Život pisan srcem

Tiha je ova noc sada. Vruce mi je.Od vina?? Mozda.
Nesto u meni se krece, klizi,trazi,tera me da mislim.
O svemu..najvise o tebi.Zatvorila sam oci..
Vrata su otkljucana.Ulazis..,gasis mobilni,navlacis zavese..samo lampa svetli...
Tu sam pred tobom.. stojim..Grlis me snazno,zavlacis prste u moju kosu,privlacis me sebi uz svoje bokove.
Grizes me nezno za vrat.Drzis me za bedra i pritiskas uza zid.Pustas da te diram.
Ne zatvaras oci..gledas me, ogledas se u mom pogledu i pratis trag mojih prstiju po tvojim grudima.
Osecas vlazan trag mojih usana..
Ne skidas mi haljinu, samo je zadizes...Znas da ispod nemam nista.
Osecam tvoje sake na mojim kukovima.Tvoje usne na mojim grudima.
Stiskas me uza sebe, podizes me malo da obavijem noge oko tebe...
lampa je pala..to nije vazno. Vazni smo ti i ja.. nocas.
Osecas moj vlazni dah na tvome vratu i ruke koje te grle..? Osecas stisak mojih nogu...
Nosis me i sapuces koliko i ti mene zelis..I o onome sto nas sapaja.
Ludost jedna neopisiva koja traje...mali moj plavi leptiru..:heart:
Ovo nije igra ni san..ovo sam ja...


86253c871a82b65fdc10b60.jpg




 
Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Medjutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.


Oscar Wilde
 
picture.php

Blizak neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost se samo pretvara
da je ljubav. Ona kaže: "Voleću te, ako i ti mene voliš." To je neka
vrsta trgovine ljubavlju. I onda rezonujemo; "Voleću ovu osobu sve dok
se ona ne promeni. Voleću ovu stvar ako je onakva kakva ja želim da
bude." Ali to uopšte nije ljubav -- to je vezivanje. Postoji velika
razlika između ljubavi, koja dopušta, podstiče i ceni, i vezanosti,
koja grabi, zahteva i nastoji da poseduje. Kada vezanost počnemo da
brkamo sa ljubavlju, ona nas zapravo udaljava od te osobe. Osećamo kao
da nam je ta osoba potrebna da bismo bili srećni. Ovakva vezanost nas
takođe navodi da svoju ljubav nudimo samo određenoj vrsti ljudi,
isključujući sve druge.

Joseph Goldstein
 
Život je san - učini ga stvarnim...
Dobili smo priliku da sanjamo. No da li shvatamo čemu nam služi san.
Ne da bismo celi život proveli gledajući u nebo i maštali o hodanju po oblacima,
već da bismo pokušali da dohvatimo svoje snove i hodati s njima po zemlji.
Ima li smisla čekati, ako nikad ne počnemo ostvarivati svoje snove...
prokockali smo još jednu priliku koju smo dobili...
 
"Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva

samo jednom u svom životu,

lepše nego bilo koji stvor na ovoj zemlji.

Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo,

i nema mira dok ga ne nađe.

Uvuče se među njegove divlje isprepletene grane,

i pevajući,nabode svoje telo na najduži,najoštriji trn.

Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe.

Cena te predivne pesme je život,

ali čitav svet zastaje da sluša,a Bog na nebu se osmehuje,

jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po ceni velike boli......

.......................ili bar tako kaže legenda"

Ptice umru pevajući..
 
Poslednja izmena:
Jutro je.. Tama poljupcima budi Sunce, dok se Ona nezno osmehujucji proteze u krevetu..
Hajde, idi da se igras... znam da volis to.. Hajde, cekaju te dole..
ne mogu bez tebe, govori On vec umoran od bdenja..
Sunce hitro ustaje, umiva svoje sjajno lice, ceslja svoje zlatne loknice, ogleda svoju lepotu u vodi,
dok Tama posmatrajucji Onu bez koje ne moze, lagano tone u san..
Sunce odlazi ljudima, prijateljima, potrebnima, svima.. Igra se citavog dana..
treperi od srece.. smeje svojim blistavim zubicima.. greje svojim toplim srcem.. grli svojim neznim rukama...
Sunce se raduje, Ona voli... Tama nemirno spava.. Hladno je bez Sunca..
Budi se u grcu i primecuje da je sam .. Predvece je..Dubokim glasom On zove Sunce da se vrati, jer je vreme za pocinak...
Ljubavi, dodji.. Ovde je tako hladno i nedostajes mi.. ne volim da sam sam.. A i dosta ti je bilo.. dosta za danas..
Sunce pravi grimasu, besna je, ljuti se, jer iako voli Tamu, htela bi jos da sija.. Pospano trlja okice i vec je u Njegovom narucju..
Tama je ljubomoran jer bi svako zeleo da ima Sunce kraj sebe..Sunce je ipak srecna jer zna da je voljena bez obzira na sve..
Tama grli Sunce i strpljivo ceka trenutak kada ce ugledati dobro poznati sjaj u najlepsim ocima, Njegovog Sunca..
Sutra je novi dan

