7. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу - порезу, коме царину - царину, коме страх - страх, коме част - част.
Захвалност старешинама је, каже, твоја неизбежна дужност. Свакоме, коме су поверена различита старешинства, подај што си дужан: коме следује пореза, тј. општа пореза, томе плати порезу; коме следује земљарина, подај му земљарину. Немојте, међутим, давати само новац. Подајте и страх, тј. поштовање, страхопоштовање и доличну почаст. Због тога и додаје: коме част - част.
Постоје пак две врсте страха. Једно је страх, какав осећају преступници, и то је страх који потиче од нечисте савести. Тај страх је апостол још раније одбацио. Постоји међутим, и други страх, који они што љубе осећају пред онима које љубе. Тај страх је највиши степен поштовања, као што је речено: Нема оскудице онима који га се боје (Пс. 33; 10) и Страх Господњи је чист и остаје у век века (Пс. 18;10). Под овим сграхом се подразумева страхопоштовање.
8. Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога.
Друге дугове, каже, подајте. Међутим, никад немојте пожелети да отплатите љубав, и нека она буде ваш стални дуг. Ако ближњем свагда показујеш љубав, немој ни помишљати да сутра можеш да га запоставиш. Напротив, свагда имај на уму да имаш један дуг - да љубиш ближњег. Јер који љуби другога испунио је закон.
9. Јер оно: не чини прељубу, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не пожели и било која друга заповест испуњава се у овој речи: Љуби ближњег својега као себе самога.
Ко љуби ближњег, испунио је закон. Сваки је дужан да љуби ближњег зато, што од њега и од љубави према њему добија толико доброчинстава да испуњава васцели закон. Није рекао: "допуњује се", него: испуњава се, тј. у тој заповести се сажето садрже све остале, јер је почетак и крај врлине - љубав. Осим тога, закон захтева љубав у вишем степену: Љуби, каже, ближњег као себе самога.
Наш Господ захтева још више и саветује да ближњег љубимо више него саме себе, јер нас учи да једни за друге положимо душу (в. Јн. 15; 13).
10. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона.
Показује да љубав поседује и једно и друго савршенство. Кад каже да љубав не чини зла ближњем означава да је она уздржавање од зла, а речима: Љубав је пуноћа закона указује да је она творење добра. Дакле, љубав у нама ствара врлину, на коју указује закон, у свој њеној пуноти.
11. И ово тим пре што знате време, да је већ час да устанемо од сна.
Дужни сте, каже, да веома високо цените љубав, а кроз њу и све остале врлине. Наступило је такво време. Близу је дан васкрсења, близу је дан суда, и ми морамо да се пробудимо из сна и нерада и да будемо спремни за дела достојна васкрсења.
Јер нам је сада спасење ближе него кад поверовасмо.
Вероватно је да су они на почетку, након свог преобраћања, били ревноснији и да су затим, током времена, охладнели. Због тога каже:" Сада смо ближе будућем веку", јер њега подразумева под спасењем. Назвао га је тако с његове боље стране, јер он за грешнике није спасење, него пропаст. Приближавајући се будућем животу, дужни смо да изоштримо (појачамо) своју пажњу. О томе говори и у наставку.
12. Ноћ поодмаче, и дан се приближи.
Односно, ноћ ће се ускоро окончати. На пример, претпоставимо да се ноћ састоји од дванаест часова. Кад прође десет часова, кажемо да је ноћ поодмакла, уместо да је прошла и да се приближила крају. Ноћ означава садашњи век, јер се у њему многи налазе у тами, и живот свакога је прекривен тамом. Дан означава будући век, како због светлости правед-ника, тако и зато што ће се тада открити тајне свих. У Еванђељу се даном назива садашњи век, јер у његово време треба делати. Ноћ пак означава (у Еванђељу) будући век, јер тада нико не може да дела (в. Јн. 9; 4).
Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости.
Делима таме је назвао грешне поступке, као нешто што је тешко, повезано с многим непогодностима и изложено хиљадама опасности, чак и у садашњем веку. Оружјем светлости назвао је врлинске поступке, јер оне, који их поседују, слично оружју штите од опасности, и чине их светлим као оружје светлости. Речима: одбацимо и обуцимо се показао је лакоћу и једног и другог, тј. и удаљавања од рђавих дела и обраћања ка врлини. Као што није тешко скинути (одбацити) одећу и обући другу, тако се може и удаљити од порока и пригрлити врлина.
13. Да ходимо (да се понашамо) пошено (долично) као по дану.
Претходно је рекао: дан се приближио. Сада показује да је он већ наступио и учи нас да се у њему долично понашамо. Доличношћу је привлачио оне, који су уживали славу међу народом. Није рекао: "понашајте се", него: да се понашамо, и тако свој савет учинио приличнијим. Ништа није тако наказно као грех, нити ма шта узрокује толико пријатности као врлина.
Не у пировању и пијанству.
Не забрањује да се пије, него да се пије неумерено. Не забрањује употребу вина, него пијанство. Пировање подразумева пијанчење сједињено с увредама, што се такође назива и недоличношћу у пијанству.
Не у разврату и бестидности.
Пошто је претходно говорио о пијанству, сада говори о злу које од њега происходи, јер разврат потиче од пијанства. Овде се пак не забрањује (законито) општење са супругом, него блуд.
Не у свађи и зависти.
Угасивши зло које се рађа од пожуде, сада гаси и зло, које се рађа због гнева. Ништа у тој мери не распаљује пожуду нити тако распламсава гнев, као пијанство и распуштеност у пијаном стању. Од зависти потиче раздор и свађа јер онај, који завиди другоме, долази и до свађе. Због тога је, одбацивши свађу, дошао и до њеног почетка, тј. до зависти. Свађу и завист помиње заједно с развратом због тога, што од разврата потичу прекори и рушење домова.
Него се обуците у Господа Исуса Христа.
Скинувши са нас греховну одећу, украшава нас и облачи, али не ви-ше у оружје светлости него - шта још може више да нас престраши - чини да наша одежда буде Сам Владика. Онај, који је обучен у ту одећу, поседује сваку врлину.
Старање за тело не претварајте у похоте.
Не забрањује бригу о телу, него похоте. Брините се, каже, о телу, због здравља, а не због испразности. Кад би упалио пламен и распламсао пећ на своју штету, то више не би било старање. Старај се само о томе, да имаш здраво тело; за оно, што је изнад тога, немој да се стараш и не распламсавај телесне похоте, него сву своју бригу обрати ка духовном.
Светосавље.орг :: Б
Линк:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/PoslanicaRimljanima/13.htm
