Živimo u vremenu gde nijedan roditelj nema karakter, jer ga je dao deci: Ja sam mog unuka polila ledenom vodom kad je dobio napad karaktera

[Sensei]

„U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dete ima karakter, nijedan ga roditelj nema.“
Vedrana je okarakterisala današnju decu, a ranije je pisala i o roditeljima, o tome kako majčin glas nervira dok ne postane tišina koja boli, a kad ljudi ostanu sami u bolnici, dozivaju je, ali tada već bude kasno.

Tako je govorio moj sin. Krešo. Bacio se na pod kao da su mu iz ruke istrgli život, a ne mobilni telefon. Urla, valja se po kuhinjskim pločicama, maše rukama i nogama:
„Krava! Krava! Kravaaa! Učiteljica je kravaaaa!“

Dete ima deset godina. Broj noge – četrdeset i jedan. Mobilni telefon koji je dobio za rođendan – sedam hiljada kuna. Ljubav prema školi – jednaka nuli.

Rekla sam ocu moga unuka:
„Idiote, sin ti ima sve trojke i dvojku iz matematike, a ti mu kupuješ čudovište od telefona.“

„Mama…“
Počeo je nešto da kaže, pa stao. Ima četrdeset i četiri godine i dva metra. Ali mama mu je još uvek – ja.

Krešini roditelji ne vide problem. Oni ne vide histerično dete koje preti da razbije sve oko sebe jer ne može da skroluje još pet minuta TikToka. Oni vide – dete sa karakterom. Danas je to kompliment, izgleda. Ako dete vrišti, psuje, mlati rukama, odbija autoritet – to nije problem, to je karakter.

https://stil.kurir.rs/porodica/235563/vedrana-rudan-o-roditeljima-koji-nemaju-karakter

Da li ste kao Vedrana ili kao njen sin?

 

[Џорџи]

Misle da je virtuelni zivot iznad zemaljskog za koji nisu sposobni

 

[hm337]

roditelji kojima je lakše da detetu uvale mobilni nego da ga vaspitavaju stvaraju od deteta hightech narkomana

 

[Lagerta]

Ne možemo da se pravimo da tehnologije ne postoje i napredak ali isto tako ne možemo da ne postavimo granice. Onog trenutka kada ih iz nekog razloga pomerimo, dete će to zloupotrebiti. Zato je jako bitno napraviti neki balans i zauzeti stav ali imati i principe. Ako detetu pričaš da je telefon internet zlo a u isto vreme ti sufruješ po netu, šalješ mu pogrešnu poruku. Ovo važi za mnoge stvari kojima želite naučiti svoje dete. Znači, ako ste vulgarni, nevaspitani, ne volite da čitate ili još milion stvari, onda je licemerno očekivati od deteta nešto drugo.

 

[lapsi]

„U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dete ima karakter, nijedan ga roditelj nema.“
Vedrana je okarakterisala današnju decu, a ranije je pisala i o roditeljima, o tome kako majčin glas nervira dok ne postane tišina koja boli, a kad ljudi ostanu sami u bolnici, dozivaju je, ali tada već bude kasno.

Tako je govorio moj sin. Krešo. Bacio se na pod kao da su mu iz ruke istrgli život, a ne mobilni telefon. Urla, valja se po kuhinjskim pločicama, maše rukama i nogama:
„Krava! Krava! Kravaaa! Učiteljica je kravaaaa!“

Dete ima deset godina. Broj noge – četrdeset i jedan. Mobilni telefon koji je dobio za rođendan – sedam hiljada kuna. Ljubav prema školi – jednaka nuli.

Rekla sam ocu moga unuka:
„Idiote, sin ti ima sve trojke i dvojku iz matematike, a ti mu kupuješ čudovište od telefona.“

„Mama…“
Počeo je nešto da kaže, pa stao. Ima četrdeset i četiri godine i dva metra. Ali mama mu je još uvek – ja.

Krešini roditelji ne vide problem. Oni ne vide histerično dete koje preti da razbije sve oko sebe jer ne može da skroluje još pet minuta TikToka. Oni vide – dete sa karakterom. Danas je to kompliment, izgleda. Ako dete vrišti, psuje, mlati rukama, odbija autoritet – to nije problem, to je karakter.

https://stil.kurir.rs/porodica/235563/vedrana-rudan-o-roditeljima-koji-nemaju-karakter
Pogledajte prilog 1721352

Da li ste kao Vedrana ili kao njen sin?

Iskreno volim i poštujem ovu ženu. Sve stvari i ljude naziva pravim imenom. Svi se pronalaze u nekom njenom tekstu, htjeli to priznati ili ne.

