Zivot je... ?

Voleti je debeo razlog za ziveti.
Znate li vi neki bolji razlog?

Ima jedan, znam ja:
zeleti.

Covek koji nista ne zeli odavno nije ziv.
Biti ziv znaci zeleti. Teziti ka necemu.

ili nekome.

Biti ziv je vredno zivota.
Mislite li da ne vredi svaki zivot jednako?
Sigurno.
Ali to je tacna cena zelje.
Zivot.
Sto je veca zelja veci je zivot.

Nije skupo.
Zar ne?
Nece biti popusta ni akcije.
To je konacna cena.
Ako ne platis, neko drugi ce.
Bemti, kako je tesko racunati,
kako je matematika nekorisna nauka,
kad ne moze ni zelju da izracuna,
ni ljubav,
obicnu, svakodnevnu.
Ni zelju.
Veliku, dvajs pojena, malu sedam pojena?
Ne.
Ne ume.
Nema mesta matematici u zivotu.
Deci treba izbaciti matematiku iz programa,
iz skola,
i uvesti zagrljaj.
Jedan obican zagrljaj.
Tesla bi se grlila sa uciteljskom,
Koncar sa hemijskom,
Masinska sa dizajnerskom.
Jedan obican zagrljaj.
Ocenu ne bi davao profesor,
osim sebi.
Dobre stvari gradimo,
stvaramo,

ili ne.

Zasto ne?
Zbog straha.
Straha da cemo izgubiti ono sto imamo.
A to sto imamo nisu dobre stvari,
o, nikako.
Imamo nedostatak,
prazninu,
zelju,
...
Imenujmo je,
i ostvarimo.
Davanjem imena zelji mi je ukrupnjujemo i ona izlazi na povrsinu.
Postaje ziva, vidljiva, aktuelna, jasna.
Artikulisana.
Dobija ime.
Ono sto ima ime mora da zivi.
Zelja ce kao leptir postati nesto drugo.
Mi biramo.

Dok ne izaberes neces znati da li si se zahebo.
Ali ako ne izaberes, neces znati nista.
Nista!
To je manje i od odluke i od nade.
To je nista.
A izbor ipak nije lak.

Valjda?
 
Poslednja izmena:
Lepo je želeti, ali ako celoga života nešto želiš, želiš,
a ne uspeš da to i ostvariš, ostaje ti samo gorčina, a i
žaljenje da se protraćio život.
Treba se usuditi i izabrati, a onda skočiti, kao u hladnu
vodu - brrrrrrrr....pa šta bude.
Možeš da proračunavaš, odmeravaš, procenjuješ koliki je
ulog, da li je veći ili manji od dobitka, hoćeš li voleti ili
je rizik prevelik?
U takvoj priči nema ljubavi.
Ljubav ne mari za posledice, a uzroci joj ostaju nepoznati.
Ljubav ne samo da je slepa, nego je i glupa.
A najveća je ona ljubav koja je luda, neuračunljiva.
Ako si doživeo takvu ljubav, znaš o čemu govorim,
a ako nisi - uzalud si živeo.
 
Pitao sam ga jednom, kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira, rekao je, ono biva, ko zna zbog čega, kao ljubav. A ništa ja nisam tebi poklonio, već sebi.
/Derviš i smrt/
 
Ja sam samo struna
i na svaku tvoju reč što dopire
iz ko zna kojih daljina
zatreperi i odzvanja
sve jače i jače
sve dalje i dalje i
razbija se o planine

Reči kao munje paraju oblake
izlivaju pljuskove
prosipaju led
bujice nose sve pred sobom

A onda utihnu i
miluju kao sunčev zrak
kao tvoja ruka
kao poljubac
nežno kao miris trave i
ljljuškaju me
dok se polako rastapam u tebi
i nestajem

Kao da me nikada nije ni bilo
 
Zagrljaj,
samo cvrst zagrljaj zaustavlja strunu da ne osciluje.

ili druga struna,
koja osciluje istom frekvencijom, ali u protivfazi.

Fizika kaze da se zbir te dve energije mora negde potrositi.

I postujuci zakone fizike ponovo dolazimo do pocetka,
do zagrljaja.
 
Zivot je skup sticaja okolnosti koji se zbiva jedan nakon drugog. Zivot je ono sto mi stvorimo, zasta se trudimo borimo mucimo,nerviramo,radujemo. Zivot je sve ono sto mi zamislimo, osetimo, stvorimo. Zivot si ti i ljudi oko tebe. Zivot je vatra a i led. Zivot je borba a i spokoj. Zivot je period izmedju dva svetla i zvezda koja sja izmedju neba i zemlje.
 
hakim bej;bt247305:
Zagrljaj,
samo cvrst zagrljaj zaustavlja strunu da ne osciluje.

ili druga struna,
koja osciluje istom frekvencijom, ali u protivfazi.

Fizika kaze da se zbir te dve energije mora negde potrositi.

I postujuci zakone fizike ponovo dolazimo do pocetka,
do zagrljaja.
Kliknite za proširenje...
Svaka frekfencija ce oscilovati i u konta smeru, tako da postoji teorija da sve podje naopako. Negde moze biti mnogo dalje, jer se energija prenosi prostorom neopisivo velikom brzinom.
 
N i t

Pojavila se iznenada i
krenula
ima svoj put
ne pita nikoga za pravac
kao da zna šta treba da čini
izvlači se i ispreda
tanka i svilena
ali sa mnogo čvorova
pomalo izbledela
vidi se da joj nije bilo lako
a ostala je tako lepa
iako izgleda traljavo
nema još jedne takve
svetluca i u mraku
lepotica
još uvek željna da putuje
da ispreda priču
da sretne neku drugu nit
da nešto isplete
a šta će od toga ispasti

ko zna

možda zagrljaj
 
Ponovo citam knjigu.
Govori o ljubavi, mrznji, nasilju, pobedi, lukavosti, strahu, spletkarenju, organizovanju; radu i neradu, ucenju, disciplini, ubistvu i samoubistvu, zavisnosti i zavidnosti, naklonosti i neznosti...
O ljudima.
I kao uvek do sada lagano prelazim stranice, dok ne dodjem do jedne koju nikako ne mogu da savladam.
Izgleda sasvim obicno, izgleda skoro isto... ali ja ne mogu da predjem taj deo knjige.

To je pravi test licnosti. Svaki covek ce zastati na nekoj strani, razlicitoj, i imace muke da je predje.
Na toj strani je odgovor.
Lako je citati druge, cesto je i zanimljivo.
Citati sebe znaci citati i optuznicu i presudu.

Ponekad vreme donese promenu, sporo kako samo ono ume, i tada uspevam da predjem stranice koje su nekada bile teske.
Ali onda, skroz neocekivano, zastajem kod drugih.
To znaci da se menjam.
"Da li venem ili zrim?
Da li rastem ili gnjim?"
 
flaj;bt247762:
Život je trka sa preponama, a iza svake prepone je
jendek s vodom, naravno blatnjavom.
Ne, ne možeš ostati isti.
Trku započinje jedan, a završava je neko sasvim drugi.
I na svakoj preponi bio je neko drugi - u tvojim cipelama.
Ovaj poslednji, što stiže na cilj polumrtav,blatnjav i bez daha
- najjači je, najbolji, najvredniji.
Njega uzimam.:)
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top