zlatno_sunce_dalmacije-1.jpg

 
Noćas cu ukrasti sebi komad sna.
Ukrašću ga za sve lutkice krpene,
I sve predstave koje sam propustila.

Spustiću pero u vatru.
Boja crvena peče dok se
Sliva niz grlo.

Sutra cu zarobiti prašinu.
Iskre zelene sve dublje tonu.
Zar ti nisu rekli da vatra gasi vodu?

Da li si pitao kuda lete želje,
I sa čijeg dlana sreću piješ?...


 
Postoje ljudi koji su kao od kamena. To su samo oni koji imaju čvrsto mišljenje o životu i radu i koji žele da stvaraju i rade, čak i nevažne stvari. Uspeva im da očvrsnu nevidljive mišiće srca, baš kao što im uspeva i da očvrsnu mišiće svojih ruku. A kada im se nešto desi, to nekako prežive, bog zna kako, i žive dalje, bez ikakvih posledica.
Kada je čovek dobre volje duševno povredjen, pretrpi svoje bolove i otera ih.
Ali mislim, da to ne može da uspe nekome ko je rastao u ubedjenju da je najvažniji na svetu!
Čim se takvom čoveku nešto desi, on ne može ništa drugo nego da se zatvori sa svojim bolom i da ga neguje...on nema zašto da se brani od njega. Kada vam uspe da poverujete da je svejedno da li ste srećni ili ne, a to vam verovatno uspeva, kada shvatite koliko je mnogo ljudi kojima je gore nego vama i koliko ljudi ne bi imalo vremena ni para da neguje samožaljenje i da se odaje svojim razmaženostima, naći ćete u sebi volju za životom i volju za zdravljem.
Čim ta volja postoji, pojaviće se i ostale, instinktivno kao kod životinje koja se, kada je ranjena, leči sama - tajnom zemaljskom mudrošću. Nekada nešto uhvatite i to sredite, i prodje neko vreme i još nekoliko uspelih pobeda nad sobom da čak i ne znate kako, ali od vas je postao čvrst čovek koji voli život i ne beži od njega u magareću klupu!"
 
Mi prihvatamo nesavršenosti na našim muškarcima. Čak nam se one i svidjaju.
Ali u ženama želimo nešto drugo.
Tražimo natčovečansku savršenost. Ali kako ta savršenost može biti stvarna?
Povrh toga, kako to može da nas nadahne u ljubavi?
Odisej može da bude hirovit, da dopusti da ga sirene dovedu u iskušenje
i previše ponosan da bi bio mudar - ali ipak ga obožavamo.
Nije tako sa ženskim junacima.
Penelopa je toliko strpljiva da jedva možemo da poverujemo svojim ušima.
Artemida je sasvim čedna, a Afrodita sasvim pohotljiva ....
dakle, ne postoji ženski Odisej!
 
Ti imas svoju misao
i ja imam moju.....

Tvoja misao je drvo duboko ukorijenjeno u tle tradicije
cije grane rastu u snazi neprekidnosti.

Moja misao je oblak koji se krece u prostoru.
Ona se preobraca u kapljice koje, kada padnu, obrazuju potok
koji pjeva svojim putem do mora.
Zatim, on se dize kao para prema nebu.

Tvoja misao je tvrdjava koju ni munja ni oluja ne moze da potrese.

Moja misao je njezan list koji se povija u svakom pravcu
i nalazi zadovoljstvo u svome svijanju.

Tvoja misao je stara dogma koja ne moze tebe da
izmjeni niti je ti mozes izmjeniti.

Moja misao je nova i ona me ispituje i ja nju ispitujem jutrom i vecerom.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.


Tvoja misao ti dopusta da vjerujes u nejednaku borbu
jakih protiv slabih i da
prefinjeni podvaljuju prostim ljudima.

Moja misao radja u meni zelju da kopam zemlju sa svojom motikom,
da zanjem sa mojim srpom, da svoj dom gradim
od kamena i maltera, da moju odjecu tkam
od vunenih i lanenih niti.