 

[UltraBasic]

Ne možemo da se pravimo da tehnologije ne postoje i napredak ali isto tako ne možemo da ne postavimo granice. Onog trenutka kada ih iz nekog razloga pomerimo, dete će to zloupotrebiti. Zato je jako bitno napraviti neki balans i zauzeti stav ali imati i principe. Ako detetu pričaš da je telefon internet zlo a u isto vreme ti sufruješ po netu, šalješ mu pogrešnu poruku. Ovo važi za mnoge stvari kojima želite naučiti svoje dete. Znači, ako ste vulgarni, nevaspitani, ne volite da čitate ili još milion stvari, onda je licemerno očekivati od deteta nešto drugo.

Ali ne možemo ni da ne primetimo da to ima visoku cenu, te i potrebu da se iznalaze načini kompenzacije izgubljenog "u prevodu".
Lično sam se povela za jednom neuobičajeno intelektualno jakom estradnom umetnicom i shvatila da ono što je ona poručila svetu pa uključiv i mene, kad tako motam film unazad i unapred,
to ima ne samo smisla, nego zaslužuje duboki nakolon i zahvalnost!
Naime, Goca Tržan, naša neprevaziđena vokalna solistikinja, i pritom eklektična, isključiva i samo svoja estradna ličnost, je nekom prilikom istakla da svojoj deci treba staviti do znanja da mi jesmo njihovi roditelji, ali nismo nikakvi robovi ili posluga.

 

[avedvatri]

„U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dete ima karakter, nijedan ga roditelj nema.“
Vedrana je okarakterisala današnju decu, a ranije je pisala i o roditeljima, o tome kako majčin glas nervira dok ne postane tišina koja boli, a kad ljudi ostanu sami u bolnici, dozivaju je, ali tada već bude kasno.

Tako je govorio moj sin. Krešo. Bacio se na pod kao da su mu iz ruke istrgli život, a ne mobilni telefon. Urla, valja se po kuhinjskim pločicama, maše rukama i nogama:
„Krava! Krava! Kravaaa! Učiteljica je kravaaaa!“

Dete ima deset godina. Broj noge – četrdeset i jedan. Mobilni telefon koji je dobio za rođendan – sedam hiljada kuna. Ljubav prema školi – jednaka nuli.

Rekla sam ocu moga unuka:
„Idiote, sin ti ima sve trojke i dvojku iz matematike, a ti mu kupuješ čudovište od telefona.“

„Mama…“
Počeo je nešto da kaže, pa stao. Ima četrdeset i četiri godine i dva metra. Ali mama mu je još uvek – ja.

Krešini roditelji ne vide problem. Oni ne vide histerično dete koje preti da razbije sve oko sebe jer ne može da skroluje još pet minuta TikToka. Oni vide – dete sa karakterom. Danas je to kompliment, izgleda. Ako dete vrišti, psuje, mlati rukama, odbija autoritet – to nije problem, to je karakter.

https://stil.kurir.rs/porodica/235563/vedrana-rudan-o-roditeljima-koji-nemaju-karakter
Pogledajte prilog 1721352

Da li ste kao Vedrana ili kao njen sin?

Pa ja se sve više i više slažem .Najviše onih koji su roditelji ne zaslužuju to biti jer njihov kodeks ponašanja je ne odrastao

 

[sitting on a fence]

Ako roditelji reaguju samo kad dete vristi ono ce uvek da vristi za ono sto hoce. To nauce pre nego progovore. Fino pise da majka treba da doji bebu pre nego sto place. Tako jednostavno.

Bilo je ovih dana kako pametni telefoni cine decu agresivnijom. Imam prilike da posmatram dete koje je odgajano bez telefona i TV-a. Svi se izcudjavaju kako je zadovoljno, mirno, sposobno. Ima dosta podataka i analiza da ostecuje zdravlje, mentalno i fizicko, i pogadja vise decu nego odrasle. Ali nisam siguran za agresivnost. Neki roditelji krive obdaniste i tvrde da se deca promenu kad krenu u obdaniste. Ja mislim da je do roditelja, da previse tolerisu i ugadjaju deci. Prvo roditelji pa deca im ogovaraju ucitelje, svi su im glupi i nesposobni. To da su svi drugi krivi je jedna prilicno opasna perspektiva za zivot.

Nisam za strogo vaspitanje i polivanje vodom ali dete mora da dobije neku reakciju od roditelja u smislu korigovanja nezeljenog ponasanja.

 

[C0NSIGLIERI]

Vedrana rocks