizni detalji.Tvrdi se da Kristalna Lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda.Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi.
Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu jedne banke u mestu Mil Veli u Kaliforniji.Kristalna Lobanja bila je podvrgavana mnogim naučnim istraživanjima.Počelo je 1964. kada je Ana Mičel Hedžis odnela Lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend.Oni su 6 godina proučavali Lobanju u svom stanu u Kaliforniji.Jedne večeri kad su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega na stočiću bila je Lobanja.Odjednom je primetio da oči Lobanje verno reflektuju vatru.Ovo izuzetno opažanje dovelo je do otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u Lobanju.Kako, to niko ne zna!Dorlend je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku.U gornjem delu usne duplje Lobanje pronašao je široko providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni.Ovakva prizmatična površina usmeravala je svetlost ispod Lobanje u njene očne duplje.Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao uveličavajuće staklo.Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se kanal bez prepreka i inkluzija.Štampani tekst koji bi gledali kroz njega bio bi i čitljiv i uvećan.Iza onoga što deluje kao namerno izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u očne duplje.Zadnji deo lobanje je majstorski izrađen kao sočivo modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost odasvud i reflektuje je u očne duplje.Na Lobanji su naznačeni i zigomatični lukovi.Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj ljudskoj lobanji.To se ne može videti ni na jednoj statui u svetu.Vilična kost je odvojena i može da se skida.Savršeno je upasovana u dva uglačana ležišta i lako se pokreće gore dole!Jednom prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko Lobanje, sličan prstenu oko Meseca.Prsten se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta.
1970.godine Kristalna Lobanja odneta je u Hjulit Pakardove laboratorije u Santa Klari u Kaliforniji, na detaljna ispitivanja.To je jedna od vodećih laboratorija u svetu za ovakvu vrstu istraživanja.laboratorije su sprovele dva osežna istraživanja.Posle toga jedan od zaposlenih je izjavio: ''Nema načina da se utvrdi starost Lobanje.Verovatno su mnoge ideje o misterijama i zlu koje kruže o Lobanji, potekle od njenih očiju.Pomeranjem svetlosnog izvora ili lakom promenom ugla posmatranja dobija se beskrajni niz slika i obrazaca usled prelamanja svetlosti.To može da deluje vrlo hipnotički.' I u samoj laboratoriji Lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir.Ni profesionalco koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje sitnice kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na Lobanju.Na kraju su se eksperti iz laboratorije složili da, pod pretpostavkom da kad bi dobili komad kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači kristalnih komponenti sa najsavremenijom današnjom tehnologijom ne bi mogli da izrade Lobanju sličnu ovoj.Ili šta je izjavio jedan od kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard-a : '…ova prokleta stvar jednostavno ne bi trebala da postoji!'
 
Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.
Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog.
Udareni se osetio povredjen, ali bez reci napisao je ovo na pesku..."DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG DRUGA"
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su odlucili da
se okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio
kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi.
Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu:
"DANAS MI JE NAJBOLJI DRUG SPASIO ZIVOT!"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je: "Kad
sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviras na kamen,
Zasto?"
Drugar mu je odgovorio:
"Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pesku da bi
vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da
izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!"
NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PESKU, A "SRECU" UGRAVIRAJ NA KAMEN.
 
San...

Današnji san je sutrašnja stvarnost. Zašto?
Zato što, san dolazi iz sveta koji je živ i opipljiv. Svojom ograničenom svešću mi možda to ne znamo, ali kada meditiramo, mi svesno ulazimo u puno viših svetova. Stvarnost ovih svetova ulazi u nas u našim snovima.
Ono što zovemo snom ovde na zemlji, u nekom drugom svetu je STVARNOST. To je prava stvarnost ali, kada do|e do nas, mi smo joj nepoznati i ona je nama strana. Kada sanjamo, to je kao kada se dva neznanca sretnu po prvi put. Pošto ne poznaju jedan drugog, oni mogu biti vrlo zbunjeni ili zaprepašćeni jedan drugim. Medjutim, jednom kada počnu da žive zajedno ono neće ostati neznanci. U početku, kada stvarnost prvi put dodje i dotakne nivo zemlje gde mi živimo, mi osećamo da je to san. Ali, ako odemo do njegovog izvora, videćemo da je tamo to već
stvarnost. A kada san ostane sa nama jedno vreme, onda on i ovde tako|e postane stvarnost.
Običan čovek vidi san kao nešto sasvim odovojeno od ostalog svog života. On oseća da živi u stvarnosti gde san nema veze sa stvarnošću. To je nešto milo, nešto dragoceno, nešto ohrabrujuće, nešto inspirativno i tako dalje, ali čovek ne oseća da je san nešto više od toga. Me|utim, kada duhovni čovek nešto sanja, on odmah može da oseti da je njegov san prethodnica stvarnosti. On oseća daje svaki san stepenik više ka njegovom božanskom Cilju.
 