Tvoja misao te nagoni da se vezujes
za bogatstvo i uglednost.


Moja nalaze da se pouzdam samo u sebe.

Tvoja misao podrzava slavu i pokazivanje.

Moja me savjetuje i moli da odbacim uvazenost i
da je smatram zrncem pjeska
bacenim na obalu Vjecnosti.

Tvoja misao u tvoje srce usadjuje drskost i nadmocnost.

Moja u meni usadjuje ljubav za
mir i za nezavisnost.

Tvoja misao stvara snove o palatama sa namjestajem
od sandalovine prosarane sa draguljima i posteljama nacinjenim
od upredenog svilenog konca.

Moja misao govori njezno na moje usi: „Budi cist u tijelu i
duhu cak i ako nemas gdje da spustis svoju glavu.“

Tvoja misao te podstice da tezis
za titulama i polozajima.

Moja me bodri na skromnu sluzbu.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.

Tvoja misao je drustvena nauka,
vjerski i politicki rjecnik.

Moja je prosto nacelo.

Tvoja misao govori o zeni lijepoj,
ruznoj, cednoj, bludnici, inteligentnoj i glupoj.

Moja u svakoj zeni vidi majku, sestru i kcer svakog covjeka.

Predmet tvojih misli su lopovi, zlikovci i ubice.

Moja iskazuje da su ti lopovi proizvod monopola,
da su kriminalci potomci tirana,
a da su ubice srodne ubijenima.


Tvoja misao opisuje zakone, sudove i kazne.
Moja objasnjava, da kad covjek pravi zakon,
on ga ili prekrsava ili mu se pokorava.
Ako postoji jedan osnovni zakon, mi smo svi jedno pred njim.
Onaj ko prezire bijednika, sam je bijednik.
Onaj, ko uzdize svoj prezir prema grijesnima,
uzdize svoj prezir prema cijelom covjecanstvu.

Tvoja misao je upucena na vjestaka, umjetnika, intelektualca, filozofa, svestenika.

Moja govori o onima koji vole,
koji su njezni, iskreni, casni,
pravicni,
ljubazni i o mucenicima.

Tvoja misao podrzava judaizam, bramanizam, hriscanstvo, islam.

U mojoj misli ima samo jedna univerzalna religija
ciji su razliciti putevi samo prsti
voljene ruke Vrhovnog Bica.

U tvojoj misli postoji samo pojam bogatog, siromasnog ili prosjaka.

Moja misao drzi da nema bogatih vec samo covjekov zivot;
da smo svi mi prosjaci i da
ne postoji dobrotvor osim samog zivota.

Ti imas svoju misao i ja imam moju.

Prema tvojoj misli, velicina naroda lezi u njihovoj politici,
njihovim partijama, njihovim konferencijama,
njihovim savezima i raspravama.

Ali moja proglasava da znacaj naroda lezi u radu
– rad na polju, rad u vinogradu,
rad na razboju, rad u stavaonici,
rad u majdanu,
rad na sjeci drveta,
rad u uredu i u stampi.

Tvoja misao drzi da je slava naroda u njihovim herojima.
Tvoja misao vidi moc u armijama, topovima,
bojnim brodovima, podmornicama, avionima i otrovnim gasovima.

Ali moja tvrdi da moc lezi u razumu, odvaznosti i istini.
Ma koliko jedan tiranin da istraje,
on ce na kraju izgubiti.

Tvoja pravi razliku izmedju praktichara i idealista,
izmedju dijela i sjeline, izmedju mistichara i materijaliste.

Moja shvata da je Zivot jedan i da se njegove tezine,
mjere i tabele ne podudaraju sa
tvojim tezinama i mjerama.

Onaj za koga ti pretpostavljas da je idealist moze biti praktichan chovjek.

Ti imas svoju misao i ja imam moju.

Tvoja misao se zanima za rusevine i muzeje,
mumije i okamenjene predmete.

Ali moja lebdi u oblacima i izmaglici
koja se stalno obnavlja.

Tvoja misao je ustolicena na lobanjama: Posto se ti njome ponosis,
ti je, takodje, velicas.

Moja misao luta po tami i dalekim dolinama.
Moja misao vise voli bol smrti
nego tvoju muziku i igranje.

Tvoja misao je misao ogovaranja i laznog zadovoljstva.

Moja je misao o onome koji je izgubio svoju zemlju,
koji je tudjinac u svom narodu i usamljen medju
rodjacima i prijateljima.

