Živimo u jednom od paralelnih svetova gde vreme ne postoji

[gost 327739]

Ovo je otkriće koje će promeniti našu svest!
.

Jeste kolega BBS zivot nam je izmenjen iz korena...iz korena...

 

[FORMICA]

Ne neće ti niko mijenjati život ako ga ti sam ne promjeniš, a to možeš ako razumiješ.

 

[gost 327739]

Hvala vam gosn F, ja to ne bih shvatila bez Vas.

 

[FORMICA]

Milo mi je ako sam pomogao, zato smo tu da pomažemo jedni drugima.

 

[Alfred Aca Ljokaj]

Takvo gledište podupire i nova naučna teorija biocentrizma, koju uvodi sam Lanza, a prema kojoj postoji beskonačan broj paralelnih svetova.

Sve što se ikad moglo dogoditi odvija se u nekom od tih svetova.

Na primer, ako smo pri biranju fakulteta imali četiri moguća izbora, iako mislimo da smo odabrali samo jedan, sva su se četiri scenarija zapravo odvijala, ali svaki u jednom od paralelnih svetova. Svi ti svetovi postoje istovremeno, bez obzira šta se dešava u njima, ali smrt ne postoji ni u jednom od tih scenarija.

Nije tačno da se scenariji odvijaju u svom sopstvenom kontinuitetu zato što ne postoji pokretačka sila u odvojenoj stvarnosti. Jedino sami da uđemo u odvojenu stvarnost i održavamo taj svet.
To je jako prosto kada se uzme da je čovekova budnost datog momenta jedan centar koji ima samo jednu nameru. Za nameru je sve pričvršćeno ali namerom rukuje samo jedna sila volje. Ne postoje male voljice. Postoje ideje. Ideja je pričvršćena za nameru. I to je sve.

 

[MPMcB]

Nije tačno da se scenariji odvijaju u svom sopstvenom kontinuitetu zato što ne postoji pokretačka sila u odvojenoj stvarnosti. Jedino sami da uđemo u odvojenu stvarnost i održavamo taj svet.
To je jako prosto kada se uzme da je čovekova budnost datog momenta jedan centar koji ima samo jednu nameru. Za nameru je sve pričvršćeno ali namerom rukuje samo jedna sila volje. Ne postoje male voljice. Postoje ideje. Ideja je pričvršćena za nameru. I to je sve.

Pre svega, te scenarije i sopstvene kontinuitete, bilo da se odvijaju, ili su bez namere tek puke potencijalne mogućnosti (čemu sam više naklonjen, mada tu ima jedno otvoreno pitanje), bi valjalo posmatrati ne kao beskonačan broj zasebnih, jer to nema nekog praktičnog smisla.
Ko to može da zamisli? Šta uopšte možemo sa takvom predstavom?
Trebalo bi to sve uzeti kao Sve Zajedno.
Time se eskivira singularitet, da To ima prebrojiv broj mogućih komada, ali taj broj je (teži) beskonačan.
Dakle jedno sveobuhvatno džumle gde sve ima veze sa svim.
O tome se da meditirati, dok o beskonačnosti možeš samo sanjati teške snove uz probavne smetnje (lično iskustvo).