Život i melodija

Рођење, детињство, зрело доба, старост и смрт. Тако изгледа животни пут сваког живог бића на Земљи, иако га је свестан само човек.
Међутим није баш тако. Живот није исто што и његове етапе? Он је нешто фундаментално различито од такве представе, а овде ћу то и показати.

Постоје многи уметнички прикази тога, попут овог:

Или ове бановане Микрософтове рекламе за Xбоx:

Сама чињеница да је ова реклама забрањена за телевизијско приказивање говори о томе да човек јесте свестан јадне ситуације у којој је, али да не жели о томе да прича, нити да се на то подсећа. Међутим, друга је ствар са филозофијом.

Животни пут, како сам га описао, јесте феномен, појава која је ушла у форме опажања разума, простор и време, и због чега у тим формама опажања једино и може постојати. Само у простору постоји пут и могућност његове деобе на етапе, тако да су етапе младости, зрелог доба и старости могући само у слици узетој из простора, не и из трајања.
Ово је веома важно схватити. Схватити да трајање није простор, а да је линија могућа само у простору. Животни пут по себи, изван појаве јесте нешто сасвим другачије од слике подељене на етапе.

Слушајући неко Моцартово дело пред очима имамо нотни запис а у свести имамо посла увек са само једним јединим тоном, у једном садашњем тренутку времена. Међутим, ми заправо немамо у свести само тај један тон, већ имамо посла са мелодијом. Та мелодија садржи све тонове, али они нису у њој поређани на начин поређаности нота у простору, већ су стопљени на начин фузије, међусобног прожимања, квалитативне множине.

Every man can be considered from two opposite
points of view; from the one, he is an individual, beginning and ending in time, fleeting and transitory, ' The dream of a shadow', besides being afflicted with pangs and failings; from the other, he is the indestructible primary being that objectifies itself in every existing thing and as such can say like the statue of Isis at Sais: ' I am all that was, and is, and will be.'


Prevod:
Svaki čovek može biti shvaćen na dva različita načina;
1) Kao individua on ima početak i kraj, prolaznu i kratkotrajnu egzistenciju, "The dram od a shadow" ispunjenu patnjom i opstrukcijama svih vrsta.
2) Sa druge strane on je neuništivo primarno biće koje objektiviše sebe u svakoj postojećoj stvari i koje, kao takvo, može izreći natpis statue IzIde u Sansu: "Ja sam sve što je bilo, što jeste i što će biti".

Као што смо видели, нотни запис има свој почетак и крај. Са друге стране мелодија није ни на почетку нотног записа, нити на крају, већ садржи у себи цео нотни запис као недељиву квалитативну множину. Исто је и са животом кога смо свесни не као неког тренутка узетог са линије времена, већ смо свог живота свесни као мелодије. Та мелодија је идеја. Она је нешто другачије од тренутка. Ми смо мелодија, а оно што нам се указује као животни пут јесте "нотни запис", појава, слика.
Као што мелодија није исто што и нотни запис, тако наш живот није исто што и његове етапе.

Суштина живота састоји се у међусобном прожимању, квалитативној множини која је независна од опростореног опажајног света и коју само интуицијом можемо наћи у себи као реалност духа, као трансценденту основу свега.

Kvalitativna mnozina
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=5997

Форум:
https://forum.krstarica.com/threads/kvalitativna-mnozina.273076/

 

[REVELIN]

Slazem se u potpunosti sa svime navedenim,ali obzirom da smo na blogu,a ne na temi ,necu razvijati diskusiju .
Vrlo rado citam tvoj blog,i u ovom komentaru cu pokusati da malo parafraziram tezu.....ZIVOT je zaista neponovljiva MELODIJA........u svim etapama