U jednom domu za gluvoneme,dvojica su se zestoko posvadjali.Nadzornik je zatekao jednog od njih kako se previja od smeha,okrenut ledjima onom drugom.
-"Sta te toliko zasmejalo? Zasto je tvoj drugar toliko besan?" - upitao je nadzornik,sluzeci se prstima.
-"Zato",odgovorio je covek na isti nacin,"sto hoce da me vredja a ja necu da ga pogledam!

p.s..odobe koje zele da nas povrede ne zasluzuju nasu paznju..
 
Nisu..:(


TOPOLA

Rasla je jedna topola na kraju dvorišta u kome smo se igrali kao mali. Ja sam se krila iza topole i niko me nikada nije pronašao. A nisu me ni tražili. Onda je topola posečena i tu je izgrađena neka ružna zgrada. A mene i dalje nisu pronašli.
 
Jedan stari čovjek sjedaše u dvorištu svoje kuće zajedno sa sinom koji upravo završi visoke studije. Iznenada, vrana sletje na zid. Otac upita sina: “Šta je ono?” Sin odgovori: “To je vrana.”

Nakon izvjesnoga vremena, otac upita ponovo: “Šta je ono?” Sin odgovori: “To je vrana.”

Prođe nekoliko minuta a otac ponovo upita, treći put: “Šta je ono?” Sin odgovori: “Oče, upravo sam ti rekao da je to vrana.” Ne prođe dugo a otac opet upita: “Šta je ono?” Ovoga puta na sinovljevu licu mogla se vidjeti mala usplahirenost: “Oče, to je vrana, vrana!” Ponovo otac upita: “Šta je ono?” Ovaj put sin odgovori grubim tonom: “Oče, non-stop pitaš jedno te isto iako ti stalno odgovaram da je to vrana. Zar nisu u stanju razumjeti?”

Otac ustade i ode do sobe. Ubrzo se vrati noseći svoju staru svesku-dnevnik. Otvarajući stranicu, reče sinu da pročita ono što je na toj stranici zapisano. Sin pročita:

“Danas je moj malehni sin sjedio sa mnom u našemu dvorištu kad doletje vrana. Sinčić me je dvadeset i pet puta upitao: ‘Šta je ono?’, i dvadeset i pet puta mu odgovorih, nimalo iznerviran, da je to vrana. Ono što osjećah bila je ljubav prema mome nevinome sinčiću.”

Tada je otac objasnio sinu razliku između očeva i sinovljeva stava: “Kada si bio malešan, postavio si mi ovo pitanje dvadeset i pet puta i niti jednom nisam bio iznerviran tvojim pitanjima već ti uporno odgovarah. A kada sam ja tebi danas postavio isto pitanje ali ponavljajući ga samo pet puta, ti si se iznervirao, ljutnuo i bio nestrpljiv sa mnom.”
 
Jezik je velika Božja blagodat i on je organ koji kao i ostali organi treba da zahvaljuje svome Gospodaru. On je sredstvo za komuniciranje među ljudima i bez obzira na njegovu neznatnu veličinu,on ima veliku i plemenitu funkciju. Jezik kao i drugi ljudski organi može da oboli, a jedna od bolesti jezika je «govoriti o onome što nas se ne tiče”...
 
Proslost, sadasnjost i buducnost

Jednog dana, neki se covek, dok je setao divljinom, namerio se na razjarenog tigra.

Bezao je pred njim, ali ubrzo je dosao do ruba provalije.
Uhvatio se za neku puzavicu i poceo se spustati.
Ali na dnu ga je vrebao drugi tigar.