Ti imas tvoju misao i ja imam moju.


~ Khalil Gibran ~
 
Nikol Kraus "Istorija ljubavi"

Prvi jezik kojim su se ljudi sluzili bili su pokreti. Nije bilo niceg primitivnog u ovom jeziku koji je glatko tekao s ljudskih ruku, ništa što sad izgovorimo nije nemoguce reci u beskonacnom nizu pokreta omogucenih finim kostima prstiju i zgloba. Pokreti su bili slozeni i domišljati, ukljucujuci i delikatnost pokreta koja je od tog doba izgubljena.
Osim jednog izuzetka, skoro da ne postoje zapisi o prvom jeziku. Izuzetak, na osnovu koga potice svo znanje predstavlja Zbirka 79 fosila pokreta, otisci ljudskih dlanova zamrznuti u pola recenice i smešteni u mali muzej u Buenos Ajresu. Jedan pokret za "Ponekad kada pada kiša", drugi za "Posle svih ovih godina", sledeci za "Da li sam pogrešio što te volim?". Pronašao ih je u Maroku 1903. argentinski lekar Antonio Alberto de Bijedima. Krstario je po planinskom vencu Visoki Atlas kada je otkrio pecinu u kojoj je 79 pokreta utisnuto u škriljac.
Zato, ako vam na velikim okupljanjima i zabavama, ili dok ste okruzeni ljudima sa kojima ne osecate bliskost, vaše ruke ponekad cudno vise - ako shvatite da ne znate šta s njima da radite, preplavljeni osecajem tuge koji se javlja kada prepoznate otudenje od sopstvenog tela - to je zato što vaše ruke pamte doba kada su prepreke izmedu tela i duha, mozga i srca, šta je unutra a šta napolju, bile mnogo manje. Nije to da smo u potpunosti zaboravili jezik pokreta. Navika da gestikuliramo dok pricamo ostala je iz tog perioda. Pljeskanje, pokazivanje, podizanje palca: sve su to artefakti pradavnih pokreta. Drzanje za ruke je na primer, nacin da se setite kakav je osecaj kada ništa ne kazete jedno drugom."
 
Da li ljubav uopste postoji? Ili je ono sto se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, zudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog uzitka, ili vreme izmedju: pomamna, grcevita nada da ce se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iscekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve sto je njegovo: mracne coskove navika i ruznu pustos duse? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znaci naci opravdanje za sve? Nicega se ne stideti, cak ni pred sobom? Sve je to ljubav...
 
Sex, seex.. seeeex....Hmmmm.
To vam je jedna veoma ozbiljna i komplikovana stvar...I diskutabilna, naravno.
U zacetku, sex je bio osnova egzistencije jedne vrste, ali kako smo mi sami evoluirali, tako je i sex rastao sa nama.
Sada nije vise nacin na koji se nasa vrsta produzava, vec je jedna velika, neiscrpna igra.
Za vreme pagana, sex je bio nacin na koji je iskazivano postovanje i docek nove godine,
kada su vrhovni svestenik i svestenica Priorata za vreme ravnodnevnice, sredinom marta, vodili ljubav u centru
dok su ostali clanovi u zanosu igrali oko njih. Zene sa belim, muskarci sa crnim maskama.
Taj cin se zove Hieros Gamos, sto na starogrckom znaci 'sveti brak'.
To se smatralo duhovnim cinom, a sam orgazam kao vrhunac molitve.
Kako ljudi danas gledaju na sve to? Mnogi bi isti taj cin nazvali perverzijom ili orgijama....
Ovaj obred su sprovodili i egipatski svestenici i svestenice u cast reproduktivne moci zene.
Kama-sutra? Poze, pokreti, dodiri, pogledi.... sve je tu lepo objasnjeno, sam sex .
Malo oporo zvuci kada za Kama-Sutru kazem sam sex, zar ne?
Ipak, svako ko je pokusao i izveo neku od poza iz iste, sigurno je naisao na nesto novo i zanimljivo.
Vodjenje ljubavi, pocinje pogledima, pricom koja sve dublje zalazi u intimu,
nestasnim dodirima koji vode do telesnog kontakta kao vrhunca veze dvoje ljudi.
Sex su i tajni dodiri od kojih se koza jezi i pogledi koji svlace, sex je i glas koji vam je saputao i ne izlazi iz glave
jer se secate prethodne noci ili dana koji nisu bili ni malo mirni...
Sex je zivot svih nas, priznali to ili ne....

erotske-slike-zagrljaj.jpg

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top