Zatim pojavise se dva vredna glodara i stadose grickati bas tu puzavicu.

Iznenada spazi jednu zanimljivu sumsku jagodu... Ubere je i stavi u usta...

- Mmmm... Kako je dobra.

Ne zadrzavajte se na proslosti, ne brinite o buducnosti. Posvetite punu paznju trenutku! Probajte ga!

Sreca je u delovanju u skladu s okolnostima kakve god one bile.
 
Najviši stepen duše je poslušati čak i ono čemu se um protivi, a najniži stepen uma je protiviti se onome čemu se duša pokorava. (Gibran)

Da bi se razumelo srce i um jedne osobe ne treba gledati ono što je ona vec postigla, vec ono sto ona zeli da postigne. (Gibran)
 
Vikanje od drugarice u kafic

Vikase me drugarice onomad da idemo u kafic. Mislim se što li ću pa ja tam, a i nemam što da obucem, onaj aljina od Nedeljkovu svadbu, omalela a i neje bš za kafic, al ajde će idem.
Spremi se, namaza oci i turi karmin, namirisa se malka da zalicim na ženu.
Ete gu Danica, vidim pogletkuje me pod oko.

„Kude si se mori spremila?"

„Pa li u kafic"

Vidim ja nešto neje na arno kad me takoj pituje, mora da sam se mnogo namazala.

„Aaa toj li. Ne mori Zlato, će idemo na Domovina cafe"

Kakv li je toj kafic, mislim se, kad na njega će se kacujemo, mora druge cipele da obucem, koj znaje kude je toj, sigurno kude Pržar negde.

Upali ona onj televizor sto Borisav svaku noc u njega bulji i tipka po onej dirke.

„Zlato, mi ćemo u virtuelni kafic, na diskusije, da pricamo sas ljudi"

Lele majke ovaj neja bš kako treba, ima si ona podstanara u glavu. Kako mori da pricamo sas ljudi na televizor? Al ništa ne reko, će mi se smeje.
„
Evo vidiš, ovde dolaze ljudi iz Kanadu, Švedsku, Švajcarsku, Italiju, celu Srbiju i mi se tako dopisujemo"

Kakv li je toj kafic kad iz daljinu ljudi dolaziv, i kolko li toj košta ck iz Kanadu da dodjev. Da se dopisujemo? Pa na sestru mi nesam napisala pismo ima deset godine, a ona oce da se dopisujem sas ljudi iz inostranstvo. A i kako kad ja jedva i ovj srpski natucujem a kamo li neki stranski jezik. Neće ovoj na dobro da izadje, vidim ja.

„Evo vidi, sas svi se ja dopisujem"

Pogleda, kad imam sto i da vidim. Sve neki imena šašavi, kakvi li su toj kumovi kad na deca ovakvi imena davav. Kuku meni te Karamela(ovoj dete mora da mnogo bombone jede), Piolin, Šef(na ovoga mu je tatko sigurno neki direktor), Kuca (Boze me oprosti poceli deca ko kuciki da se vikav)osmeh(ovoj neje plakalo kad se rodilo nego smejalo), wd41(na ovoj mora tatko da mu je bija partizan), JMP(ovoj je stransko dete), Dozvolite da se obratimo ( pomisli se sto mu je od toj ime a sto prezime) Medena (mora da je u med rođena, svašta Bože) i sve gore i gore.

Mislim se jadna Danice, zatoj se nesi ni udala,sas kakvi se dopisuješ, bolje deca da nemaš, koj znaje kako bi se oni vikali? Kutre ili Dzivdzan? Prekrsti se i zapljuva da me takoj nešto ne snade.

A i sas Borisava ima da vodim diskusiju, da ga pitam ja sas koga on tam prica, poceja je da mjauci ko macor u februar. Koj znaje sto mu davav da pije. A i dzepovi imam da mu pretresem, mož drogu uzima, daleko bilo.

Presedna mi kafic i pijenje, more kakvi izlasci, dom ima da si sedim i rucni rad da radim. Ene milje si ne zavrsi od njihovu diskusiju. I sto pa pricav? Ovoj pogoleme alapace od mene, sve oni znajev, a od školu da gi neki pita cutiv ko mulci.

More i ovj svet ide naopacke.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top